Поводом очекиване посете премијера Александра Вучића Сребреници, оснивач Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић затражио је јавни опроштај од свих српских цивила које су поубијали муслимани из Сребренице.
У изјави за “Вести”, Иванишевић каже да се на овај корак одлучио јер је то најмање што је могао да учини из пијатета према српским цивилима из Подрињског краја чије убице сада добрим делом почивају на муслиманском гробљу у Поточарима, месту где би се 11. јула, на дан догађаја у Сребреници од пре две деценије, ове године могао наћи и председник Владе Србије Александар Вучић.
– Оно што је стравично и што ме згражава, то је што наши званичници иду да се поклоне у мезарје где почивају и ратни злочинци, јер у Поточарима нема ни 10 одсто Сребреничана, ни 10 одсто цивила – тврди Иванишевић.
Иванишевић, који је и сенатор РС, каже да ће председнику РС Милораду Додику предложити да се Срби поклоне муслиманским цивилним жртвама страдалим у рату 90-их, али под једним условом.
– Сви ћемо отићи да се поклонимо страдалој деци и женама, али претходно нека Бошњаци раздвоје војна од цивилних гробаља. Овако, продају нам рог за свећу. Пошто им је потребно да свету прикажу што већи број жртава, они у Поточарима закопавају све што стигну, без доказа да се ради о страдалим цивилима – каже Иванишевић.
Овај истраживач који се пуне две деценије бави страдањима Срба у подрињском крају, а касније и страдањима муслимана, тврди да се не може говорити о седам или више хиљада убијених Бошњака у Сребреници. Према његовим речима, до сада је откопано 17 масовних гробница у којима је пронађено око 1.900 тела.
Зликовац не може у сведоке
Иванишевић каже да је згрожен податком да се српско тужилаштво за ратни злочин у предмету против Насера Орића позива на књигу Ибрахима Мустафића “Планирани хаос”.
– Мустафић је већи злочинац од Орића. Не можете поступак против једног злочинца базирати доказима другог који, узгред речено, мрзи Орића јер је хтео да буде уместо њега главни у Сребреници ратних година. Шта је са изјавама преживелих српских сведока, са мојим доказима које сам прикупљао деценијама о зверствима почињеним над српским цивилима – пита се Иванишевић.
– Од њих, 407 су били стрељани ратни заробљеници, што се може закључити на основу тога што су пронађени са везаним рукама. То јесте ратни злочин какав се, нажалост, дешава у сваком рату. Већина страдалих су били муслимански борци, страдали у борбама, од минског поља и ниједан од хладног оружја – указује Иванишевић.
Спаљени и заклани
Опроштај је затражен од шестогодишњег Александра Димитријевића и његовог три године старијег брата Радисава, убијених јануара 1993. у Скеланима. Од Метеје Јашинског, просветног радника из Новог Сада убијеног јуна 1992. у селу Загоне. Од Драгомира Живковића, студента шумарства убијеног у заседи у селу Биљача, на Петровдан 1992. Од учитеља Васе Пораче, 80-годишњег старца кога су ножем исекли његови бивши ђаци муслимани. Од полуслепог старине Радојка Милошевића из села Гниона кога су на крсну славу Ђурђевдан запалили славском свећом са јединим гостом Лазаром Симићем из суседног села Студенац 1992… Списак је дугачак и не сме се заборавити.
Ј. Арсеновић – Вести
