Европске земље суочавају се са све већим бројем људи који одлазе на ратишта у Сирију и Ирак и придружују се Исламској држави, а џихадисти своје присталице налазе и у земљама бивше Југославије. Спутњик је истраживао разлоге који су довели до радикализације ислама на Западном Балкану.
Терористички напад у Зворнику, информација да се у селу Ошве код Маглаја вијори застава Исламске државе и да њени борци ту купују земљиште за своје базе, као и све више оних који са Косова одлазе на ратишта у Сирију и Ирак, говоре да је регион Западног Балкана постао погодно тле за развој радикалног ислама.
Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности ово објашњава тешким економским, социјалним и политичким околностима, које се на овим просторима нису промениле још од Дејтонског споразума, док се на глобалном плану много тога променило.
„Нарочито се променио регион Блиског истока. Између региона постоји јача интеракција, а географске удаљености су се рапидно смањиле када је реч о ширењу идеологија. Оно што се тамо дешава има снажан ехо и на нашим просторима“, каже Ајзенхамер за Спутњик. Он објашњава да млади људи на овим просторима, нарочито исламске вероисповести, у немогућности да се вежу за било шта што Балкан или европска концепција тренутно нуде, окрећу главу ка Истоку и тамо виде формирање нечег новог.
„Самозвана Држава калифат, која с једне стране јесте радикална екстремистичка организација, са друге стране представља и једну моћну идеју — идеал који младим људима који се налазе у безизлазној ситуацији изгледа све привлачније. Они локалне проблеме замењују глобалним идеалима, што идеју великог Исламског калифата поново чини атрактивном“, каже Ајзенхамер.
Са друге стране, Џевад Галијашевић, члан Експертског тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма, за Спутњик каже да до радикализације ислама и терористичких напада у БиХ и Македонији долази и због сарадње националиста и екстремиста који, како наводи, желе да наруше крхку стабилност не само појединих земаља региона, већ и читавог Балкана.
Он упозорава да овај проблем прети и Србији, јер су актери дестабилизације региона присутни на свим тачкама Југоисточне Европе.
„Овде имате и радикалне исламисте, имате и националистичке пројекције ’Велике Албаније‘, пројекције унитарне Босне и Херцеговине, имате организације које изазивају страх и врше терористичке акте. Са друге стране, имате некоректан, благ однос међународне заједнице која у потпуности амнестира терористе од њихових дела. Нађите ми западног дипломату који је осудио терористички акт у Куманову или Зворнику и назвао га правим именом“, истиче Галијашевић.
У редовима Исламске државе и Ал Каидиних формација има око 800 бораца са простора Косова и БиХ, а само у Босни постоји приближно 5.000 безбедносно опасних лица са становишта терористичких претњи.
На претњу тероризма мора одговорити читаво друштво, дипломатским и војно-безбедносним средствима, јер имамо посла са организацијама које не признају државне границе, које су мултинационалне и територијално распоређене на готово свим континентима, истиче Галијашевић.
„Друштво мора препознати опасне организације и забранити им рад. Мора им бити онемогућено да дођу до нових, младих потенцијала ширењем радикалне идеологије“, поручује Галијашевић.
Саговорници Спутњика се слажу да борба против тероризма на овим просторима захтева далеко веће ангажовање међународних институција и организација, али и снажнију реакцију исламске заједнице и њен одговор на постојање нелегалних верских установа и овакву интерпретацију ислама.
Сандра Черин, Спутник
