Заштитник грађана, повереник за инфромације од јавног значаја, Агенција за борбу против корупције и повереник за заштиту равноправности затражили су данас од председника Србије Томислава Николића да Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, који је усвојен 31. јула, врати Скупштини на поновно одлучивање, јер, како тврде, није у складу са Уставом.
Како је наведено у иницијативи упућеној председнику разлози су: Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору којим је уређен начин одређивања максималног броја запослених у службама независних државних органа није у складу са Уставом и начин одређивања максималног броја запослених у службама независних државних органа није у складу са међународним уговорима.
Такође, при доношењу Закона није поштована прописана процедура и закон не уређује положај независних и самосталних државних органа на одговарајући начин.
“Одредбе члана 4. став 3. и члана 5. тачка 2. Закона нису у складу са Уставом и потврђеним међународним уговорима, јер неосновано и неоправдано задиру у независност одређених државних органа”, наводи се у иницијативи.
Те одредбе су противне Уставу којим се гарантује независност заштитника грађана, самосталност Државној ревизорској институцији, чије су независност и самосталност гарантоване и органским законом и противне.
Такође, противне су Уставу којим се гарантује и јединство правног поретка и утврђује хијерархија правних аката, из разлога што је независност повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности прописана међународним уговором који је потврдила Република Србија – додатним протоколом уз Конвенцију о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података у вези са надзорним органима и прекограничним протоком података.
Противне су Конвенцији УН против корупције и органском закону о Агенцији за борбу против корупције који прописује независност и самосталност Агенције, затим органском Закону о забрани дискриминације којим је прописана независност повереника за заштиту равноправности.
Уставом, ратификованим конвенцијама и законима утврђена независност и самосталност наведених државних органа обухвата и њихову организациону и кадровску независност и самосталност.
Независност и самосталност тих органа није привилегија већ нужност која проистиче из специфичних захтева њиховог основног задатка, а то је контрола рада других органа јавне власти у областима од посебног значаја за грађане и њихова права.
Због тога је очување њихове независности један од ‘сине qуа нон’ услова њиховог постојања, али и демократских процеса у Републици.
Заштитник грађана, повереник за заштиту равноправности, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Државна ревизорска институција и Агенција за борбу против корупције су одредбама члана 5. тачка 2. Закона стављени у позицију зависности од Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Народне скупштине који, чак, своје одлуке доноси по сопственој процени, без унапред прописаних критеријума.
Тиме се мења Уставом утврђено државно уређење, нарушава јединство правног поретка Републике Србије и крши право грађана на независан рад органа за заштиту права грађана и контролу рада других органа и организација.
Аргументи за враћање закона Народној скупштини, како се наводи, тим су јачи што закон на различит начин третира органе чија је независност, односно самосталност прописана на исти или сличан начин – одредбама члана 5. тач. 3, 4. и 5. закона предвиђено је да Високи савет судства, Државно веће тужилаца и Уставни суд, као и председник Републике, сами утврђују максималан број запослених у тим органима, а Високи савет судства и Државно веће тужилаца и број судија односно тужилаца.
Наводи се између осталог и да се усвајањем члана 5. тачка 2. закона посебно угрожава статус заштитника грађана као Националне институције за заштиту и унапређење људских права са акредитованим А статусом, који је овом органу признат од 2010. године, будући да су решења садржана у наведеној одредби закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору супротна Париским принципима о националним институцијама за људска права усвојеним Резолуцијом 48/134 Генералне скупштине УН из 1993. године.
При доношењу Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору прекршена је прописана процедура за доношење закона, јер је предлог тог закона упућен Народној скупштини на одлучивање по хитном поступку.
Заштитник грађана је благовремено поднео Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Народне скупштине, Иницијативу за подношење амандмана на Предлог закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору.
Заштитник грађана није позван да присуствује седници Одбора за правосуђе државну управу и локалну самоуправу на којој је разматрана иницијатива коју је поднео.
Таквим поступањем надлежног скупштинског одбора повређена је прописана процедура за доношење закона, а Заштитнику грађана је ускраћено право да пред надлежним одбором Народне скупштине образложи и брани своју иницијативу.
Најзначајнији аргумент да се Закон повуче је:
Закон руши Уставом и законима утврђена независност одређених државних органа, при чему је та независност преко потребна за остваривање виталних права и интереса грађана, те утврђених циљева Републике Србије, што представља услов ‘сине qуа нон’ за обављање њихових функција, а укидање њихове независности неће дати никакве позитивне резултате нити допринети сврси закона који се доноси, наводи се, између осталог, у иницијативи упућеној председнику Србије.
Танјуг
