После почетне неизвесности и двосмислених порука британских власти и њихових савезника, четири водеће западне земље су ипак стале заједно и оптужиле Русију за напад нервним отровом у Енглеској, први такав инцидент на тлу чланице НАТО-а у историји. Озбиљност овог невероватно безобзирног напада је таква да се не би смела потцењивати.
Руски дисиденти су и раније у Великој Британији завршавали мртви у сумњивим околностима, а у случају убиства бившег шпијуна и Путиновог критичара Александра Литвињенка полонијем 2006. британске власти утврдиле су да су починиоци управо руски тајни агенти, а налогодавац лично Владимир Путин.
Али, за разлику од Литвињенка, коме је у чај сипан радиоактивни полонијум 210, када нико није био угрожен осим њега, у случају напада на шпијуна Сергеја Скрипаља један полицајац је отрован и живот му је угрожен, а потенцијално још десетинама недужних који су били на истим местима у граду као и руски обавештајац.
У овако критичном тренутку за односе Русије и Запада било је веома важно показати уједињеност Велике Британије и њених савезника – посебно с обзиром на трзавице између Лондона и Брисела због преговора о Брегзиту, као и несигурности око безусловне лојалности Трампове Америке са својим НАТО савезницима. На крају су четири владе, Британије, САД, Француске и Немачке, у дипломатском потезу без преседана, потписале заједничку изјаву оптужбе и осуде Русије.
Када је Литвињенко убијен 2006, Блерова влада је протерала четворицу руских дипломата. Сада протерује њих 23. Британска влада разматра и заплену руског новца у својој земљи, били они држављани или не. Прекидају се и одређени облици билатералне сарадње, руском шефу дипломатије отказује се позив за посету, а британски министри и чланови краљевске породице неће ићи на Светско фудбалско првенство у Русији.
Пас који лаје…
“Сви реакционари су тигрови од папира”, чувени је цитат Мао Цедунга, првог вође комунистичке Кине одговорног за смрт десетина милиона својих грађана. “Реакционари” су по његовом мишљењу, наравно, “буржоаске” државе Запада, на челу са САД. Иако се светски комунистички блок на челу са СССР урушио под теретом властите неспособности и корумпираности, Путинова Русија и данас очигледно верује да исти принцип важи и даље. Запад ће лајати, мисли Путин, али неће угристи. Превише је разједињен, неодлучан, несигуран у себе и уопште преслаб да би стао на пут дивљању Русије. На данашњим западним лидерима је да му докажу супротно.
Али, то само по себи није довољно. Тешко да ће то заиста забринути Путина. Оно што би га заиста заболело био би прави бојкот Светског првенства, које је Путину изузетно битно за као ствар националног престижа, а и много новца је уложено. Ипак, прави удар би требало да иде на Путинове тајкуне. Ма колико лојални Кремљу, они не би волели да остану без имовине десетина милијарди евра. Друго, Британија је допустила да се огромни руски новац слије у ту земљу и сасвим је сигурно да се део тих пара користе за политички утицај у самој Британији.
Али силеџијски приступ, потпуно непримерен дипломатији једне светске, Русија показује и у тренутној кризи. На изузетно озбиљне оптужбе британских власти, портпаролка руског министра спољних послова Марија Захарова одговорила је да “УК не би смело да прети нуклеарној сили”.
Британски шеф дипломатије Борис Џонсон прикладно је описао “заједљиви, саркастични одговор” руске стране као показатељ њихове “фундаменталне кривице”.
– Они то поричу, али се у исто време хвале оним што су урадили – закључио је.
Протеривањем британских дипломата Русија ће свакако одговорити на одлуку Лондона да протера 23 руска званичника поводом тровања једног бившег шпијуна, рекао је министар спољних послова Сергеј Лавров.
Поред западних влада, и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг оптужио је Русију да покушава да дестабилизује Запад. Британија, истакао је Столтенберг, може да рачуна на солидарност НАТО-а, али још није било захтева из Лондона за активирање заједничке одбрамбене клаузуле јер је према члану 5. – напад на једног је напад на све.
Сергеј Скрипаљ (66) и његова кћерка Јулија (33) нађени су у бесвесном стању 4. марта на клупи, у енглеском граду Солзберију и од тада се налазе у болници, а у критичном стању је и полицајац који се нашао на лицу места када су они пронађени.
Трамп потписао нове санкције
Администрација америчког председника Доналда Трампа увела је санкције против 19 руских држављана због њиховог наводног мешања у председничке изборе у САД, а међу њима је и 13 особа против којих је оптужницу подигао специјални саветник Роберт Мулер у оквиру истраге о умешаности Русије. Санкцијама је обухваћено и пет руских компанија, укључујући Агенцију за истраживање интернета (ИРА), оптужену да стоји иза обимне кампање ширења дезинформација на интернету, у циљу утицања на исход избора 2016. године на којима је Трамп победио кандидаткињу демократа Хилари Клинтон. Министарство финансија САД објавило је одлуку о увођењу санкција, у време оштрих критика на рачун Трампа и његове администрације што нису искористили овлашћења која је одобрио Конгрес САД да казне Русију због мешања у изборни процес. А онда је уследио нови удар из САД јер је Министарство националне безбедности уз ФБИ закључило да је Русија хаковала и амерички енергетски систем и тим поводом су наређени контранапади САД и уведене додатне санкције руским компанијама.
Љ. Ивановић – Вести
