Суочена са катастрофалном ситуацијом у привреди, кијевска хунта је по хитном поступку обновила сарадњу са ММФ-ом који је 4. марта започео рад на процени тренутне ситуације. У Кијеву потхрањују наду да ће прва транша кредита у износу од 3 милијарде долара пристићи током наредног месеца. А. Јацењук је пожурио да увери Запад да ће Украјина испунити све услове ММФ-а. Није тешко замислити у какве ће се шокове за људе претворити испуњавање тих услова од стране постмајданских владара…
* * *
Део захтева ММФ-а већ је познат. Реч је о подизању старосне границе за пензионисање – мушкараца за 2 и жена за 3 године, укидање посебних пензијских додатака који се додељују научницима, државним службеницима и управницима државних предузећа, као и о ограничењу пензија пензионерима који раде. Старосна граница за армијске пензионере поставља се на 60 година. Предвиђа се укидање државне помоћи приликом порођаја, бесплатних оброка, уџбеника. Накнада за незапослене ће се акумулирати тек после минималног периода од 6 месеци, исплата боловања ће се снизити на 70% од зарађене плате и обрачунаваће се тек од трећег дана болести. Биће замрзнуто повећавање минималца.
Захтеви ММФ-а у комуналном сектору предвиђају повећање цена за гас за општинска предузећа за 50%, а за приватне потрошаче повећање ће бити удвостручено. Захтева се повећање трошкова електричне енергије за 40%, а повећање комуналних тарифа треба да буде усклађено са растом цена за гас.
Украјина би требало и да укине бенефиције и повећа порезе за транспорт за 50%, повећавши акцизе за бензин за 6о еура. “Пријатно” изненађење за украјинске привреднике постаће поједностављена пракса опорезивања, а за пензионере увођење ПДВ-а за апотекаре и фармацеуте, што ће аутоматски довести до раста цена лекова за 20%.
Удар се наноси и по пољопривреди. Западни кредитори захтевају укидање мораторијума на продају пољопривредног земљишта, као и укидање праксе ослобађања ПДВ-а у руралним подручјима и субвенционисања произвођача свињетине и пилетине. Поред тога, ММФ захтева приватизацију свих рудника и отказивање од државног субвенционисања. Такође се захтева и елиминисање субвенција за комунална и саобраћајна предузећа.
* * *
Те нељудске “реформе” планирају да се спроводе у условима потпуног одсуства средстава у буџету, чак и према “заштићеним” тачкама које предвиђају исплату зарађених плата запосленим радницима у државном сектору и буџетној сфери, као и исплату пензија.
А. Јацењук је признао да се земља налази на ивици банкрота, а каса је опљачкана. Споротекући државни преврат који је током три месеца неумољиво поткопавао финансије Украјине, морао је довести до оваквог тужног исхода. Сви се сећају на пример “штрајка” предузећа из западне Украјине, који су одбили да уплаћују порез у државни буџет. Утицај на стање платног биланса имала је и блокада органа државне управе, затим извоз капитала из Украјине и паника на финансијском тржишту, заустављање инвестиционих програма у производњи и организовање бојкота трговачких марки од стране пучиста. После окончања државног преврата, томе је придодат симетрични отказ југоисточних региона да издвајају средства за Кијев.
Противуставна делатност пучиста поништила је постигнути договор владе Николаја Азарова са Руском Федерацијом. Према резултатима заседања украјинско-руске међудржавне комисије која је одржана 17. децембра 2013. године, донета је одлука о куповини од стране Русије хартија од вредности украјинске владе у износу од 15 милијарди америчких долара. Прва транша кредита у износу од 3 милијарде долара уплаћена је Украјини уочи нове 2013. године, а уплата друге транше била је планирана за фебруар 2014. године. “Газпром” и “Нафтогаз Украины” су паралелно потписали додатак уговору из 2009. године, што је за Украјину снизило цену гаса на 268,5 долара за хиљаду метара кубних, што би уштедело минимум 7 милијарди долара за годину дана. На тај начин би реална помоћ Украјини већ износила 22 милијарде долара, не рачунајући средства која би могла бити добијена после реализације меморандума о развоју индустријске кооперације у сфери сарадње у ракетно-космичкој индустрији, изради авиона АН-124, моста преко Керченског залива, а такође и планираног садејства у регулисању ограничења у двостраној трговинској размени између Русије и Украјине током 2013-2014. године. Помоћ коју је Запад обећавао, чак и ако буде остварена, не може компензовати губитке који су нанети привреди Украјине у резултату уништења сарадње са Руском Федерацијом.
* * *
У Украјини се већ осећају прве економске последице државног преврата. Према изјави представника “Газпрома” Украјина више не може рачунати на попуст за гас због прекорачења рока исплате дуговања у износу од 1,549 милијарди долара. Укупан износ дуга Русији за гас из 2013. године достигао је 2,634 милијарде долара. Поред тога, Украјина током 2014. године треба да отплати спољни дуг у износу 6,1 милијарду долара.
Ако саберемо износ дуга за руски гас, износ исплата за инострани дуг, изгубљених 7 милијарди долара који би били уштеђени само попустом на гас, као и 3 милијарде долара које је неопходно вратити Русији, добијамо износ од 18,734 милијарде долара. Већ из овога је видно да дуговања која су се надвила над Украјином и која мора да отплаћује, превазилазе кредите ММФ-а, који су поред тога обећани уз услове који су рушилачки за друштво. Узимамо у обзир и чињеницу да ће на фону повећања руске цене за гас спољни дуг Украјине почети да расте геометријском прогресијом.
Сада такође не треба рачунати на руски кредит за преосталих 12 милијарди долара Кијеву. Међународне кредитне агенције на то су већ реаговале па је Fitch 8. фебруара већ снизио рејтинг Украјине на преддефолтни ниво са В на ССС, са негативном прогнозом, а агенцијаStandard & Poor’s је 21. фебруара суверени рејтинг Украјине снизила са ССС+ на ССС, прогнозе негативне. Своје одлуке агенције су објасниле неизвесношћу око куповине украјинских обвезница од стране Русије.
Негативан салдо спољнотрговинског дефицита који је у 2013. години износио 8,475 милијарди долара, представља још један проблем за пуњење државног буџета. Негативни биланс спољне трговине Украјине са ЕУ, за последњих 16 година порастао је за скоро 8 пута. Потписани споразум о придруживању са ЕУ на коме инсистира режим у Кијеву, довешће до значајног увеличања трговинског дефицита.
Што се тиче украјинске високотехнолошке индустрије, њена судбина је у овом тренутку потпуно магловита. У случају да југо-исток завршно изађе испод контроле Кијева, сачуваће се шансе да се реализује са РФ потписани споразум о индустријској кооперацији. Међутим, кијевској хунти од тога неће бити лакше, јер ће државни дуг морати да плаћа управо украјинска престоница, која је изгубила део дохотка од индустријског потенцијала. А у случају повратка контроле кијевске хунте над целокупном територијом Украјине, индустријски потенцијал Украјине ће бити уништен.
Олга Шчедрова
Фонд Стратешке Културе
