ВРЕМЕ је да народ узме власт у своје руке, поручује, у ексклузивном интервјуу за свечани број “Вечерњих новости”, председник француског левичарског покрета “Непокорена Француска” и један од лидера аутохтоних левичара у Европи Жан-Лик Меланшон. На нашу знатижељу и питање хоће ли бити нове револуције на европском тлу, он сталожено одговара:
– Не праве револуционари револуције, већ револуције стварају револуционаре. Ако је терен погодан за револт, често неки окидач производе устанак. Ови покретачи нису предвидиви. У Венецуели је, на пример, пораст цена аутобуских карата покренуо масовни протест народа који се затим усмерио на борбу против олигархије. У Тунису је то био младић који се запалио. Било је и других пре њега. Ко зна зашто је то било разлог, а не нешто друго. Наш циљ је пре свега грађанска револуција кроз гласачке кутије и изборе, на рационалан, миран и демократски начин. Крајњи циљ: вратити власт народу!
* Добили сте велико поверење бирача на председничким изборима у Француској. Колико ће вам то помоћи током предстојећих избора за Европски парламент?
– Наш резултат је био 20 одсто у првом кругу, односно више од седам милиона бирача. Ми мислимо да народ треба да се врати на политичку сцену. Био је ускраћен да направи избор у ЕУ, пошто је Саркози “не” француског народа 2005. године претворио у “да”. Грађани данас морају да се супротставе олигархији. У Француској, само седморица људи управљају са 96 одсто медија. Иако држимо европски рекорд по броју милионера, имамо осам милиона људи који живе испод границе сиромаштва. У Немачкој је још горе. Не можемо више овако да функционишемо. Представићемо, зато, заједничке листе са Подемосом из Шпаније, Блоком из Португалије и са скандинавским црвено-зеленим партијама под називом “Сада, људи!”. Што се тиче европских избора у Француској, намеравамо да их учинимо антимакроновским референдумом. Да кажемо “стоп” његовој политици која узима неколико стотина милиона од најсиромашнијих, али нуди три милијарде пореског поклона најбогатијима у земљи.
* Како мислите да се супротставите ширењу крајње деснице на европском тлу?
– Макрон, Оланд, Меркелова, Ренци и остали доводе Орбана, Салвинија и друге. Како да их се решите? Решавајући се лидера који спроводе политику штедње, који притискају економију и годинама је воде ка рецесији, заједно са ММФ.
* Где нас води политика Брисела?
– Право у зид. Механизми за надгледање и санкционисање националних буџета нису добра ствар, с обзиром на различите структуре економија сваке државе чланице. Немају све државе у ЕУ намеру да прате економску стратегију Немачке. Ова немачка Европа неће моћи да издржи. Европа мора да улаже у економију будућности, да буде промотер нових радних места и да води рачуна о интересима свих. Ова Европа, међутим, убија народе и демократију с обзиром на то да, према мишљењу господина Јункера, не може бити демократског избора против европских споразума.
* Хоће ли ЕУ опстати?
– Не, ова Европска унија не може да преживи. “Брегзит” је био прва етапа, отварање поступка против Мађарске друга, и уз кризе које се надовезују из године у годину, могли бисмо да присуствујемо изласцима држава чланица једне за другом. ЕУ је изгубила дух Европске заједнице за угаљ и челик, чији је главни разлог био да се направи мир. Данас је ЕУ алат у служби немачке привреде, где владају социјални, фискални и еколошки дампинг, стварајући неправедни рат међу радницима. ЕУ је данас само огромно тржиште чије је слободно кретање капитала главна вредност.
* Треба ли Србија да уђе у овакву ЕУ?
– На грађанима Србије је да о томе одлуче. Србија је суверена држава. Што се осталог тиче, неспорно је да српски народ чини део европске историје. Уочи стогодишњице Првог светског рата, корисно је подсетити да је победничка Србија претрпела највишу стопу људских губитака, 25 одсто свог становништва, да би ослободила Европу и повратила свој суверенитет, заједно са Француском. Касније, знамо да су Срби организовали први покрет отпора у Европи. Из свих ових разлога, иако сам био против проширења ЕУ када сам био члан Европског парламента у Бриселу, учинио сам изузетак за Србију и гласао “за”. Србија има посебно место у мом француском срцу.
* Можемо ли да уђемо у ЕУ до 2025. или ћемо морати да чекамо унутрашњу реформу, како то жели француски председник?
– Емануел Макрон не одлучује ни о чему. Он је добар ученик професорке Ангеле Меркел. Он би једноставно требало да зна да је Балкан увек био у срцу битака између царстава. Историја се не зауставља. Ако ЕУ напусти Србију пред својим вратима, други ће закуцати на врата Србије. ЕУ је 2012. добила Нобелову награду за мир. Како може да буде толико арогантна са земљом која је толико допринела историји континента? Њена улога мора да буде амбициознија од тога да даје инструкције и моралне лекције читавом свету. На крају, није на ЕУ да одлучује о томе, већ на српском народу да изабере своју судбину.
* Где је излаз из косовског проблема? Како бисте се ви понашали када бисте били председник Француске?
– У време бомбардовања СРЈ био сам један од ретких посланика који је гласао против тога. Данас, лажна и мафијашка држава Косово има већ десет година. Као што знате, постоји само због жеље САД да тамо имају своју највећу базу у Европи. Такође, примећујем да проблеми са границама превазилазе Балкан. У Северној Ирској се поново појављују напетости, у Донбасу се наставља рат. Не желимо на континенту ни мале, ни велике ратове. Стога, да сам на власти, организовао бих конференцију за мир у Европи под покровитељством ОЕБС да би се расправљало о овим темама, а посебно о тензијама. Сумњам да ови проблеми могу да се реше на било који други начин осим дипломатијом.
* Може ли Србија да одржава добре односе са Русијом, Кином, Индијом и Бразилом, и да у исто време иде ка ЕУ?
– Наравно. Србија је суверена земља. То је управо оно што желим за моју земљу, Француску. Напетости које су донеле САД, посебно санкцијама према Русији, или кршењем међународног права у погледу иранског нуклеарног програма, морају да нас доведу до тога да поставимо питање противтеже. Француска се годинама борила за дипломатско решење у вези са Ираном. САД се нису само повукле из договора, већ су то наметнуле и другима. Вашингтон је тешко погодио наше економске интересе и наш суверенитет. Зато морамо да размислимо и организујемо се другачије са земљама БРИКС. Ако смо једина земља ЕУ која има нуклеарно оружје и стални је члан Савета безбедности УН, такође смо и земља са границама на пет континената.
РАЗБИЛИ ЈУГОСЛАВИЈУ, А БРАНЕ ГРАНИЦЕ
АКО би се косовски проблем решио променом граница, да ли би и други у региону имали иста права, као, рецимо, Република Српска?
– У томе је цео проблем правних преседана код таквих промена. Заговорници тога, попут бившег гувернера Косова Бернара Кушнера, у интервјуу за “Монд”, кажу: “Ко смо ми да се противимо томе?” Али, ко је био он да се заложи за интервенцију НАТО у СРЈ, без одлуке Савета безбедности? Насупрот томе, они који више не желе да мењају границе, као што су Немци, најодговорнији су за растурање Југославије, тако што су први признали независност Хрватске и Словеније кршењем Устава из 1974. Током разбијања Југославије, све је било правни преседан и кршење закона. Занимљиво је да се одговорни за то тек сада преиспитују.
Горан Чворовић, Новости.рс
