Закон о становању – казне као новогодишњи поклон

Нови Закон о становању, који је недавно усвојен, доноси низ новина, а иако надлежни тврде да за грађане нема нових трошкова, то баш није тачно. Наиме, предвиђене су високе казне по више основа, а најдрастичнији пример је да ће власници станова и стамбене заједнице у појединим случајевима бити кажњавани износом и до два милиона динара. 

Једна од првих ствари, које се мењају у односу на досадашњу праксу је то што ће грађани добити управника зграде милом или силом. Значи уколико га сами не изаберу међу станарима, могу  изабрати професионалног управника са списка Привредне коморе Србије. Међутим, уколико се станари не договоре ни око професионалног управника, локална самоуправа ће на одређено време увести принудног управника зграде.

Законом је предвиђено вођење Регистра стамбених заједница, који ће као електронску јавну базу података, водити локалне самоуправе, што значи да ће сви ти подаци бити доступни јавности. Централну јавну, електронску базу података о свим стамбеним заједницама из свих регистара на територији Србије, водиће Републички геодетски завод. Предвиђено је и доношење Националне стамбене политике и акционог плана за њено спровођење.

Драконске казне за станаре

Новина, која свакако највише погађа грађане је што су предвиђене изузетно високе казне за власнике станова, професионалне управнике и стамбене заједнице у зградама, у распону од 5.000 динара до чак два милиона динара.

Тако ће грађани морати да плате казну у износу од 5.000 динара уколико не обезбеде приступ онима, који редовно одржавају и контролишу функционалност мреже (трансформаторске станице, инсталација, опрема, склоништа). Исти износ платиће и изабрани управници, који у предвиђеним роковима не попуне регистар стамбених јединица, али и ако не испуњавају све обавезе, које имају када су у питању послови управника зграде.

Казну у распону од 5.000 до 150.000 динара платиће власници станова по више основа. Они ће бити кажњени ако ометају коришћење других делова зграде, затим, ако свој стан не одржавају, али и ако не желе да учествују у трошковима одржавања и употребе заједничких делова зграде и парцеле на којој се она налази. Поред тога, биће кажњени и ако ремете пролаз или спречавају обављање неопходних поправки и одржавања зграде. У групу кажњивих активности спада и ремећење у раду инспектора за комуналну делатност, као и не придржавање његових налога и решења. То значи, ако, на пример, “не предузму хитно извођење радова и друге мере по хитним интервенцијама, односно, све оно што је неопходно како би се спречило настајање штетних последица по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину”.

Власници, који своје станове дају у закуп, а о томе не обавесте управника зграде, добиће новчану казну. Исто им следи и ако управника не обавесте о томе ко ће уместо власника стана учествовати у раду скупштине станара и плаћати трошкове одржавања зграде.

Осим власника станова, новчане казне добијаће и изабрани управници зграда, ако не предузму потребне радње, укључујући и подношење тужбе, када је у питању наплата трошкова од оних, који су одговорни за оштећење заједничких делова зграде.

Највеће казне до два милиона динара предвиђене су за правно лице – власнике станова, и то уколико се, након истека рока прописаног решењем инспектора, не придржава прописаних обавеза. На тај начин се власници станова уводе у потпуно нову димензију, јер се пред законом третирају као правно лице, што повлачи и примену других закона, који се односе на правна лица. И управо је на то било највише примедби удружења грађана, који су претходних месеци протествовали против новог Закона о становању.

Такве казне ће плаћати и стамбене заједнице, односно, скупштине станара, ако се до прописаног рока не упишу у регистар стамбених заједница и не региструју управника зграде, затим, ако не испоштује рокове и ураде прописане радове, али и ако након истека рока, не донесу програм одржавања зграде.

Исте казне платиће и фирме, које се баве организовањем професионалног управљања и то ако их обављају без закљученог уговора, али и ако не поступају по захтеву скупштине станара.

Грађани под потпуном контролом државе

У образложењу законодавца предвиђено је да се новим законским прописом, пре свега, регулише одржавања зграда, али стручњаци упозоравају да је њиме отворен простор и за злоупотребе.

Новим законом је предвиђено да станари сами брину о спољашњем и унутрашњем уређењу зграда.  Уколико дође до штете, због неадекватног одржавања зграде, одговарају сви станари. Ако неко од станара не буде желео да плаћа накнаду за одржавање зграде, управник ће имати право да доказе о неплаћеној накнади поднесе приватним извршитељима. Казне за неплаћање одржавања зграде износиће од 5.000 до 50.000 динара. Наиме, новим законом одржавање зграда постаје јавни интерес, што значи да би град могао да изда наредбу да се у једној улици среде, на пример, све фасаде. Како је то за већину станара превелик издатак, грађани, којима је већ опао стандард доводе се у безизлазну ситуацију, јер им се намеће трошак, који је до сада падао на терет државе. Реч је великим инвестиционим радовима, који коштају и по неколико стотина хиљада динара, а то осиромашени грађани финансијски не могу да изнесу. С друге стране, уколико то не ураде добиће казне од неколико десетина хиљада динара. У сваком случају држава им намеће намет, који би поједине грађане могао да доведе до просјачког штапа, а у драстичном случају, уколико им дуг преузму извршитељи, могу и да остану без станова.

Управници ће морати да воде евиденцију станова који се изнајмљују, па се очекује да станодавци више неће моћи да избегну порез. Међутим, представници Агенција за некретнине кажу да ће станодавци и убудуће изналазити начине да избегну плаћање пореза од 20 одсто, што је, како сматрају, превисок износ, тако да се неће повећати порески приходи.