Закон о земљишту на брзину и без јавне расправе

У скупштини Србије у четвртак почиње расправа о Изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту који ће држављанима Европске Уније отежати куповину домаће земље.

Закон у парламент стиже у цајтноту јер је рок за његово усвајање 1. септембар – тада према Споразуму о стабилизацији и придруживању на снагу ступа део либерализацији трговине пољопривредним земљиштем. Али, шта се радило до сада и због чега се закон усваја по хитној процедури када је било сасвим довољно времена за јавну расправу?

Округли сто који то заправо није или јавна раправа које није ни било? Министар се састао са представницима пољопривредних удружења – каже да је ово “ко зна који састанак у низу”. Ипак, признаје да састанци нису исто што и јавна расправа која је обавезна у процедури доношења закона.

“Ми смо радили доста на томе само то није било у јавности”, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Н1: Дакле, немате одговор на питање због чега у вашем мандату није било јавне расправе?

Министар: “Можете овако да ме питате још шест пута, ја сам вама дао одговор на питање.

Н1: Па, нисте.

Министар: “То ви сматрате… Молим вас, друго питање! Па јавне расправе није било, једноставно таква је одлука Владе донета да не буде јавне расправе и тачка!”

Недостатак расправе, међутим, не брине пољопривреднике који су дебатовали са министом – они су консултовани те су и предлогом закона задовољни.

“Ви и не знате можда се ми састајемо недељно, месечно или било како… У сваком случају, ми одржавамо контакте и ми смо ту да укажемо на проблеме али и дамо предлоге за решавање тих проблема”, каже Зоран Милићевић, председник Савеза произвођача агропривреде Србије.

То би требало да могу сви заинтересовани али с обзиром да је поступак хитан – опозициони посланици ће то покушати у великој сали скупштине у дану за расправу.

“Видимо да Српска напредна странка и њен лидер Александар Вучић, уједно и нажалост председник Србије беже од јавне расправе, беже од дебате, беже од телевизијских дуела, чак беже и од расправе у пленуму, тј. у парламенту чија реч сама каже да овде треба да се дебатује”, рекао је Радослав Милојичић Кена из Демократске странке.

Да Србији треба овај закон – зна се од 2008. године, односно од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, подсећа новинар Горан Ђаковић, уредник магазина “Агробизнис”.

“Чињеница да јесте урађено све на брзину јер закон није прошао адекватну јавну расправу, али мислим да се о закону доста говорило и уопште да се та тема наметала последње две, три године. Код нас је увек све хитно, сад, одмах, бирамо Владу у 5 до 12, па зашто не бисмо и овај закон?”, каже Ђаковић.

А закон се свакако и доноси у “5 до 12” мада је извесно да неће стићи да ступи на снагу до 1. септембра када је рок већ који дан касније.

Овај такозвани хитан закон свакако није усамљени случај. Према подацима Отвореног парламента – све их је више од 2010. године. Конкретно – 51 од укупно 88 донетих закона у 2016. години и 6 од 36 донетих 2017. године, за сада. По правилу, предлагач ових закона је Влада Републике Србије.

Јована Штетин, Н1