Самит „Источног партнерства“ који ће бити одржан у Вилнусу 28. и 29. новембра може да буде прекретница не само за Украјину, већ и за целу Европу. Уколико споразум о политичкој асоцијацији и о зони слободне трговине са ЕУ украјинска страна потпише – почеће паралелни процеси у којима ће Запад кренути у „освајање“ украјинских ресурса, а везе Украјине са земљама Царинског савеза ће се смањивати.
У том случају Украјину, коју би помоћу либералних реформи и без тога рашчерупали, очекује тежак и дуг период борбе за преживљавање, који би се врло вероватно завршио вулгарном препродајом природних богатстава и најскупљих украјинских предузећа од стране нових власника. Захваљујући томе ће двадесетак – тридесетак украјинских олигарха добити улазницу за клуб најбогатијих у Европи. Уосталом, њих ће тамо свакако да дочека жестока конкуренција, и њихова способност да се ефикасно баве бизнисом ће се наћи пред озбиљним испитом.
Главни циљ европских интеграција преко „Источног партнерства“ представља раскид кооперативних, трговинских, политичких и других веза Украјине са Руском Федерацијом. Запад у Украјину полаже велике наде… Они који одређују правце политике НАТО/ЕУ пажљиво прате процесе у Русији, схватајући да после периода тумарања у време Јељцина Русија почиње да излази на пут претварања у један од светских центара моћи. А то значи да задаци које је скицирао З.Бежински у својој „Великој шаховској табли“ остају и даље непромењени. Најважнији међу њима представља потпуно одвајање Украјине од Руске Федерације. Како поучава патријарх америчке политике – „без Украјине Русија никада неће моћи да обнови свој светски утицај“.
Задатак одвајања Украјине од Русије Запад намерава да реши врло брзо. Наравно, преко држања украјинске економије једва живом, као и сузбијања социјалног незадовољства при том, Запад би следећих 10 – 12 година могао да се бави „навикавањем“ Украјине на режим зоне слободне трговине са ЕУ, али тај пут би био врло скуп. За НАТО/ЕУ би најрискантнија варијанта била дезинтеграција и отцепљивање југоистока Украјине заједно са Кримом, до чега би дошло уколико би Украјина склизнула у економску катастрофу. То би, са гледишта англосаксонске геополитичке доктрине, представљало највећи пораз Запада у последњих четврт века.
Опет, Русија не жели да чека да споразум о придруживању Украјине почне да се уплиће у руске интересе. Руска страна је већ привремено обуставила испоруке у РФ неких врста производа украјинске транспортне машиноградње. Украјински савез индустријалаца и предузимача (УСПП) звони на узбуну. У њиховом писму председнику В.Јануковичу говори се о престанку рада предузећа каква су „Азовмаш“, Стахановска фабрика вагона, „Дњепровагонмаш“, Круковска фабрика вагона. Исти проблеми су се појавили и са фабрикама кондиторских производа. Са радом су престала хемијска предузећа. Због престанка постојања тржишта за пласман производа дошло је до озбиљне ситуације у авио-индустрији и индустрији аутомобила. Укупан пад производње у машиноградњи је у периоду јануар -септембар ове године изнео 13,6%, а у хемијској индустрији – 19,6%. У групи непрехрамбених роба за широку потрошњу на унутрашњем тржишту Украјине учешће увозних производа износи између 57 и 60% – пише УСПП председнику своје државе.
Украјински индустријалци констатују да ситуацију додатно компликује немогућност да произвођачи дођу до кредита. Финансијски систем Украјине је претрпан дуговима према иностранству и кредитни рејтинг Украјине је низак. Летом ове године агенција Блумберг је Украјину уписала на списак 10 земаља које ће, вероватно, у најскорије време објавити банкрот. Тако да, по свему судећи, у Украјини неће доћи до хармоничне евроинтеграције. А уколико осиромашена и дестабилизована Украјина стварно почне да пуца по шавовима, Кијев ће, тражећи помоћ, завапити западним партнерима. Из бриселских сефова ће се извући планови следеће по реду операције „Нераскидива слобода“ која ће војној машинерији НАТО-а омогућити да преузме контролу „реда и закона“ у држави – партнеру. НАТО-контингенти знају да замене и војску и полицију „демократизованих“ држава, а знају и да растерују демонстрације. Знају „демократизатори“ и да купе лојалност поткупљивих политичара. Све је, до најситнијих детаља, извежбано на полигонима какви су Косово, Авганистан, Ирак .
Таква операција захтева да се изврши брзо, изненада и ефикасно. Ето, због тога је на западним границама Савезне државе Русије и Белорусије НАТО почео да прикупља снаге.
Врши се озбиљна припрема операције, зато што у Бриселу добро схватају колико је она рискантна. Када се са њом почне – она ће свет увући у нову конфронтацију са много сложенијом равнотежом снага него што је то било у време хладног рата. Међутим, схватајући да би потпуно раздвајање Украјине од Русије представљало заиста колосалну геополитичку победу, Запад је спреман и на толики ризик.
Дмитриј Седов
Фонд Стратешке Културе
