СТОЖЕРНЕ земље Запада одустале су од резолуције о Дејтонском споразуму у Савету безбедности УН, која би практично била увод у демонтажу Републике Српске. Али, у наредним месецима очекују се жестоки притисци на Владу Србије да РС усмери ка централистичким захтевима Сарајева.
Ову процену, за “Новости”, износе добро обавештени извори у нашем државном врху, свесни да ће се притисци на Српску, њено руководство и Београд појачавати уочи двадесетогодишњице уговора којим је окончан рат у БиХ.
На овакве покушаје, како нам је речено, Србија ће имати исти одговор као и до сада: као гарант Дејтонског споразума, Београд сматра да има задатак да чува регионалну стабилност и сагласан је са сваким договором сва три народа у БиХ.
То потврђује и шеф дипломатије Ивица Дачић који каже, за “Новости”:
– Нема промене Дејтонског споразума без сагласности свих народа и ентитета у БиХ.
Министар спољних послова БиХ Игор Црнадак, за “Новости”, каже да је било какав напад на РС унапред осуђен на пропаст:
– Сигуран сам да поводом ове годишњице Дејтона неће бити никаквог угрожавања територије или уставно-правног положаја Српске јер ми, представници РС и српског народа то нећемо никада дозволити. Око тога постоји консензус.
Некадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић оцењује да се “Дејтон” може мењати на два начина:
– Тако што би се изгурао “Дејтон 2” или што би се од Београда тражило да допусти да се постојећи споразум толико расточи како би се РС делегитимисала као државни ентитет и постала административна провинција.
Заузврат, сматра Јовановић, Србији би се допустио неки убрзани корак ка ЕУ или би јој се обезбедиле мање инвестиције.
Новости
Како не сваћате и не разумете ова два велеиздајника нису проблем, ми смо проблем. Да, ми смо проблем. Ми смо проблем јер смо у неизмерљивом броју јер нисмо удружени и самоогранизовани као ове велеиздаице. Они су се удружили и самоорганизовали и скупили преко један милион потписам и раде за паре, за њих је све бизнис и ко плати више тај и добије у шта и инвестира. Зато смо ми кључне велеизадије прво према самима себи, па прем нашој деци, према нашем доамчинству-дому и свим укућанима у њој, па према својим прецима и свеукно смо чопор оваца за шишање и мужу а понекад кад им зафали димљено месо и ту смо у првом реду да и тим их задовољимо. Крајње је време да се тгнемо из тог стања замућене свести и да чврсто решимо и одлучимо да један део себе уложимо и један део себе да дамо за спас, препород, надоградњу и изграђњу себе. своје породице, свог пословног живота, свега оног што смо добили у анамет од наших предака и да живимо живот а не као дан данас да преживљавамо живот.Ово је и позив за Удруживање и самоорганизовање. позз. ДРАГАН