Вашингтон – Дебата о генетски модификованим организмима (ГМО) у Америци се заоштрава, после одлуке великог ланца самопослуга „Хол фудс” да у следећих пет година уведе обележавање намирница са овим садржајима у свим својим продавницама (тренутно 339 у САД и Канади). То је први потез овакве врсте у земљи која се, кад је о регулативи ове области реч, драстично разликује од остатка света.
Највећи део у Америци произведеног кукуруза и соје су генетски модификовани, да би постали отпорни на хербициде или производили сопствене инсектициде. То је снизило фармерске трошкове и повећало им приносе, док је дебата која се о могућој штетности ГМО намирница у људској исхрани – и евентуалним еколошким поремећајима – углавном минирана лобирањем великог агробизниса и прехрамбене индустрије која увелико користи сировине ГМО.
Према објашњењу челника „Хол фудса”, одлука је донета после учесталих захтева потрошача. Овај ланац је иначе популаран због великог асортимана органских производа које продаје и строге контроле својих снабдевача. Нешто је скупљи од других, али у богатој Америци има своје муштерије и у сталној је експанзији.
Наравно, очекује се и повећање промета: овдашњи купци воле да буду обавештени, па сви прехрамбени производи на свом паковању имају подужи списак састојака и адитива, што је регулисано законом. Нема међутим напомена о ГМО садржајима, јер то није предвидела Агенција за храну и лекове (ФДА), регулаторно тело за ову област.
Потезу „Хол фудса” супротставила се Асоцијација произвођача бакалука, која заступа произвођаче и трговце на мало, са образложењем да би такво обележавање могло да потрошаче наведе на помисао како су намирнице са ГМО „другачије или представљају специјални или потенцијални ризик” за њихово здравље. Према подацима које износи агенција „Блумберг”, чак 75 одсто паковане хране на полицама америчких самопослуга има неке ГМО компоненте.
Агробизнис и прехрамбена индустрија се овде обележавању таквих производа противе још од почетка деведесетих, када су засејана прва ГМО семена. Када је прошле године у Калифорнији покренута иницијатива да се озакони обележавање ГМО садржаја, та индустрија је потрошила више од 40 милиона долара да би је дискредитовала, тврдећи да ће обележавање повећати цене и нашкодити фармерима. Веома активни у тој кампањи били су, између осталих, и „Кока Кола” и „Пепси Кола”.
Предстоје међутим нова изјашњавања грађана у државама Вашингтон и Мисури, док су законодавне иницијативе ове врсте на дневном реду у 22 државе. У исто време, у целој земљи је активна „герила” (како је назива „Блумберг”) која по самопослугама тајно маркира робу са ГМО садржајима.
Заговорници обележавања истичу да потрошачи имају право да знају шта је све у намирницама које купују и позивају се на неке студије које сугеришу да би ова храна могла да буде шкодљива.
Овде међутим нема научног консензуса о томе, али ни одговора на нека друга питања: да ли генетски модификовани усеви који производе сопствене инсектициде убијају и корисне инсекте, као што су пчеле, и да ли штеточине после неког времена постају отпорне на нове организме који им се у почетку супротстављају, што за резултат има да фармери троше још више, а не мање отровних хемикалија.
„Блумберг” износи да је чак 20 компанија које се баве производњом и дистрибуцијом прехрамбених производа спремно да размотри предности и хендикепе ГМО маркирања. Међу предностима је свакако смањивање садашњих, тврди се значајних, трошкова за опонирање томе.
Истраживање које је спроведено прошле године показало је да је више од 90 одсто грађана за то да намирнице са ГМО компонентама буду обележене. Новост је да последњих година неке организације кампању за ово воде преко друштвених мрежа, „Твитера” и „Фејсбука”, са разложним аргументом да више информација у рукама потрошача није лоша ствар, већа напротив, сасвим пожељна.
