Западни зеленаши черупају највећу руску инвестицију на Балкану

Агрокор је годинама слао финансијска средства Хрватске и суседних земаља ка Америци, а руско улагање би то израбљивање онемогућило. Хрватској је обећана судбинска улога у Интермаријуму да би најурила руског улагача и највреднији капитал фирми зависних од Агрокора будзашто предала америчким зеленашима. Они које су Хрвати раније називали „стрвинарима“ постаће власници најбољих хрватских некретнина, њива и извора питке воде.

 Ти летиш кући.

И опет као курир.

Не волим сувишне посетиоце из ваше земље.

Зато сам морао да те мало задржим.

(Из романа „Бетмен Аполо“ Виктора Пељевина)

 Ранији чланци:

Употреба Агрокора ради хрватске русофобне политике I (са становишта економије)

Употреба Агрокора ради хрватске русофобне политике II (са становишта геополитике)

Jош априла 2017. године је Карино Хромин Штурм подсетио да је захваљујући руском кредиту Агрокор вратио лихварски кредит JP Morgan, да су за 26 година Западне банке од хрватског народа опљачкале чак 87 милијарди евра и да се путем Lex Аgrokor спрема нова превара[1]. Руси нису спровели посебну заштиту својих кредита[2], па су озбиљно реаговали поводом Агрокора када је, ради одрживости пословања тог концерна, у невољи, хрватски национални банкарски сектор у њега уложио огромна средства[3]. Доносећи Lex Agrokor, Хрватска је изокренула право првенства наплате дуга нових поверилаца у односу на старе повериоце Агрокора. До краја августа 2017. г. су банке Загребачка, Привредна, Ерсте и Рајфајзен кредитирале Агрокор с готово 700 милиона евра[4] чиме су одвеле домаће банкарство до колапса[5], али су стекле поверилачко првенство по Lex Agrokor. Укупни дуг Агрокора је маја 2017. г. био 5.46 милијарди евра према тврдњама самог Агрокора, а већ тада је било јасно да је дуг знатно већи[6]. Словеначка држава је заштитила Меркатор од пропасти Агрокора, а Русија (односно Сбербанка) је пожурила да заштити своја потраживања према Агрокору у Словенији[7] и Србији[8]. Најгоре су прошли босански добављачи Агрокора[9]. Док је новца било годинама је прикупљан у Агрокору, па је „схемом Галилео[10]“ кроз Штедбанку завршавао у JP Morgan[11]. Хрватски медији се потом нису бавили темом коначног одредишта Агрокоровог новца, пошто је новац завршио тамо где треба, тј. у великој америчкој банци. Оно што је почело још у СФРЈ пљачкањем Агрокомбината окончано је три деценије касније симболичким објављивањем фотографије „црног телефона“ Ивана Крајачића Стева којим је он био на тајној вези са емиграцијом НДХ на Западу[12]. Нико није приметио да је капитал Џона Пиерпонта Моргана појео домовину Николе Тесле. Уосталом, хрватске власти су чак два пута спаљивале Теслину родну кућу и цравославну цркву у којој је крштен.

Дирљиво је како хрватска публика коментарише чланке о Агрокору. Хрвати се надају да ће моћна Русија казнити корумпирани хрватски естаблишмент који је путем Агрокора деценијама пљачкао свој народ. Дирљивија је била најава генералног директора Сбербанке пуна наде да је у Хрватској могуће одговорне „довести пред лице правде“[13]. Поново су Шокци – бокци, а Влаха – сиромаха више нема. Међутим, без јарости благородне залудно је тражити правду на суду правне државе утемељене на идејама Странке права Анте Старчевића.

Два дана после Маргетићевог чланка[14] је НАТО тинк-танк Foreign Affairs објавио да се преко Агрокора Русија и Хрватска боре за превласт на Балкану. Циљ спиновања је био да убеди хрватске атлантисте у илузију сопствене значајне улоге[15] и да се прогласи победа у финансијског бици која је унапред неравноправно намештена. Најављен је улазак глобалистичког финансијског капитала у концерн Агрокор (JP Morgan, Goldman Sachs, Erste[16], Reifeisen, и Загребачка банка[17]). Њихов новац је у Агрокор стигао преко Западних инвестиционих фондова[18]. Хрватска је, наиме, још априла 2017. г. договорила да 480 милиона долара у Агрокор дође са Запада путем куповине обезвређених акција концерна од стране Knighthead Capital Management LLC, америчког фонда којег је хрватска штампа звала „агресивним“ и „стрвинарским“[19]. Иако је KCM LLC одмах ушао у поверилачко веће, реализација кредита Агрокора је чекала најважније. Допуштено је да мимо руских поверилаца, чија су потраживања старија, нови амерички повериоци добију најчвршће могуће обезбеђење: заложна права и хипотеке над некретнинама, најбољим њивама и изворима воде Хрватске које су у влаништву фирми зависних од Агрокора. Износ губитка Агрокора из 2016. г. износио је између 1.6 и 2.7 милијарди евра, а то није био дуг већ негативна вредност обртног капитала Агрокора[20]. Допуштањем Западног акционарског „улагања“ запретила је опасност да руски улагач (иако старији поверилац) буде доведен у ситуацију да изгуби првенство наплате. Хрватке власти су прихватиле да спроведу обезбеђење интереса Западних зеленаша, а та акција је захтевала извесно време. Отуд су у Хрватској чак озбиљно размишљали да за то време на Агрокор слупају чак и новац пензионих фондова[21] како би конзорцијум опстао до доласка нових Западних господара.

Сазнање о износу дугова Агрокора се повећало од 5.46 милијарди евра у мају на чак 6.74 милијарди у августу. Чим су Руски медији темељно известили своју јавност о проблему с Агрокором[22], светску јавност је о проблему обавестио The Economist. Упозорио је да раст познатог дуга Агрокора није коначан, као и да пропаст те фирме прети да повуче у рецесију сав регион, а у економску пропаст пола милиона људи[23]. Кад се Агрокор нашао пред принудном наплатом[24], Ивица Тодорић је судски условио хрватску државу да спасава његову имовину[25]. То је практично био захтев да држава Хрватска примени Lex Agrokor,  преузме управу над концерном и спроведе спасавање интереса ове фирме као циљ важнији од сваког правног циља. Брзо се показало да „спасавање“ Агрокора представља измицање имовине концерна од руског улагача да би се будзашто предала фондовима иза којих се крију JPMorgan, Goldman Sachs и слични. Уведена државна управа Агрокора није спречила Русе да покрену арбитражни поступак у Лондону.[26] Објављивање да је важан поверилац Агрокора и Конзума Ротшилдов капитал[27] (без објаве на којој поверилачној страни) није имало ефекта, а међу добављачима је почела да се шири паника[28], наочито када се показало да је Агрокоров Конзумпотпуно несолвентан[29]. Чинило се да ће одлуком Високог трговачког суда бити отворена пандорина кутија свих Агрокорових дугова 11. септембра[30], дана који је био прописан као крајњи рок пријављивања свих потраживања од Агрокора[31].

Трговинско правосуђе Хрватске је почело акцију онемогућења руских улагача да судски заштите своје интересе. Одложило је објављивање Агрокорових дугова изговоривши се на ток арбитраже у Лондону. Заштитило је прикривање дугова ангажујући фирму Baker Tilly Discordia као вештака пред Високим трговинским судом. То је иста фирма која је раније спровела нетачне ревизије финансијског пословања Агрокора и свих од Агрокора зависних фирми, укључујући фирме у иностранству. Очигледно пристрасни и тешко компромитоваин вештак на месту објективног и стручног процесног учесника пред хрватским правосуђем је прворазредни скандал. Док у свим земљама региона пљуште тужбе за извршење против Агрокора, Хрватско правосуђе се поставило као супарник руских улагача одбијајући чак процесне захтеве против дужниковог умањења имовине. Кад је државна управа Агрокора почела да припушта нове акционаре на своју руку, жалба Сбербанке је одбијена, а ранија одлука одређивања привремене забране задуживања Агрокора је враћена на поновно одлучивање[32]. То је практично значило да хрватско правосуђе дозвољава државној управи над Агрокором да слободно задужи и распрода власништво Агрокора.

Управо су то чекали нови повериоци и будући власници којима је Хрватска власт већ „спаковала“ имовину великог хрватског конзорцијума. Западни „кредитори“ Агрокора (иза којих су JP Morgan и Goldman Sachs) су почетком септембра хипотекама потпуно осигурали своју „инвестицију“ у власништво „вредну“ 840 милиона долара. На некретнинама, најбољим њивама и изворима питке воде Хрватске у власништву Беља, Јамнице и Леда интабулирано је стварно право последњих Западних улагача у Агрокор на челу са  фондом Knighthead Capital Managemant LLC. Од тада се KCM LLC у Хрватској штампи ретко назива „агресивним“ и „стрвинарским“ фондом – шта више, зеленашка окупација назива се „кредитом“[33]. Тиме су пред Сбербанком као старијим повериоцем уз садејство свих нивоа хрватске државе Западни зеленаши установили своја „преча права“ одмах пошто је арбитража пред Судом правичности Енглеске и Велса застала са поступком до доношења одлуке Врховног трговинског суда Хрватске[34]. Чак је и објављивање коначне листе свих дугова Агрокора одложено за 11. новембар. Листа ће тада изгубити практични значај, јер ће до тада сви привилеговани Западни инвеститори силом стећи првенство над руским улагачима. Пред држаним „паковањем“ најбоље имовине Хрватске Западним зеленашима на штету поштеног страног улагача је хрватска штампа замукла или скренула тему. Тек је др Иван Ловриновић на свом фејсбук профилу објаснио о чему се ради[35]. Појавили су се чланци у којима је директор Сбербанк Русије почео да бива прозиван „тиранином“ и „бирократским мастодонтом“[36]. Хрватско правосуђе је судски прикрило финансијско стање Агрокора ангажујући BakerTilly Discordia која је одговорна за све ревизије којима је пред Сбербанком раније скривано стварно стање Агрокора и зависних фирми (Звијезда, Јамница, Конзум, Ледо, Вупик, Беље…)[37]. Оно што од Агрокора банкарски конзорцијум на челу са JP Morgan и Goldman Sachs не буде хтео, покупиће хрватски конзорцијум на челу са домаћим повериоцима: Адрис (Анте Влаховића), Атлантик (Емила Тедесчиа), Краш, Виндија, Подравка, Франк…[38]. Уосталом, Агрокор је Адрису већ дужан преко 1.3 милијарде евра[39]. Хватски медији већ хране домаћу јавност срећом наде, нудећи психолошку компензацију како ће на место Тодорића бар доћи домаћи тајкуни. Биће то марионете истих газда Хрватске. Ипак, у хрватској штампи и даље има свесних да хрватска држава управља Агрокором за интересе Американаца против Руса. Оријана Ивковић Новокмет је обавестила јавност да „стрвинарски фонд“ Knighead Capital Managemant вољом привремене државне управе још од 13. априла „у привременом вјеровничком вијећу (Агрокора) представља све власнике обвезница, умјесто да то чини, као што је уобичајено, повјереник издања“[40]. Она дословно тврди: „Руси очито разумију у чему је ствар. За разлику од њих који су пласирали 1,4 милијарде еура, амерички стрвинарски фонд куповао је уочи банкрота обвезнице с огромним дисконтом, а влада их третира као најзначајније кредиторе.[41]“

Sberbank Europe je толико занемела да је питање има ли је још. ВТБ банка је резигнирано изразила наду да ће јој бар 60% дуга бити плаћено[42]. Генералном директору Сбербанк Русије је остало да се чуди, жали на превару, нетранспарентност[43] и најави „дугу судску парницу[44]“. Хрватској јавности је јасно да руска правда у њиховој „правној држави“ није остварива, али коментатори текстова о Агрокору с неверицом примају могућност да ће се руски улагачи повући[45]. Судећи по коментарима на бројне текстове о Агрокору, Хрватима је јасно да Сбербанка и њена улагачка права нису слуга Јернеј и његово право, али не схватају да су Тодорићева екипа (зову их „имотским торарима“), као и сва Хрватска држава, само марионете чврсто у рукама JP Morgan, Goldman Sachs и њихових колега. Европска банка за обнову и развој (EBRD) је стидљиво испољила занимање да учествује у черупању Агрокора и зависних фирми[46], а затим и други[47].

Значај невоље зване Агрокор за Србе 

Иако интереси руског улагача у Агрокор у Србији за сада делују одлично обезбеђени, мора се знати да је руским улагачима 2014. године Хрватска изгледала као много безбедније инвестиционо подручје од Србије, а Агрокорово пословање изгледало чисто као суза. У свим осталим земљама региона, почев од Словеније која је већ признала хрватску државну управу над Агрокором, руски повериоци имају великих проблема са наплатом потраживања[48]. Тај проблем се ваља ка Србији. Отуд се и поводом права Сбербанке над Агрокоровом имовином у Србији јавља много неугодних помисли. Србија је подручје у којем је чврсто установљен глобалистички привредни систем. Руски капитал је тешком муком у Србији реализовао инвестицију у НИС да би је модернизовао и учинио профитабилном фирмом. Може ли се веровати да ће режим Александра Вучића доследно спровести права руског инвеститора у Агрокоровим фирмама по Србији? Шта ако евроатлантски партнери Вучићу нареде да ради европских интеграција и Србија мора да примени хрватски Lex Agrokor? Није ли на место Председника владе Р. Србије одмах довео Ану Брнабић из USAID и  НАЛЕД-а? Видели смо како Вучићев режим уопште не штити интерес сопствене земље на Космету где се налази имовина Србије вредна трилионе евра. Шта више, његов режим даје и оно српско што сеапратисти нису били у стању да отму. Тај политички режим већ покушава да овакву своју политику припише Русији[49]. Је ли разумно очекивати да ће српски режим који се одриче права Србије доследно заштитити права Русије?

Из примера Агрокора Срби могу јасно да виде сву штетност евроатлантских интеграција. Потпуно интегрисана у ЕУ и НАТО, Хрватска је изгубила преко 80 милијарди евра за деценију и по, па подвела своју привреду, управу, законодавство, правосуђе, медије, политику и безбедност у велики подухват преваре уљудног страног инвеститора, да би се зеленашки капитал из САД будзашто докопао њене најбоље имовине. Ако се глобалистичка свемоћ уопште може назвати правним поретком, хрватски пример је показао да је његова стварна сврха у региону русофобија. Та сврха је изнад сваког правног начела и циља права, економске целисходности и сврсисходности, сваког политичког плана и програма, изнад сваке моралне вредности неолиберализма. Та сврха је нарочито изнад слободе тржишта и слободног протока капитала.

Хрвати су – Хрвати, бадава! Они стари вредњаковићи и поштењаковићи као што бијаху и прије осамсто година за прадједова наших! Нуто, браћо, ту ћемо се населити. Залихе има за епикурејске стомаке наше и дјеце наше до двадесетога кољена! Па да селимо у Америку?[50] Након читавог века бруталних подухвата у име „Запада“ и „Европе“ Хрватима је омогућено тек лако исељавање омладине у богате земље Запада, а опљачкана Хрватска постаје власништво америчких банака преко зеленашких фондова. Ако режим у Србији пође примером Хрватске, власници Србије неће постати амерички зеленаши, већ последња послуга тих зеленаша. Са Запада су нам долазили инвестициони монополисти попут Агрокора, слични или још гори. „Најозбиљнијим“ инвеститорима са Запада Србија обезбеђује пореска и социјална растерећења и додатно плаћа зараде њиховим запосленима. Интегрисани у евроатлантски свет бићемо попут Хомункулуса у реторти алхемијске лабораторије господара глобалистичке дистопије.

___________________________________________________________________________________________

[1] Карино Хромин Штурм о горућој теми у Хрватској! „Lex Agrokor је трострука пљачка хрватског народа, Дневно.хр, 18. 4. 2017. г. Карино Хромин Штурм је председник Покрета заједно.

[2] Марјановић, Ведран – Руси анализирали зашто су њихове банке кредитирале Ивицу Тодорића, Сл. Далмација, 20. 8. 2017. г.

[3] Фишер, Иван – Пао договор с банкама: Агрокору инјекција од 150 милијуна еура! Јутарњи лист, 10. 4. 2017. г.

[4] Марић, Јагода – Мршава 2017. година: Агрокор би могао банкама појести више од 4,5 милијарди куна добити, Нови лист, 26. 8. 2017. г.

[5] Банкама у пола године бруто добит због Агрокора потонула 65%, Сибиз, 29. 8. 2017. г; Због Агрокора укупна добит пала више од 65 посто, Хина, 29. 8. 2017. г.

[6] Сцитар, Борис – Агрокор први пут објавио: „Утврдили смо колики је укупни дуг концерна, али то није коначна бројка“, Вечерњи лист, 11. 5. 2017. г. (доступно на: Нет.хр).

[7] Жугчић, Деан – Сбербанк тужи Јамницу због јамстава за Агрокор: Траже оврху над тврткама кћерима у Србији и Словенији, Јуарњи л ист, 14. 8. 2017. г.

[8] Вучић пред сусрет с Путином: Сбербанк преузима 52% удјела у Агрокору, Сибиз, 26. 3. 2017. г; Канкараш Тркља, Мира – Руси плене „Агрокорове“ фирме – стрепе ли радници у Србији, 16. 8. 2017. г; Телесковић, Аница – Одбијен захтев да „лекс Агрокор” важи и у Србији, Политика, 30. 8. 2017. г; Танјуг –

И Банка Интеза блокирала продају Дијаманта, Дневник, 15. 8. 2017. г.

[9] Линго – Демировић, Мирсада и Товиловић, Дејан – Управа „Агрокора“ тражи да добављачи кредитирају „Меркатор“, Независне новине, 28. 7. 2017. г; Милован, Адриано – Резултати Агрокора унијели немир: Велики добављачи се све више припремају на план б; „Отпис потраживања морат ће бити радикалан, остатак ће се.., Јутарњи лист, 15. 8. 2017. г; Османагић, Сувад – Kонзум је дужан 300 милиона KМ добављачима у БиХ: Спрема се велика превара грађана! БНН, 21. 8. 2016. г.

[10] Стипић, Силвија – Тодорићев контролирани кризни сценариј, Агробурза, 20. 3. 2017. г.

[11] Маргетић, Домагој – Игроказ Агрокор: Тодорићев контролирани крини сценариј, Сибиз, 16. 3. 2017. г.

[12] Маргетић, Домагој – Црни телефон: Веза Стеве Крајачића, Анте Тодорића и прича о Агрокомбинату и Агрокору, 23. 7. 2017. г.

[13] Хина – Бијес путиновог банкара: „случај Агрокор је без преседана!“ Најавио жестоку правну битку: „Све ћемо их довести пред лице правде“, Јутарњи лист, 13. 9. 2017. г.

[14] Маргетић, Домагој – Црни телефон: Веза Стеве Крајачића, Анте Тодорића и прича о Агрокомбинату и Агрокору, 23. 7. 2017. г.

[15] Skrpec, Dagmar – Croatia, Russia, and the Balkan Great Game, Foreign Affairs, 25. 7. 2017.

[16] Erste би захваљујући Sberbank Europe има посебних обзира према интересима руског улагача. Међутим и Erste се попут осталих поводом Агрокора сврстала уз JP Morgan и Goldman Sachs.

[17] Власник Загребачке банке је италијанскi UniCredit.

[18] Сучец, Никола – Агрокор добио 480 милијуна еура кредита: Стечај је избјегнут, крећу резови, Тпортал.хр, 5. 7. 2017. г.

[19] Корда, Зоран – Агрокорове обвезнице купује агресивни амерички фонд који увијек иде до краја, Тпортал, 21. 4. 2017. г; Гргас, Гордана – Амерички стрвинарски фонд ушао у вјеровничко вијеће Агрокора!? Јутарњи Лист, 21. 4. 2017. г.

[20] Клепо, Марина и Лаушић, Френки – Откривамо: Прве процјене ревизије пословања посрнулог концерна; Дознали смо колики је губитак Агрокор имало лани, износ је енорман, Јутарњи лист, 26. 7. 2017. г.

[21] Лаушић, Френки и Жугчић, Дејан – „Агрокор би требало докапитализирати, а логични инвеститори су мировински фондови“, Јутарњи лист, 31. 7. 2017. г.

[22] Васильев, Иван и Виноградова, Елена – Как Сбербанк и ВТБ рискуют потерять 1,4 млрд евро в Хорватии, Ведомости, 31. 7. 2017. г.

[23] Agrokor, the supermarket whose collapse threatens the Balkans, The Economist, 10. 8. 2017. г.

[24] Кошчец, Андреа – Рамљак у најновијем извијешћу о ситуацији у Агрокору први пут споменуо да је кренула лавина тужби; Уз већ ппознате поступке , спомиње и 3 нове арбитраже, Јутарњи лист, 10. 8. 2017. г;

[25] Танјуг – Тодорић ће тужити Хрватску, РТВ, 15. 8. 2017. г.

[26] А. И. Н – Рамљак тражи да се Леx Агрокор признаје и у Лондону – жели срушити руску арбитражу, Индекс.хр, 18. 8. 2017. г.

[27] Слободна Далмација – Руси у шоку: Тодорић ојадио, највећи фијаско икада, Б 92, 21. 8. 2017. г; Терченко, Эмма; Холявко, Анна – Сбербанк приготовился к потере 1,1 млрд евро, выданных хорватскому ритейлеру Agrokor,  Ведомости, 10. 7. 2017. г.

[28] Живановић, Милан – Добављачи Агрокора у паници због могућег отписа потраживања, PC News, 16. 8, 2017. г; Т. Л. П – „Радикални десничари профитират ће од пада Агрокора, Брисел се мора спремити на каос у Хрватској“, 21. 8. 2017. г. О улози рокфелеровског капитала за излазак Агрокора на берзу зна се одавно: Berry Freya – Croatian retailer Agrokor lines up Rothschild for $5 billion listing: sources, Reuters, 26. 11. 2014.

[29] M. В – Бивши шеф Kонзума: Вјеровници Агрокора ће морати смањити своја потраживања за 70 посто, Индекс.хр, 6. 9. 2017. г.

[30] Трговачки суд одбио Рамљака: Све тражбине објављују се 11. рујна, Јутарњи лист, 18. 8. 2017. г. (доступно на: Сибиз)

[31] Сучец, Никола – Задњи је час за пријаву тражбина од Агрокора. Дуг ће набујати за милијарду до двије куна, Тпортал, 11. 9. 2017. г.

[32] Сви парнични и овршни поступци проти Агрокора у иноземству, Јутарњи лист, 15. 9. 2017. г.

[33] Хина – Јамница, Беље и Ледо заложили некретнине за кредит Агрокора, 24h, 5. 9. 2017. г. Још јуна је заложна права почео да стиче Madison Pacific Trust Limited. В: Агрокор за кредит заложио и заштитне знакове Леда и Јамнице, Пословни дневник,19. 9. 2017. г.

[34] Д. Х – Агрокор објавио ново извјешће: Рамљак заратио с Русима, Индекс.хр, 11. 9. 2017. г.

[35]Ловриновић, др Иван – Игрокази у Агрокору, Фејсбук налог аутора, 8. 9. 2017. г;  Разоткривени? У тајности за Агрокор заложили питку воду и плодну земљу Хрватске, Дневно.хр, 14. 9. 2017. г.

[36] Арслани, Мелита  – Он је Путинов тиранин који иде с Агрокором на суд, Експрес.хр, 13. 9. 2017. г.

[37] М. Р – Шеф руске банке: Тодорић нас је преварио, а хрватска влада подржава муљаже Агрокора, Индекс.хр, 13. 9. 2017. г.

[38] Дрљача, Гојко – Ствара се велики конзорциј за Агрокор, Јутарњи лист, 15. 9. 2017. г; Кисељак, Лидија – Адрис води главну ријеч око Агрокора, Вечерњи лист, 18. 9. 2017. г.

[39] Филипвић, Лука – Дознали смо зашто Влаховић на сва звона атруби како жели у Агрокор, док Тедесчи мудро шути, Тпортал.хр, 18. 9. 2017. г.

[40] Ивковић Новокмет, Оријана – Пленковићев Рамљак отворено игра за Американце, а то ће навући руски бијес и тужбе, Индекс.хр, 18. 9. 2017. г.

[41] Исто.

[42] Хина – ВТБ банка нада се наплатити 60 посто Агрокорова дуга, 9. 9. 2017. г.

[43] М. Р – Шеф руске банке: Тодорић нас је преварио, а хрватска влада подржава муљаже Агрокора, Индекс.хр, 13. 9. 2017. г.

[44] Хина – Бијес путиновог банкара: „Случај Агрокор је превара без преседана!“, Јутарњи лист, 13. 9. 2017. г.

[45] Гргас, Гордана – Велика пријевара Агрокора или лакомислена грешка шефа Сбербанка коју си он не може опростити; Заштоје Герман Греф тако бијесан? Јутарњи лист, 14. 9. 2017. г

[46] Хајлброн: ЕБРД прати посљедице које ће Агрокорови проблеми изазвати у регији, Сибиз, 11. 9. 2017. г.

[47] Грчевита борба за Агрокор, Нет.хр, 18. 9. 2017. г.

[48] Агрокорови дугови: Сбербанк ће се наплатити у Србији, другдје ће имати проблема, Сиби, 16. 9. 2017. г.

[49] Пукла брука у Москви: Медији у Србији слагали да Путин подржава владу са Харадинајем, руски званичници у шоку – Вучић лаже, ББН, 15. 9. 2017. г.

[50] Ковачић, Анте – У регистратури, 1888. г.

Душан Ковачев, Фонд стратешке културе