Први канал руске државне телевизије о односу САД `према малој европској замљи Србији` – у огледалу депеша објављених на Викиликсу
Америчка амбасада у Београду, пријем за 4. јули
* Петар ТОЛСТОЈ: Фаворизовање својих вредности ради постизања конкретних циљева у геополитици – таква је данашња пракса западне дипломатије. Већ помало заборављена раскринкавања сајта Викиликс, од користи су за анализу међународне политике САД према малој европској замљи – Србији
* Војислав КОШТУНИЦА: «Преломни моменат за мене били су председнички избори 2008. године. Управо тада је постало сасвим очигледно да је истовремено неколико страних амбасадора у Београду било до гуше умешано у наше унутрашње послове. А још су, баш тада, актери свих тих прљавих послова, не само престали да се скривају, већ су почели и да се хвале својим успесима»
* Јевгениј БАРАНОВ: Међу председником и премијером Србије дошло је до разговора о приоритетним питањима. `Премијер је одбио да нас упозна са детаљима. Наредних дана очекујемо детаље од Председника` – то је суштина једне од депеша, која је била послата у Вашингтон из америчке амбасаде у Београду. Можете ли да замислите – од председника државе очекују реферисање у амбасади!
* Никола ВРЗИЋ: «Наше власти стално тврде народу да су привржене принципу војне неутралности земље која је, иначе, дефинисана законом. Додају да немају намеру да подстичу процес ступања Србије у НАТО. Депеше, међутим, говоре супротно – у поверљивим разговорима Председник се куне функционерима НАТО у своју верност и уверава их да је чланство Србије у НАТО приоритет број 1»
* Марко ЈАКШИЋ: «Убеђивали су нас да је сав проблем са нашим Косовом везан искључиво за Милошевића и да ће сва питања аутоматски отпасти чим победи демократија. Жао ми је што смо тада сами на власт у Србији довели оне који су земљу претворили у колонију којом се управља из амбасада – у првом реду из америчке и британске»
* БАРАНОВ: Мада је у то тешко поверовати, у земљи која слови као Отаџбина ненасилних демократских револуција, ни до дан данас нико од високих функционера, који се помињу у овим депешама, није изговорио ни једну једину реч у своју одбрану! А што је још интересантније – нико им о њима није поставио ни једно једино питање!
ЦЕНТРАЛНИ дневник Првог канала руске државне телевизије – у аналитичко-иформативној емисији «Воскресное Время» која се емитује у ударном термину недељом у 21 час, а чији је уредник и водитељ Петар Толстој – чукунунук Лава Николајевича Толстоја – посветио је велику пажњу недавно изашлој књизи „Викиликс – Тајне Београдских депеша“.
Уз наглашавање: Недавно је у Србији објављена књига која је изазвала ефекат активиране бомбе.
Нема сумње, и због доласка на чело московске амбасаде САД Мајкла Мекфола, специјалисте управо за `обојене револуције` и све оно о чему се говори у `Београдским депешама`.
ФАКТИ преносе у целини садржај емисије:
Чукунук Лава Толстоја
Водитељ Петар ТОЛСТОЈ: Дубоки економски проблеми са којима се у скорој будућности морају суочити и Европа, и Сједињене Америчке Државе, криза у социјалној сфери и признање слома политике мултикултурализма –све то међутим, није препрека да се са манијалакном наметљивошћу подучавају друге земље како је једино исправно да живе.
Фаворизовање својих вредности ради постизања конкретних циљева у геополитици – таква је данашња пракса западне дипломатије.
Већ помало заборављена раскринкавања сајта Викиликс, од користи су за анализу међународне политике САД према малој европској замљи – Србији.
Та анализа је још интересантнија када се повеже са актуелним амбасадором САД у Русији Мајклом Мекфолом који је више пута, у својим књигама и научним чланцима, поредио Владимира Путина са Слободаном Милошевићем, јадикујући над недостацима демократије у Русији.
У Србији је недавно објављена књига која је изазвала ефекат активиране бомбе – јер њен аутор управо анализира разговоре о демократији и отимању Косова – у чему су главни били Американци, уз пуну сагласност љубоморних чувара европских вредности.
ИЗ БЕОГРАДА: репортажа Јевгенија Баранова
РИЗНИЦА ВРЕДНОСТИ
БАРАНОВ: На више од сто страница управо ове књиге, објављене у Београду на јефтиномм папиру, написана је невероватна сага о политичкој издаји и превари. Главни јунаци ове књиге су – представници највишег руководства Србије – земље чија је политика до недавно изгледала необјашњивом и нелогичном.
Идеја књиге «Викиликс – Тајне Београдских депеша» – била је једноставна – изабрати из огромне количине поверљиве америчке дипломатске преписке, објављене на познатом сајту Викиликс, све што је, у овој или оној мери, везано за Србију. Очигледна разлика, између оног што су српски политичари јавно говорили и оног што се реално дешавало, подстакла је новинара Николу Врзића да буквално прекопа више од четврт милиона докумената. Резултат је превазишао сва његова очекивања.
Никола ВРЗИЋ, новинар, аутор књиге: «Депеше које сам објавио – необорив су доказ, да је за финансијску, дипломатску и медијску подршку доласка на власт у Србији тзв. продемократских снага, коју су својевремено пружили Американци, наше руководство сада приморано да плаћа потчињавањем вољи САД, извршавањем америчких захтева и директива»
БАРАНОВ: Целокупна савремена српска спољна и унутрашња политика мртвим чвором је повезана са само три, али зато веома принципијелна питања. То су: независност Косова, чланство у ЕУ и приступање НАТО. Судећи на основу америчких депеша, баш те три позиције су важне и Вашингтону. Циљ је: приморати Србе да се помире са губитком Косова које им је одузето силом, у замену им понудити неоствариви сан о уласку у Европску Унију и кришом увући земљу у НАТО.
Никола Врзић
Војислав Коштуница је онај на којег је својевремено био пао избор Запада. Било је одлучено да се овом компромисном фигуром замени Милошевић који је био свргнут у току револуције коју су исфинансирале Сједињене Државе. Међутим, судећи по америчким депешама, благи, скромни и политички непрекаљени Коштуница – који је прво постао председник Југославије, а након њеног коначног краха и премијер Србије – није оправдао поверење које му је указао Запад.
Војислав КОШТУНИЦА, премијер Србије од 2004. до 2008. годне: «Преломни моменат за мене били су председнички избори 2008. године. Управо тада је постало сасвим очигледно да је истовремено неколико страних амбасадора у Београду било до гуше умешано у наше унутрашње послове. А још су, баш тада, актери свих тих прљавих послова, не само престали да се скривају, већ су почели и да се хвале својим успесима».
БАРАНОВ: Међу председником и премијером Србије дошло је до разговора о приоритетним питањима.
`Премијер је одбио да нас упозна са детаљима. Наредних дана очекујемо детаље од Председника` – то је суштина једне од депеша, која је била послата у Вашингтон из америчке амбасаде у Београду. Можете ли да замислите – од председника државе очекују реферисање у амбасади!
Борис Тадић – амбициозни политичар-демократа, чим је постао председник показао се много попустљивијим од свог колеге из демократског покрета. Поводом сва три поменута питања! Без обазирања на Устав Србије!
ВРЗИЋ: «Наше власти стално тврде народу да су привржене принципу војне неутралности земље која је, иначе, дефинисана законом. Додају да немају намеру да подстичу процес ступања Србије у НАТО. Депеше, међутим, говоре супротно – у поверљивим разговорима Председник се куне функционерима НАТО у своју верност и уверава их да је чланство Србије у НАТО приоритет број 1».
БАРАНОВ: У тим истим поверљивим разговорима Тадићу је још пре пет година било јасно стављано до знања да ће Србија пре видети сопствене уши него ЕУ све док не призна независност Косова. Из депеша се види да Председника брине само да информација о томе не процури у јавност – јер би њено објављивање могло да упропасти његову председничку кампању, која је била заснована – по саветима тих истих Американаца – на уверавањима да је Тадић једини који може Србију увести у Европу.
Дакле: у тренуцима када десетине хиљада његових суграђана воде свакодневну борбу за преживљавање у Покрајини која је остављена на милост и немилост сепаратиста, када српске дипломате бију битку, по читавом свету, за сваку реч на бесконачним преговорима, када Русија због Косова ломи копља у Савету Безбедности УН, Председник Србије у поверљивом разговору саопштава да неће бити сметња напорима међународне заједнице у стабилизацији региона – макар ти напори укључивали и неку форму независности Косова.
Марко ЈАКШИЋ, потпредседник Заједнице српских општина и насеља Косова и Метохије: «Убеђивали су нас да је сав проблем са нашим Косовом везан искључиво за Милошевића и да ће сва питања аутоматски отпасти чим победи демократија. Жао ми је што смо тада сами на власт у Србији довели оне који су земљу претворили у колонију којом се управља из амбасада – у првом реду из америчке и британске».
БАРАНОВ: Активни учесник свргавања Милошевића и један од лидера косовских Срба Марко Јакшић до недавно је био не челу Клиничког центра у Косовској Митровици. Не тако давно, смењен је са овог места, након чега је са великим интересовањем открио своје презиме у једној од америчких депеша, са препоруком да га «шутну у задњицу».
БАРАНОВ: Мирослав Лазански се са скепсом односио према објављеним депешама сматрајући их једном од политичких шпекулација све док није прочитао једну о себи. Американци су га означили као окорелог противника ступања Србије у НАТО, а Лазански додаје да је његова биографија беспрекорно изнета. Зато сада говори: ако су Американци написали истину о њему, тешко да су лагали и о осталима.
Мирослав ЛАЗАНСКИ, војни коментатор листа Политика: «Коначно сам се уверио да су депеше истините онда када нико од поменутих политичара није чак ни покушао да оповргне оно што је у њима речено. Ред у којем припадници наше елите сваке године, на 4. јул, чекају на коктел у америчкој амбасадој још се протеже на километар. Данас си нико уколико се не налазиш на списку позваних на ту прославу».
БАРАНОВ: Ред за прославу у америчкој амбасади у Београду. По благослову амбасадора, Мери Ворлик, долазе министри, високи чинови из Генералштаба, посланици, лидери опозиционих, па и националистичких партија. Општа идила. Депеше, на пример, говоре да је министар у Влади Србије Расим Љајић био тужан што, приликом тадашњег свог сваконедељног рефереисања, није имао да саопшти ништа ново.
БАРАНОВ: Међу бројним фасциклама кривичних предмета којима се бави београдски адвокат Горан Петронијевић, једна је посвећена садашњем шефу владине делегације на преговорима о Косову Борку Стефановићу. Америчка депеша где се помиње име овог високог српског дипломате – у овој фасцикли је материјални доказ извршеног злочина.
Горан ПЕТРОНИЈЕВИЋ, адвокат: «Мене су косовски Срби овластили да поднесем кривичну пријаву против Борка Стефановића под оптужбом за шпијунажу и државну издају. Депеша америчке амбасаде из децембра 2007. године говори да је господин Стефановић изнео детаље тајног плана владе Србије који је требао да ступи на снагу у случају једностраног проглашења независности Косова».
БАРАНОВ: Према речима овог адвоката, тужилаштво је примило предмет, међутим, он ће бити процесуиран само у случају ако садашње државно руководство изгуби предстојеће изборе. Тренутно је ова фасцикла једини реални резултат разоткривања тајни београдских депеша.
Мада је у то тешко поверовати, у земљи која слови као Отаџбина ненасилних демократских револуција, ни до дан данас нико од високих функционера, који се помињу у овим депешама, није изговорио ни једну једину реч у своју одбрану!
А што је још интересантније – нико им о њима није поставио ни једно једино питање!
(На емисији радили: Јевгениј Баранов, Игор Критсков и Горан Шимпрага)
