СРПСКУ пољопривреду не чека блистава будућност. Нарочито, ако се узме у обзир да ће будућа ресорна министарства морати да се позабаве изменама постојећег Закона о генетски модификованој храни, па чак и да дозволе промет ГМ производа. То су, између осталог, и водећи услови приступања Европској унији и Светској трговинској организацији.
Стручњаци у Србији већ дуго упозоравају да наши грађани, упркос свим забранама, увелико једу храну насталу од генетски модификованих производа. Није непознаница да се на нашем тржишту налазе млечни и месни производи од животиња које су храњене ГМ сојином сачмом, јер је то дозвољено у “западном” свету.
– Уколико будуће Министарство пољопривреде промени постојећи Закон о ГМО, а Европска унија престане да постоји у облику какву је данас познајемо, то би била најгора могућа солуција – упозорава агроекономиста Миладин Шеварлић. – Засад не видим журбу да било шта мењамо, пре него што буде извесно када ћемо ући у ЕУ. Притисци сигурно постоје. Нарочито од Светске трговинске организације, ГМО лобиста у ЕУ и САД, одакле је и најзначајнија компанија “Монсанто”. То су огромни економски интереси, али не само произвођача ГМ семена, већ и оних који се баве тоталним хербицидима. Без тога, већина ГМ семена не би могла да буде примењена у пољопривредној производњи.
Уколико Србија дозволи промет ГМ робе, професор Шеварлић каже да ће наша земља тада морати да издваја додатна средства за контролу тих производа. Уз то, ствара се нелојална конкуренција српским пољопривредницима, јер европски и амерички фармери имају веће субвенције. С друге стране, економска ситуација у каквој се налази наша земља, сигурно ће определити део становништва да купује те производе.
ТРИ ЧЕТВРТИНЕ – ПРОТИВ
СРБИЈА се изјаснила против ГМО. Наиме, 127 градова и општина у нашој земљи једногласно је усвојило декларације против ГМО. То је, како каже професор Шеварлић, више од три четвртине општина и градова у читавој Србији.
– Веће трошкове би имали домаћи произвођачи за обележавање производа који не садрже ГМО – истиче професор Шеварлић. – А што је најбитније, поставља се питање зашто креатори српске економске и аграрне политике нису до сада фаворизовали коришћење соје и кукуруза који нису генетички модификовани. Уместо да извозимо те производе под робном марком “без ГМО”, ми продајемо кукуруз и соју у ринфузу. Земље у ЕУ, углавном, хране животиње ГМ сојином сачмом, и такво месо и производи од меса и млека долазе у нашу земљу.
Према речима професора Шеварлића, ГМО лобисти издашно финансирају све оне који су присталице овакве пољопривредне производње.
– Ниједно истраживање произвођача ГМ семена није трајало дуже од 90 дана – каже професор Шеварлић. – То је апсурдно. Уз то, нико не спроводи истраживања како сировине од ГМ производа утичу на здравље.
“ДУНАВ СОЈА” ОЗНАКЕ
ЗЕМЉЕ чланице ЕУ морале су да дозволе промет ГМ производа. Такође, Европа не тражи да се ти ГМ производи посебно и означе, па то није случај само у Србији, кажу у организацији “Дунав соја”.
– Већина земаља ипак је нашла начин да заштити своје тржиште и потрошаче – истичу у овој организацији. – Аустрија, Немачка, Швајцарска, само су неке од држава које су увеле означавање производа који нису ГМО. То значи да су у овим земљама месо, млеко и јаја, који су добијени од животиња које су храњене сојом која није ГМ, обележене “Дунав соја” ознаком. Тако ће бити и у Србији.
Ј. СУБИН, Новости
