Запад је свом својом дипломатском и пропагандном снагом навалио на закониту власт у Украјини, грозничаво дајући одобравајуће сигнале својим агентима у тој земљи. Карл Билт, министар иностраних послова Шведске, сву одговорност за проливену крв сваљује на председника Виктора Јануковича. Џо Бајден, потпредседник САД затражио је у телефонском разговору са председником Јануковичем да се са улица Кијева повуче војска и полиција и препусти град силеџијама. МИП Канаде је изразио спремност да пружи медицинску помоћ рањеним бојевицима “еуромајдана”.
Шефови локалне администрације неколико пољских градова такође су изразили спремност да обезбеде лечење рањених учесника крваве побуне. У Вроцлаву ће посрнуло здравље поправљати петорица чланова десничарске екстремистичке организације “Тризуб имена Бандере” (“тризубовци” представљају окосницу “Десног сектора” – јуришних одреда “Мајдана”). Локалне власти у Перемишљу најавиле су акцију прикупљања помоћи “еуромајдану”, а генерални конзул Украјине у Перемишљу Александар Бачик прешао је на страну оружаних метежника – он је отворено иступио против легитимне владе Украјине и позвао је Пољаке да помогну Украјинцима да се боре за европску будућност. Пољски медији извешатавају о учешћу А. Бачика у кријумчарењу помоћи која је у Пољској прикупљена за потребе бојевика на територији Украјине. Прикупљањем помоћи за “еуромајдан” бави се и Удружење Украјинаца Пољске – екстремистичка организација необандеровског усмерења са којом је повезан А. Бачик.
Литванија, Немачка и Велика Британија пустиле су на своју територију кључне починиоце оргија у Кијеву, спасавајући их од правичног суђења – Дмитрија Булатова лидера “Аутомајдана” и лидера ултрарадикалног покрета “Снага деснице” (“СС”) Александра Даниљука. Први већ даје интервјуе у Немачкој, а други је из Лондона позвао своје сараднике на заузимање власти.
Није остала по страни ни Румунија која се жудно полакомила на Буковину и Бесарабију. Председник те земље Трајан Басеску је подсетио Виктора Јануковича на судбину Николае Чаушескуа. Тезе Т. Басескуа је прихватила џепарошка украјинска опозиција. Виталиј Кличко такође је позвао председника Украјине да не понови грешку Чаушескуа и подсетио га на још упечатљивију судбину Моамера Гадафија.
Запуштен је замајац информативног рата по читавој Европи, где су многе публикације почеле да спроводе паралеле између Башара Асада и Виктора Јануковича. Обојица се окривљују што нису спремни да пусте на власт оне који су угодни Западу. Џепне организације украјинске дијаспоре, добивши ударац у дупе од својих иностраних спонзора, бациле су се на зарађивање својих тридесет сребрњака организовањем митинга подршке крвавим нередима у Кијеву. Митинзи су организовани у Немачкој, Португалији, Шпанији, Белгији, Аустрији. Демократском Западу не смета што је неонацистичка партија “Свобода” О. Тјангибока већ стекла у Европи гомилу својих иностраних представника – у Италији, Белгији, Чешкој, Шведској, Пољској, Аустрији.
Украјинска штампа бурно разматра новости о вестима да су три опозициона представника (А. Јацењук, О. Тјангибок, В. Кличко) у сваком тренутку спремна да одлете у неку инострану земљу у случају пропасти државног преврата који су организовали, а низ украјинских стручњака директно повезује нови талас насиља у Кијеву са недавном посетом А. Јацењука и В. Кличка Берлину, где су добили инструкције.
При том се ни једна западна влада није заинтересовала стањем здравља украјинских чувара реда, обогаљених од стране пучиста. Није био услишен ни позив министра иностарних послова Украјине Леонида Кожаре светској јавности да осуди непочинства: “Позивам иностране државе и међународне организације на правично и објективно оцењивање проистеклих догађаја у Украјини. Очекујемо са њихове стране одлучну осуду противправних дејстава екстремистичких снага”.
Наивно је очекивати осуду из уста западних политичара оних које су они обучили, које су снабдели свим потребним и обезбедили им чврсту дипломатску позадину, гурнувши их на јуриш на закониту власт у Украјини.
Није се због тога владајућа партија Пољске “Грађанска платформа” борила са опозиционом “Правдом и праведношћу” око тога чија је подршка “Мајдану” потребнија, да не би одједном зауставио своје деловање.
Није због тога Литванија стичући наклоност пред својим старијим партнерима и следећи пример Пољске, објавила о намерама да обезбеди слободна места у литванским болницама за украјинске рањене терористе, да би потом осудили њихова дејства.
Нису због тога немачки медији дали надимак “наш корисни фашиста ” О. Тјангибоку, да би се Берлин тако брзо одрекао од његових продајних услуга, као и од услуга “свог човека у Кијеву” В. Кличка.
Нису због тога на рачун вођа ултранационалистичких групација уплаћивани новци западних донатора, да би ти донатори дали новац украјинским екстремистима не узевши ништа заузврат.
Украјину чекају велика искушења која су им припремили њихови западни “пријатељи” са којима је она, као са вуковима, остала сама, један на један. Вукови увек кидају у чопору.
Владислав ГУЉЕВИЧ (Украјина)
Фонд Стратешке Културе
