Потпуни каос на претежно западном тржишту (САД, ЕУ те Јапан као ријетки представник Истока који је у огромним проблемима и увијек се “трпа у кош” са западном економијом) се наставља. Многи говоре да се ради о глобалној кризи. Да ли је баш тако?
Проматрајући ситуацију у Русији, неким земљама Латинске Америке те Кини (мало уздрманој смањењем куповне моћи на Западу, али зато веома добро снабдјевеном златом), не би се баш рекло да је криза глобална. Норвешка такођер не осјећа неке велике проблеме, Швицарска нешто веће, али све је то далеко од ЕУ, САД и Јапана. Укратко, они који имају природне ресурсе (Русија, Норвешка…) те злато и јаку индустрију (Кина), а муњевито се рјешавају долара и еура су у далеко бољој ситуацији од осталих.
Трка за златом се наставља, такођер и потрага за њим. Повјерење у папирнате вриједности вртоглаво пада. У том контексту је веома занимљива вијест да западне банке повлаче новац из средње и источне Еуропе, укључујући Балкан.
Медији у Србији предњаче са овим вијестима у посљедњих неколико дана. Ево што каже Политика: “Велике западне банке су од средине прошле, до средине ове године повукле из источне Еуропе око 70 милијарди долара (55 милијарди еура) – показују подаци које је објавила Банка за међународна поравнања (БИЗ) са сједиштем у Базелу.
То одговара, како преносе ‘Ханделсблатт’ и ‘Неуе Зурцхер Зеитунг’ позивајући се на анализу “Бечке иницијативе”, око 4 посто привредне перформансе у источноеуропским земљама.”
Одакле су банке које су отварале пословнице као што гљиве расту послије кише у овом дијелу Еуропе? Већином из Италије, Њемачке и Аустрије. Уницредит, Банца Интеса, Раиффеисен, Хyпо, Волксбанк итд…
Ерик Берглофф, главни економиста Еуропске Банке за развој, је рекао Ханделсблатту да се повлачење капитала наставља јер банке морају повећати властити капитал на домаћем тржишту. Политика пише да Мађарска највише осјећа повлачење капитала и да је изгубила око 18 милијарди еура. То је 4 % БДП-а. Из Словеније је повучено око 5 милијарди еура. То је скоро 10% словенског БДП-а.
Политика даље каже: “У Мађарској и Словенији, у двије земље регије које задају бригу ЕУ, повучени капитал износи између 10 и 15 посто брутонационалног производа, у Бугарској, Хрватској, Литви и Србији он је између 5 и 10 посто”.
Ове бројке су контрадикторне. Прво пише да је повучено новца у вриједности од 4% БДП-а а онда се спомињу бројке од 10 и 15%. Очигледно да и овдје влада конфузија.
“У многим земљама попут Чешке, Румуњске или Словачке оне држе удио од чак 70 посто”.
Што представници банака кажу у вези овога? Да је повлачење новца умјерено. Интересантно, с обзиром како су прије 10-так година агресивно улазиле на ова тржишта, сада је повлачење умјерено. Зашто уопће повлачење? Што се то дешава? Ова изјава са умјереним повлачењем звучи као фраза “контролирани банкрот” за Грчку. Мало је рећи нејасно.
Из краће анализе земаља из којих се повлачи новац, види се да су Мађарска и Словенија овим потезом највише угрожене. Зашто баш оне? Зато јер су на основи вриједности државних обвезница давно банкротирале. Или нису него су их у ту ситуацију довеле агенције за одређивање кредитног рејтинга?
Сашо Становник из АЛТА Инвеста (Словенија) пише (6/9/12):
“Према подацима ММФ-а, државни дуг је 52 % БДП-а. Релативно низак у односу на Италију или Грчку, али то је огромно повећање у односу на 2008. годину када је дуг износио 22%. У исто вријеме смањење кредитног ратинга утјече на способност државе да изнајмљује новац. Моодy’с сада води словенски кредитни рејтинг као Баа2, само два ступња изнад шпекулативног ступња. Стога није чудно да су 10-годишње државне обвезнице око 7%.”
Треба рећи да је вриједност државних обвезница око 7% обично праг банкрота. Или није? Објашњење слиједи у даљем тексту.
Апсурдно је да су 10-огодишње државне обвезнице Словеније, са дупло мањим дугом у односу на БДП у успоредби са Италијом, око 7%. Одговор на питање зашто је слиједећи: Еуропска централна банка штампа новац и купује талијанске државне обвезнице. На тај начин се “конзерва шута ногом низ цесту”. То је популарна фраза коју многи економисти користе (“кицк тхе цан доwн тхе роад”) када описују одржавање банака и држава попут одржавања болесника на апаратима.
Данашња вриједност (15/11/12) словенских 10-годишњих државних обвезница је 5.72%. Словенци су очигледно добили неку помоћ или су успјели сами спустити вриједност на око 6%. Истраживање на ову тему би захтјевало поприлично времена и нови текст.
Такођер и анализа те “фамозне” границе од 7%. Ово је веома занимљиво (Политика): “Иницијатива од недавно прати трендове раздуживања у регији у тромјесечним извјешћима и у другом по реду извјешћу констатирала је да су банке у 12-мјесечном раздобљу до краја липња смањиле финанцирање подружница и осталих банака и подузећа у регији нове Еуропе, уз изузетак Русије и Турске, у протувриједности 4,1 посто њезиног БДП-а.”
Изузетак Русије и Турске?
Погледајмо стопу 10-годишњих обвезница за Русију и Турску…Турска 7.490%, Русија 7.380%. Апсурдно, зар не? Смањује се финанцирање у Мађарској (6,9%) и Словенији (5,7%) гдје су вриједности обвезница мање него у Русији (7.3%) и Турској (7,4%).
Очигледно је да банке саме не вјерују том прагу од 7% него гледају конкретна привредна збивања знајући да су Турска и Русија прилично “неинфициране” у односу на ЕУ. Још једна “чудна ствар”. Њемачка 10-тогодишња обвезница вриједи 1.357% а Норвешка 2.047%. Мислим да ће се многи читатељи сложити да је сувишно говорити колико је Норвешка у бољој економској ситуацији од Њемачке. Ако ништа, не мора давати огроман новац за “спас” других ЕУ економија.
Норвешка не само да није у еурозони, није ни у ЕУ. И једно јако битно питање: зашто би итко купио папир који му доноси добит од 1.357%, а то је Њемачка обвезница (а питање се може односити на све обвезнице држава)? Ако сте ЕЦБ, онда има итекако логике. Или ако желите да се задужите и добијете новац (дословно да продате дуг). Али онда се у игру мијешају агенције за одређивање кредитног рејтинга и настају велики проблеми. Те обвезнице дају кисик уморној Италији и сличним државама. Ако сте приватни инвеститор, која је корист? Чак ће од вас тражити “хаирцут” – одрицање добити (које добити кад је Грчка давно банкротирала?).
Вриједност мађарских 10-годишњих државних обвезница је 6.930. Очигледно, налазе се на прагу “фамозног” прага од 7%. Држава која има дупло већи дуг у односу на БДП од Словеније, Италија, се може “похвалити” са 4.9%. Наравно, захваљујући Еуропској централној банци. Ако би Италија дошла у ситуацију у којој је Грчка (она то заправо јесте, али ЕЦБ чини све што може да се то одгоди, као ФЕД у САД), то би била катастрофа за ЕУ и еуро. Словенија и Мађарска, попут Португала, Грчке, Ирске, па чак и Шпањолске, нису непосредна опасност. Италија јесте. Опасност ових споменутих држава осим Италије је “заразна”, а постоји вјеровање да се “инфекција” може обуздати. Сад видимо колико је успјешно обуздана да и Њемачка почиње осјећати прве јаче валове кризе.
Стога је одговор зашто банке повлаче новац из такозване Нове Еуропе у Стару Еуропу веома једноставан. Нема покрића у злату, нема чак ни злата или се не може вратити у матичну државу. Људи у великом броју подижу новац из банака и за папирнату вриједност купују метале, некретнине (не баш паметан потез, али ако је обитељи потребан стан, онда је више него оправдано), земљу итд… Чињеница да талијанске банке повлаче новац не би требала никога зачудити, Али чињеница да аустријске и њемачке банке такођер повлаче новац је већ за неке чудна. Али није.
Оно што се дешава на “периферији” ЕУ, те Јапану и САД-у почиње “нагризати” и државе које су сматране имуним: Њемачка, Низоземска, Аустрија итд… Вирус звани економски колапс Запада се шири. Направљено је превише “грешака”, вода почиње цурити на све стране јер пуцају закрпе и овим повлачењем новца се покушава закрпати покоја рупа док се не појави нова. Конзерва се и даље шута низ цесту…До када? Изгледа да то више нитко не зна…Многе већ споменуте ствари су многи економисти стотине пута поновили. Обзиром да нема помака напријед, иста прича се понавља.
Које додатно објашњење можемо дати на основи ових података? Титаник звани Запад тоне, сви трче ка врху брода и надају се да ће вода стати негдје на половици те да ће они остати изван воде. Обзиром на “шутање конзерве” и “скакање по Титанику” јасно је да се ради о томе да се сватко спашава како зна и умије. Економија какву познајемо губи било каква правила и већ неколико година траје сурова борба за опстанак. Исток има добре шансе да без великих потреса изађе из свега овога као побједник. А Запад? Бројке говоре саме за себе…
Идеално би било да се сви извуку из ове ситуације уз што мању штету, али чини се да ће економски систем доживјети велике промјене. Па можда нешто попут компјутерског термина – рестарт.
А неки се и даље питају зашто је злато толико битно? Па зар није више него очигледно? Права јединица вриједности би требала бити енергија, људски рад и сл. Док не буде тако, ако икада буде, остаје нам злато, уз земљу, те сјеме као једина сигурна уточишта у овом економском урагану.
Извори: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zapadne-banke-povukle-70-milijardi-dolara-iz-istocne-Evrope.lt.html | | http://www.forexpros.com/rates-bonds/government-bond-spreads
advance.hr
