Српски напредњак спреман је да без сувишних питања устане ко вампир ако отаџбина зове. Међутим, ако Вучић зове, спреман је на још веће подвиге. Тако су чланови Председништва СНС већ у недељу предвече почели консултације о неопходним јутарњим техникама како би у понедељак точно у осам донели хисторијске одлуке. Које је, узгред буди речено, Вучић већ донео.
Један од најнапреднијих робота данашњице, Асимо, недавно је био представљен српској публици у оквиру манифестације „Дани будућности”. Осим што може да трчи, плеше, шутира лопту, носи послужавник и говори, Асимо је способан да доноси интелигентне одлуке. Пошто га претходно програмирају. Из свега приложеног да се закључити да је Асимо истакнути члан Српске напредне странке, Општинског одбора Токио, формираног још 1992. ради геостратешких циљева Српске радикалне странке.
Тако се један Ас(нс)имо јавио пре неки дан уживо у програм овдашње ТВ постаје.
-Верујем да ће Вучић донети праву одлуку – рекао је Ас(нс)имо.
-За коју сте ви одлуку? – питала је водитељка.
Тишина.
-За “да” или “не”? – потпитала је водитељка, рачунајући да сваки хомо сапиенс који зна да одговара на питања, зна да одговара и на потпитања.
Опет тишина.
-Да ли сте да признамо Косово или да не признамо Косово? – изнервирала се водитељка на крају.
Али се није изнервир’о Ас(нс)имо.
-Хајде, кажите нам нешто – крикнула је у очају водитељка.
-Верујем да ће Вучић донети праву одлуку – коначно је поново проговорио Ас(нс)имо.
Водитељка, могуће, није знала да између Асима и типичног члана члана СНС нема никакве суштинске разлике – обојица су спремна да доносе интелигентне одлуке, али тек тек кад има на за то предвиђено место убаце чип на коме је радио тим стручњака из софтверске компаније ПДВ (скр: “Партијски & Државни врх).
Тако је то са српским напредњацима, најнапреднијим роботима данашњице. Можеш их питати рецимо: Да ли ћете ове године ићи на море?
-Верујем да ће Вучић донети праву одлуку – одговориће Ас(нс)имо.
Можеш их питати рецимо: Битлси или Стонси?
-Верујем да ће Вучић донети праву одлуку – одговориће Ас(нс)имо.
Можеш их питати рецимо: Јеца или Цеца?
-Верујем да ће Вучић донети праву одлуку – одговориће Ас(нс)имо.
Можеш их питати рецимо: Да ли вам је дражи радијатор или вековно огњиште?
-Верујем да ће Вучић донети праву одлуку – одговориће Ас(нс)имо, који се доскора грејао на вековно огњиште, па онда прешао на радијатор… И опет би прешао на вековно огњиште, ако се донесе права одлука.
Типичан члан СНС, наиме, има своје ЈА, али нема своја два ЈА. Што ће рећи – нема ЈА ЈА. Тако је са свим чудима технике, па и оригиналним јапанским Асимом, која користе вештачку интелигенцију. Зато су се напредњаци здраворазумски определили да деле један мозак. Што се уклапа у мере штедње.
Да није тако, нашао би се ваљда један напредњак који би на усплахирени позив СНС секретарице у недељу поподне, кад у Београду сви радни људи и грађани дремају, сем поносних власника хилти бушлица, рекао: “Заказали сте седницу сутра у осам ујутру! Па ви нисте нормални! Ја да сам ‘тео да будем пекар никада не бих тражио партијску књижицу. Идите у пизду стринину и ви, и Косово, и Европа, и Метохија, у пакету!” Тако би, наиме, реаговао сваки нормалан човек да га неко позове да на страначку седницу дође у осам ујутру. Али не и српски напредњак, који, ко што рекосмо, има своје ЈА, али нема своја два ЈА.
Српски напредњак, дакле, спреман је да без сувишних питања устане ко вампир ако отаџбина зове. Међутим, ако Вучић зове, спреман је на још веће подвиге. Тако су чланови Председништва СНС већ у недељу предвече почели консултације о неопходним јутарњим техникама како би у понедељак точно у осам донели хисторијске одлуке. Које је, узгред буди речено, Вучић већ донео. Зато им је, ваљда, секретарица и нагласила: “Главу можете комотно оставити код куће, али обавезно понесите десну руку, ради дизања”. Те седнице Председништва СНС, тврде малобројни очевици, невероватно личе на кореографску пробу плесне групе “Ђогани”. Сви уиграно подижу десну руку, само што не њишу куковима.
Консултације око јутарњих техника чланова Председништва СНС текле су по плану:
-Ја, господо, мајке ми, не знам како да стигнем? – пожалио се осталима један члан Председништва, који није неки раноранилац, али не би желео да га прогласе за Бранковића Вука, који, такође, у једној сличној ситуацији није стигао на време, јербо је бој на Косову, према неким историјским изворима, био заказан у петнаест до осам.
-Колега – јавио се други члан Председништва – буђење на сабајле је ко четири оцила… Једино што уместо четири С, има само три – Shave, Shower, Shit. Ја могу то све за 15 минута. Кад устанем, прво морам да се обријем, онда истуширам, и на крају…
-Зар се не збуниш и помешаш ствари понекад. Рецимо, обришеш дупе с бријачем? – запитао се онај који и даље није веровао како зов отаџбине понекад може да буде суров.
И за дивно чудо, у понедељак у осам ујутру, сви су тачно у минут стигли на манифестацију: “Први пут с Ацом на јутрење”. Према стенограму са јутрења, један члан је одмах на почетку, после краћег зевања, затражио реч.
-Господо, идем до пекаре да узмем рол виршу… Хоће неко да му донесем нешто?
Јавила су се тројица и унапред му дала паре за 300 грама жу-жуа, бухтлу са џемом, празан посни бурек и пробиотик јогурт.
-Е, узми нам и по примерак “24 сата”, ако нису разграбили пензионери – умешао се у ову конструктивну расправу још један, а онда их је Вучић питао да ‘л су синоћ на Пинку 2 гледали шта су одлучили. Да џабе не понавља. И упитао ко је “за”. Те је седница завршена уз “Гангнам стајл”. Део са десном руком горе. Па у круг.
Напослетку је на седницу Председништва СНС утрчао онај са рол виршлама, жу-жуом, бухтлама и пробиотик јогуртом почевши са врата усхићено да виче како је управо на радију у пекари чуо да је рикнуо Тачи, што је дочекано овацијама, али је Вучић после хитних телефонских консултација са Министарством спољних послова, утврдио да вест из пекаре није тачна:
-Тачер, магарче! Тачер је рикнула, а не Тачи. То није исто, знаш – рекао је видно разочарани Вучић.
-Извините, председниче, у пекари крчи радио – последње су речи забележене у стенографским белешкама са Централног комитета Српске напредне странке где је Европској унији речено историјско “Not, but…”
За разлику од оног Титовог историјског “Не”, извесно је да после овог нико неће завршити на Голом отоку, јербо Србија нема море. Али зато има Централни затвор. Мислите о томе. А можете и о Томи.
Народ је, наравно, одмах потом масовно изашао на друштвене мреже да искаже безрезервну подршку легално изабраном државном руководству лајковањем & ликовањем. У последње време, наиме, након сваке одлуке СНС, на интернету појављује се овећи број еротских коменатара на рачун Вучића које као да смишља председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, особно. У попуном оригиналу са сајта Б92 то звучи овако:
-Звучим невероватно самом себи, али коначно подржавам Вучића. Треба наставити дијалог – пише особа са никнејмом “стари демократа”.
-Велики државник који мисли на свој народ у сваком тренутку!
-Коначно да Србија има државни врх који је упоран да искључиво дијалогом решава проблеме из домена државних и националних интереса а не инатом и лажним јуначењем – пише неки “стари радикал”.
-То је наш Вучић! Свим срцем за Србију! Од њега се то и могло очекивати! Хвала му што штити интерес Србије и Срба на Косову!
-Без претеривања,Вучић је за кратко време од Србије направио чудо и такав лидер нам је требао! – пише Ана.
-Без претеривања,Вучић је за кратко време од Србије направио чудо и такав лидер нам је требао! – пише потпуно исти коменатар ко Ана. неки Дарко.
-Без претеривања,Вучић је за кратко време од Србије направио чудо и такав лидер нам треба! – пише потпуно исти коментар ко Ана и Дарко, неки Данко.
Изгледа да српски народ из свих крајева Србије смишља потпуно исте реченице са потпуно истим правописним и граматичким грешкама јер су потпуно одлепили за великим државником који мисли на свој народ у сваком тренутку. И по цео дан их помоћу својих паметних телефона, које једине сматрају паметнијим од себе, шаљу, шаљу, шаљу…
Плаћене нарикаче су, наиме, прошлост – анатомија СНС не може се замислити без страначког Савета за интернет и друштвене мреже, основаног у јануару ове године, првог таквог у Србији, где су окупили сав располиживи подмладак менталног склопа Небојше Стефановића који је спреман по цео дан да седи пред компјутером пред паметним телефоном и вербално мастурбира над ликом и делом Биг брадера диљем глобалне светске мреже. Која је, како су малко касно ал’ на време утврдили, много глобалнија од Велике Србије. Имајући у виду да пре само две године током доласка на митинг у Београду један део чланства СНС није знао правилно да користи ни покретне степенице, техничка обученост напредњака је видно узнапредовала.
Покретне степенице или ескалатори у употреби су, наиме, још од 1870. године. Служе за превоз особа и предмета тамо где се пролаз од тачке А до тачке Б мора обавити у што краћем времену. За коришћење ескалатора никада није постојало писано упутство, јер су произвођачи процењивали да сваки човек у себи садржи бар малецно зрнце интелигенције и логике, и да без додатне тромесечне обуке може схватити да се помоћу покретних степеница које иду на доле – силази – а помоћу покретних степеница које иду на горе – пење. Сто четрдесет година од изума покретних степеница, светска наука је, захваљујући напредњацима, дошла до невероватног открића, сасвим случајно, сурфујући по археолошким ископинама Јутјуба.
Прве информације усхићених научника говориле су да је негде у џунглама Амазона уочено племе на првом ступњу цивилизације, које мисли да се покретне степенице користе супротно елементарној логици.
– Заиста невероватно – изјавио је доктор Џон Ју Тјуб са катедре за антропологију Колумбија универзитета: „Ти људи су покретним степеницама које силазе – покушавали да се попну у супротном смеру. И у томе нису одустајали неколико сати, до цркавања мотора изазваног вишеструким курцшлусом. Наша експедиција већ је на путу за Амазонију где ћемо покушати да проучимо ову непознату врсту човеколиких створења, рођених пре открића логике” – рекао је Џон Ју Тјуб.
Месец дана касније, на веома посећеној научној конференцији, мистер Ју Тјуб изнео је нова сазнања, руке су му се тресле од узбуђења, глас поигравао од усхићења.
– Хомо напредњакус! Запамтите господо то име – рекао је, а на платну иза његових леђа појавила се велика слика четири особе са транспарентом извесног Александра Вучића у природној величини, како грабе узбрдо уз ескалатор који се спуштао надоле.
Ређали су се драматични слајдови – најпре су од сулудог подухвата покушавали да их одговоре случајни пролазници, потом је у помоћ позвана редовна полиција, па ватрогасци, онда специјалне антитерористичке јединице, затим је стигао тим психолога за преговоре у талачким ситуацијама, а она четворка је стално понављала: „Нећете нас преварити! Јесу вас то послали жути?”.
Откриће објављено на Јутјубу је већ сутрадан изазвало драстичан пад посета фитнес клубовима и теретанама у целом свету – ко је луд да плаћа два сата на ходалици, кад у свакој робној кући, на ескалатору који иде надоле, можеш смршати бесплатно истрајно покушавајући да се попнеш горе. Та нова револуционарна метода названа је – ФитнеСНС.
Изворна СРС, претеча СНС, била је партија прављена по моделу „ко овде не полуди, тај није нормалан”, и у том првобитном леглу недијагностицираних ликова с посланичким имунитетом скупљених с колаца и конопаца свих српских земаља, јасно су се временом издвојиле две групације. Већа, сачињена од оног што се у жаргону зове „Пера, Мика, Лаза…”, то су били неки страобални анонимуси, за које никад нико у животу не би чуо да из лагодне позиције благајника кућног савета нису испливали некаквим за обичног човека нестварним подвигом: прочитали су комплетну војводину библиографију, предводили добровољачку јединицу „Брадате кашикаре” у јуришу на важно „усташко упориште”, свирали гусле, гајде или оргуље у „Лудој кући” и јоште свашта што им није био адут за пријемни испит у циркусу, на кастинзима за Фелинијеве филмове, али јесте пред конкурсном комисијом СРС. Мања групација, с повременим приметним изливима рационализма, бланко је потписивала сва сочињенија оне веће групације, аплаудирала корама од банана, кородираном есцајгу, парцелисаним њивама, својеручно закатанченим медијима… Па кад је та рационалнија групација коначно решила да се отцепи, повукла је са собом и онај нерационалнији део. Тим спојем настала је Српска напредна странка… И шта ми сад ту да радимо?
Још када су почињали свој јуриш на Србију, напредњаци су имали јасну циљну групу. Свуда са собом водили су „Курсаџије”, путујућа трупу познату по драмској адаптацији вицева типа: „Иде деда улицом кад иза ћошка убије га шпорет” и „иду две жене улицом, нарочито она лева”. Гласачи се смејали, смејали, иако се после није више знало да ли као претходница напредњацима иду „Курсаџије”, или као претходница „Курсаџијама” иду напредњаци.
Те данас имамо надирућу снагу која је ономад убедљиво тријумфовала на изборима у Ковину, јужни Банат, месту нашироко познатом по Специјалној психијатријској болници, где се у напредњачком изборном материјалу налазила и хемијска оловка са дражесним натписом: “Вучић За Ковин”. Имамо пример да је председник Општинског одбора СНС у једној општини власник угоститељског објекта “Наше кафанче”, а његов најближи партијски сарадник је неки Миле Сиса, власник кафеа “Долче вита” – што не мора ништа конкретно да значи, али забавља. Имамо гомиле пресвучених јуловаца и ес-пе-есоваца које ни Дачић неће, а СНС их у својој назадно-напредној кадровској папазјанији позицинирао као нову снагу Србије. И прегршт оних које су на страначкој приступници, под ставком: “Зашто вам је блиска напредњачка идеја”, написале: “Зато што сам напредна плавуша”.
И шта још имамо?
Houston, we have a problem.
Драгољуб Петровић
Недељник
SERONJA