Запослени у Јавном предузећу за комуналну привреду „Лазаревац” тврде да им послодавац уназад десет година не уплаћује доприносе за пензијско и социјално осигурање и да им на то име дугује око милијарду динара, у просеку око милион и по динара по раднику, што је за наш лист потврдило и руководство тог предузећа. То би у ствари значило да би месечни пензиони чек радника, који је у предузећу провео четири деценије, ако би сутра отишао у пензију био знатно нижи од новчане суме коју је фактички зарадио.
Десетак година радног стажа не би му било уписано у радну књижицу, јер толико отприлике ово предузеће за своје запослене не уплаћује доприносе. Иако се запосленима, како тврде у тамошњем синдикату „Слога”, на платном списку-листићу приказује да им се доприноси редовно уплаћују, реално то није тако.
– На име неплаћених доприноса од 2010. фирма нам дугује више од милијарду динара – открива за „Политику” Војислав Стошић, потпредседник овог синдиката – због чега је добар део радника, њих око 250, покренуо и тужбу против предузећа. Кад нас питају шта смо чекали досад, кажемо им да о проблему није имао ко да прича, нити је било иког ко би се борио у име свих радника. Борба је била тек спорадична, огледала се само кроз подношење тужби, а ипак сви од око 700 запослених спремни нису ни на такав корак – истиче Стошић.
Он додаје да је и сам тек пре око шест месеци открио да му ни дан доприноса није уплаћен од 2013. године.
– Послали смо недавно допис и на адресу Општине Лазаревац која је оснивач предузећа, али одговора нема. Тражили смо да нам уплате заостале доприносе и повећају плате, јер је просек зарада у фирми мало већи од минималца. Као да смо заборављени, иако је на снази градска одлука да у свим јавним комуналним фирмама запослени треба да имају исте плате. То за нас, изгледа, не важи – додаје Стошић.
Подсећа да је највећи проблем у томе што је раније важило правило да је фирма могла, када радник оде у пензију, да му уплати појединачни износ дуга на име осигурања, али то сада није могуће јер све што запосленом по закону следује уплаћује се у комплетну масу дуга, а не раднику лично.
– Проблеме имају многи, па тако и деца преминулих радника који због свега не могу да остваре право на пуне пензије. И труднице имају потешкоће, јер ако задњих 18 месеци немају у континуитету уплаћено социјално и пензионо осигурање, јер по закону ако им последњих 18 месеци у континуитету није уплаћено социјално и пензионо осигурање не могу да добију пуну накнаду за трудничко боловање. Исто тако, породиљама по решењима који добијају од РФЗО следује 33.000 динара, а оне примају 21.000 динара, без икаквог објашњења где је нестала разлика у новцу. Где су отишле све те паре, питамо се, а то је у ствари посао за полицију – истиче Војислав Стошић, потпредседник синдиката „Слога”.
Руководство ЈПКП „Лазаревац” не негира да се радницима не уплаћују порези и доприноси годинама уназад, али не објашњава конкретно због чега је то тако, сем да је предузеће последњи пут пословало са позитивним финансијским резултатом 2008. године.
Александар Ракић, в. д. директора овог предузећа, признаје да је дугогодишње дуговање за неплаћене порезе и доприносе у износу од 1.060.515 динара значајан проблем, као и камата од 670.612 динара на износ тог дуга.
– Финансијски положај ЈПКП „Лазаревац” је годинама лош, тако да мора да се реши у сарадњи са оснивачем ГО Лазаревац и пореском управом, уз тенденцију даљег смањивања броја запослених, највише кроз одговарајући социјални програм, како би се број радника свео на оптималних 550. Да би се то спровело, неопходно је да нам пореска управа и Фонд ПИО омогуће уплату пореза и доприноса по раднику (износ од приближно 1,5 милиона динара по запосленом) пре одласка конкретног радника у пензију, док се не реши целокупно дуговање за порезе и доприносе кроз репрограмирање дуга – наводи Ракић.
Додаје да је за спровођење социјалног програма нужно и да се обезбеди износ од око милион и по динара по запосленом, на име отпремнина за одлазак у пензију, при чему руководство очекује помоћ општине и града Београда.
В. д. директора истиче и да је закључно са децембром 2020. измирен стари репрограм дуга за електричну енергију, као и да је у току поступак преговарања са Електропривредом Србије око новог репрограмирања чиме би се решио проблем дуга око 390 милиона динара.
Иако је ово предузеће у тешкој ситуацији још од 2008, када је последњи пут пословало са позитивним финансијским резултатом, Ракић тврди да сада има помака набоље. Он је на челу предузећа од 1. септембра 2020. године.
– Крајем овог месеца очекујемо усвајање новог Колективног уговора предузећа, па ћемо моћи да приступимо новом начину обрачуна зарада који није годинама мењан. Тиме ће се омогућити да ниједан запослени више не прима зараду испод минималне републичке. Поред тога, у прошлој години исплаћена је и солидарна помоћ у нето износу од 41.800 динара по раднику, а потом је почела и исплата регреса у износу од 33.000 динара, у осам рата, закључно са јуном 2021. године – набраја Александар Ракић.
Да је било пореске контроле, то се не би догодило
Како радник може редовно да добија плату, а да му се не уплаћују порези и доприноси и чија је за то онда одговорност?
Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) подсећа да од 2012. када је направљен јединствени систем за уплату пореза и доприноса не би смело да се догоди да послодавац то може да уради.
– И ја се питам како је то могуће. Једино ако је у питању озбиљан криминал? Законом је то забрањено. Први пут чујем за тако нешто, јер систем који је Пореска управа направила претпоставља да физички не можете да исплатите зараду без уплаћених доприноса. Да је било контроле лако би се утврдило да годинама нису уплаћени порези и доприноси радницима. Ипак, питање је и да ли пореска контролише било које јавно предузеће – истиче проф. Радосављевић.
„Постоје две опције, подједнако невероватне”, сматра он. „Или је неко из пореске за то знао, па је ћутао годинама, или је предузеће исплаћивало зараду на руке”, закључује Горан Радосављевић.
Марија Бракочевић, Политика.рс
