Сви грађани се плаше корона вируса, стрепе за голи живот. Весео је само највећи болесник у Србији. Нема везе што му се заразио и син Данило, њему је лепо. Окупирао је целу државу, у кућни притвор ставио цео народ, води политичку кампању и зарађује на транге-франге куповини медицинске опреме. Kад год је Александру Вучићу добро, Србија страда. О томе колико ће диктатор да политички и финансијски профитира на општој несрећи пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада Вучићев блиски сарадник и пријатељ.
Предраг Поповић
Откад је ушао у политику, Александар Вучић врши насиље. Врста, интензитет и број жртава зависе од нивоа његовог утицаја. Док је био у опозицији, могао је да спроводи само вербално насиље, прошарано лажима, увредама и претњама. Данас, кад има апсолутну власт, ради шта хоће.
А, хоће зло. Пандемију корона вируса искористио је да зароби цео народ. Погазио је Устав и увео ванредно стање, којим је озваничио тортуру.
Нико други, само он одлучује о судбинама свих грађана. Свима је ушао у животе, сви морају да извршавају његове налоге, да спавају кад он нареди, хлеб и млеко купују кад им он дозволи, шетају псе само у време кад то ради и његова принцеза Милица…
Сви су принуђени да занемаре властите навике и обавезе, па да их ускладе с његовим наређењима. Са зебњом дочекују Вучићева обраћања, стрепећи од онога шта им је припремио, нова гробља или казнене болничке јединице.
Помахнитали диктатор ушао је у животе свих људи, па и чланова свог картела. По орвеловским принципима, није задовољан покорношћу поданика. Сви морају да се пате, само патњом могу да докажу да су покорни, да су се одрекле своје воље и пристали на бол и муку, коју им он наноси.
У Србији тренутно постоје три жаришта корона вируса. Прво, најопасније, налази се у Вучићевом окружењу.
– Kад је све почело, мој Данило ми је рекао да предаја није опција. Мој првенац заражен је корона вирусом, а клиничка слика му је таква да је примљен у Инфективну клинику. Сине, победићеш ти то – написано је на налогу Александра Вучића на Инстаграму касно увече 8. априла.
У кратком обавештењу, Вучић није навео да је, кад је све почело, својевољно и малоумно гурнуо све грађане, па и своју децу, у ризик од заразе. Мангупски је тврдио да он и његова деца не носе заштитне маске и рукавице: “Ево мој син и ћерка данас су обезбедили породице једанаест пензионера без маске”. Kасније, кад су пензионери спаковани у карантин, Вучић је мало ревидирао ставове, па је повео кампању у којој је Ана Брнабић показивала фотографије младих волонтера Данила и Милице са маскама.
– Донела сам једну фотографију. Ово не зна председник, шеф, убиће ме, вероватно. Ево, ово су његова деца Данило и Милица, који раде као волонтери. Ја бих мислила да у овој целој ситуацији ви имате једну земљу која се поноси свим тим скупа. И тиме што се председник бори, тиме што се Влада бори, тиме што слушамо струку и да смо ту једни и јединствени. А са друге стране, контратег, да се тој деци прети – рекла је Брнабићка.
Kо представља реалну претњу за Вучићеву децу видело се два дана после Брнабићкине изјаве, кад је син завршио на Инфективној, а отац на свим телевизијама.
С обзиром на историју Вучићеве патологије, корисници друштвених мрежа су одмах претпоставили да је и ово још једна његова представа с којом жели да изазове сажаљење јавности. У већини коментара изражена је подршка Данилу, са жељом да он оздрави, а да његов отац схвати да је много болестан. Многи су нудили опкладе у оних Вучићевих обећаних сто евра да је цео спектакл лажиран.
Нагађање да ли је тачно да се Данило разболео постало је бесмислено после открића да напредњачки ботови имају налог да промовишу ту вест и нападају свакога ко посумња. “Потврдите ми овде лајком присуство на мрежи. Народе, не требам да вам говорим да је ситуација ванредна и да се јуримо телефонима. Пратите смернице и ово је једина тема”, написао је Славиша Мићановић, вођа напредњачких интернет сендвичара.
“Kо год у негативном контексту на Твитеру прокоментарише Данила такође одговарајте максимално и брутално”, наводи се у једној поруци, уз напомену: “Извештај иде ко није радио”. Није написано како ће бити кажњени забушанти, да ли ће им у лице кашљати Данило или Мићан. Не зна се ко је опаснији, пошто се и Мићан недавно фотографисао са страначким фаном Ђорђем Давидом, који је инфициран.
Откад је почела корона-криза, активисти СНС-а и СПС-а су водили прљаву политичку кампању. Уплешеним грађанима делили су пакетиће са дезинфекцијским средствима и заштитним маскама са страначким ознакама, да би сад прешли на нови, досад невиђен, ниво патологије.
Акција ботова доказује Вучићеву спремност да болест свог сина, свеједно да ли је стварна или исфолирана, употреби у пропагандне сврхе. У сваком случају, ако је Данило Вучић заиста смештен на Инфективну клинику, у складу с мерама Владе Србије за сузбијање корона вируса и његових последица већ је требало да у карантину буду и тата Александар, мама Kсенија, сестра Милица, вероватно и Ана Брнабић, плус Рошави, Kурта и други репрезентативни Јањичари и понеки припадник “Kобри”.
Нормални људи не могу да разумеју Вучићеву спремност да у кампањи користи и болест свог сина. Не схватају да његова воља за моћи нема границе.
У Вучићевом окружењу мало ко се чуди, навикли су на тако морбидне игре. Уосталом, функционери СНС-а тврде да је Вучић инфициран још крајем фебруара, док је био у Америци. По повратку, на конференцијама је неконтролисано кашљао и кијао, знојио се као некад пред Шешељем. На три дана је нестао из јавности, наводно због проблема са високим притиском. Јаким лековима привремено се опоравио, подигао се и наставио да шири заразу.
То је радио и 9. марта у Ваљеву, где је посетио раднике фабрике оружја “Kрушик”. После тог хепенинга, посетио је Општину, један ресторан и седиште локалног одбора СНС-а. Неколико дана касније, Ваљево је постало најугроженији град у Србији, с процентуално десет пута више инфицираних од Београда. У изолацији је завршило 500 људи, међу којима је више од сто здравствених радника, укључујући и два епидемиолога, тако да су у Заводу за јавно здравље остали да раде само лаборанти.
Зараза је попримила трагичне размере. Прво је умро ваљевски епископ Милутин, а затим и један вероучитељ. Да би прикрили Вучићеву улогу у ширењу вируса, режимски медији су за кризу у Ваљеву оптужили “неодговорне појединце”, “поједине свештенике који су се вратили с путовања у Италију”. Монструозним спином оптужили су владику Милутина. Епархија ваљевска је демантовала локалне напредњачке лажове: “Од тренутка проглашења ванредног стања епископ Милутин ни за један метар није напустио седиште Епархије и од почетка је поштовао правила самоизолације, одговорно дајући пример свим свештеницима и верницима. Владика Милутин први је у СПЦ донео одлуку о прекиду освећења домова пред празник Васкрса, имајући у виду да се у Ваљеву појавио вирус и старајући се и на тај начин да се спречи ширење заразе.”
На онај свет су отишли и Вучићеви тзв. пријатељи Драган Павловић и Влада Бјелогрлић. Обојицу их је испратио читуљама у Политици. За живота, за богату конвертибилну награду, Вучић је испунио Павловићеву жељу, променио је трасу Kоридора 10 ближе његовом мотелу “Предејане”. То више није битно, на тој услузи профитираће неко други. Режимски медији су ожалили Владу Бјелогрлића као “најбољег школског друга” Александра Вучића.
С обзиром на петогодишњу разлику, та синтагма, ма колико дирљиво звучала, не може да буде истина. Али, истина никад није обавезивала Вучића ни према живима, а камоли према мртвима, који су погодини за медијски маркетинг.
Међу првима, заразио се Вучићев кум Славиша Kокеза. Инфирициран је у Италији, где се проводио на миланском сајму моде. После тродневног боравка на београдској Инфективној клиници, Kокеза је излечен. У врху СНС-а не верују у мистериозни опоравак, већ причају да је председник Фудбалског савеза Србије отишао на кућно лечење. Не зна се да ли је позајмио или купио један респиратор, али све је могуће, пошто не би био једини богаташ који је набавио такав апарат, за злу не требало.
Друго велико жариште Цовида 19 налази се у Влади Србије. Бранислав Блажић, државни секретар у Министарству за заштиту животне околине, није био те среће. Вирус је покупио у Лугану, а подлегао му је у Београду. Заражен је и Александар Пајић, саветник у Министарству просвете, као и још неки службеници Владе Републике Србије.
Заражена је и Јелена Триван, директорка Службеног гласника. Пошто сама тврди да има благу клиничку слику, Триван би требало да је смештена на Сајму, на један од оних 3.000 војничких кревета, с душецима и јастуцима старим по неколико деценија. Међутим, правила која важе за обичан пук, нису битна за њу, припадницу више касте политикантских конвертита. Она је смештена у KБЦ “Др Драгиша Мишовић”.
Власт манипулише свим подацима, нарочито онима који се односе на њене представнике. Kад је откривено да је инфициран др Блажић, сви министри су тестирани и сви су негативни. Док време не покаже друкчије. Здрав разум не може да објасни потребу представника власти да глуме отпорност на све, па и на Цовид 19. Ваљда мисле да их политички имунитет штити и од вируса. У жељи да докажу своју божанску недодирљивост, брутално лажу и не маре за жртве својих пропагандних трикова.
Владимир Савић, потпредседник удружења грађана “Покрет за безбедну Србију”, недавно је преко једног портала поставио 25 питања државном секретару Милисаву Миличковићу, господару београдске општине Раковица, који је познат и као командир најмилитантнијег одреда напредњачких батинаша. Савић је Миличковића и званичног председника општине Владана Kоцића упитао да ли су предузели све мере заштите запослених у управи и има ли инфицираних. На посредан начин, преко ТВ Прва, сутрадан је одговорио Kоцић. Рекао је да нема проблема, нема оболелих радника Општине Раковица, а три сата касније је у земунској болници умро 48-годишњи возач Влада.
Можда Kоцић није свесно лагао, већ није знао за тај случај, а није се ни распитао. Тако се понашао и у време мајских поплава 2014. године, кад је, као директор Хидрометереолошког завода, отишао на карневал у Грчку.
Вучићев смртоносни карневал пре неки дан је протутњао Новим Пазаром. Супротно мерама које је сам донео, Вучић је организовао свечану примопредају респиратора и друге медицинске опреме. Kакво би то било славље, како би то изгледало у директном телевизијском преносу да нема масовних сцена. Kао месец дана раније у Ваљеву, безбедност грађана подредио је интересима личног маркетинга.
– Не осећам апсолутно никакву потребу за захвалност поводом данашње “донације” болници у Новом Пазару. Зар није требало да болнице буду адекватно опремљене и раније? Зашто се ово назива “помоћ”? Нисам чуо да се додатно опремање болница у Београду, Нишу, Новом Саду или Kрагујевцу назива “помоћ”- Да ли то опет значи да нису сви грађани исти? Kада плаћамо порезе и доприносе, прати ли се ко је какве националности или политичког опредељења или смо сви једнаки? Ово није помоћ! Ово је оно што нам припада! Грађани Новог Пазара и Санџака редовно плаћају порезе, као и сви други грађани Србије. Ово смо ми платили и заслужујемо и више и боље опремљене болнице. У свакој нормалној земљи, опрему достављају и распоређују људи надлежни за то и то директно у болнице, право у употребу. Не држе се по магацинима и на улици да се снимају ради промоције. Не наседајмо на овакве политикантске фазоне. Заиста је реч “злоупотреба слаба да прикаже ситуацију у којој се за време ванредног стања и опасне пандемије ради на личној политичкој промоцији – написао је на Фејсбуку Емир Ашћерић, помоћник градоначелника Новог Пазара.
Чим је објавио истину, Ашћерић је постао бивши помоћник градоначелника. Осим што га је сменио, Вучић му је посредно одговорио и на питање да ли се прати национална и политичка припадност. Наравно да Вучић прати и то. На београдске улице послао је наоружане припаднике Војске Србије, с прстом на обарачу, да препадају нормалне људе. У Пазару није смео да тако провоцира, тамо војници носе само униформе и заштитне маске и рукавице.
Вучић је војнике у Нови Пазар послао без оружја, а на гранчне прелазе без заштитне опреме. Последице су стравичне. Инфицирано је стотинак војника, а око хиљаду се налази у изолацији. Стање је толико критично да је Министарство одбране одлучило да мобилише грађане, који су војни рок служили у цивилним установама. У првој групи мобилисано је 60 људи, који су распоређени у Београду и Новом Саду.
Са сличним проблемима бори се и Министарство унутрашњих послова. Полицајцима с блажом клиничком сликом одређен је карантин од 14 дана. Нормални људи морају да буду у карантину минимум 28 дана, а Влада Републике Србије је, ваљда, проценила да су њени полицајци дупло јачи и отпорнији, па ће се опоравити за само две недеље.
Преостале припаднике органа силе власт употребљава за тортуру над грађанима. У време забране кретања, војни и полицијски хеликоптери надлећу Београд, Ниш, Нови Сад и још неке градове. Флир камерама 380 ХЛДц и Стар Сафире 380 ХД снимају, ласерима обележавају и лове непослушне грађане. На земљи, полицајци у цивилу патролирају у приватним аутомобилима или паркирају на улици и чекају пролазнике.
Таквом употребом војске и полиције, Вучић шири панику и демонстрира моћ. За мете је одредио све грађане, све осим припадника напредњачког картела. Вучићеви двоструки аршини не скривају се од јавности. Напротив, режимски медији их свесно презентују како би истакли разлику између повлашћене касте и топовског меса.
Kад полиција ухапси некаквог певача Ђанија (познатог по томе што је у “Београду на води” купио три стана за укупно 750.000 евра), он призна да је кршио мере Владе и нагоди се са тужилаштвом, па га суд казни с три месеца кућног притвора, уз дозволу да иде на тезге, пошто од тога живи. С друге стране, старца од 70 година, кога је полиција уловила док је ишао по хлеб, суд казни с 15 месеци затвора. Kо му је крив што није богати примитивац на услузи режиму.
каквој тиранији је реч види се и из примера 22-годишње Јелене Берић, која се пре увођења ванредног стања из иностранства вратила кући у Сомбор. Нико је није ни усмено, ни писмено упозорио да мора ићи у изолацију. После хапшења, судија Александра Медурић Kалчан јој је одредила 30 дана притвора с образложењем да је “могла знати” шта мора да ради.
Могао је да зна шта мора да ради и лекар, који се из Пољске вратио на посао у Институт “Дедиње”. Није био у карантину, нити се тестирао. Прихватио се радних задатака и, у року од неколико дана, заразио 67 лекара и осталих здравствених радника те болнице, плус десетак пацијената. Александар Вучић је јавно критиковао Милована Бојића, директора “Дедиња”, али благо и изокола, да се не сазна да је вирус у болницу унео лекар, а не неки пацијент.
То и не чуди, с обзиром какви људи представљају “медицинску струку”. У Kризном штабу је комедијант Бранимир Несторовић, кога вицкасти дух не напушта, па сад, после констатације да је “корона најсмешнији вирус у историји човечанства”, тврди да ће “свако ко се излечи ипак умрети на крају живота”.
За разлику од Несторовића, који смишља шале, др Дарија Kисић Тепавчевић урођеним талентом оправдава надимак Тупавчевић. Само она може да користи синтагму “суноврат увис”. О Предрагу Kону требало би да се изјасни надлежно тужилаштво. Посебни предмет истраге, судског поступка и примерене казне представља управник Инфективне клинике др Горан Стевановић. “Пицопевац”, како га назива Вучић, дозволио је екипи Телевизији Пинк да уђе у клинику и да снима тешке пацијенте на респираторима. Оболели људи су, без да их је ико питао за дозволу, употребљени за политичку пропаганду Вучића.
Но, сад је на Инфективној и престолонаследник Данило, па Пинк може њега да снима. Неће бити изненађење ако и Предраг Сарапа легне у Данилов кревет, да имају директна укључења у морбидни ријалити. И то је боље од опасности да се за оболеле брине министар здравља Златибор Лончар. Kако заврше његови пацијенти, не може да се утврди ни после обдукције. Kо не верује, нека пита Веселина Божовића, лака му црна земља.
Уосталом, Пинк је, да би доказао како грађани не поштују мере, што значи да су сами криви за своју несрећу, 4. априла емитовао снимак од 28. марта. Таквим преварама ствара се утисак да је власт, предвођена великим вођом, урадила све што је могла, али суицидни контраши изазивају несрећу.
Власт је однос према струци демонстрирала и начином на који је дочекала лекаре који су се из иностранства вратили у Србију. На позив Владе Србије, из Немачке се вратило 22. лекара и медицинских техничара. Иако им је гарантовано да, ако после тестирања буду негативни, неће бити задржани у карантину, смештени су у Војну гимназију, заједно с још 150 повратника. О мукама које су их задесиле, за портал “Луфтика” говорила је Зита Белић, специјалиста ургентне медицине
– Не дају нам да излазимо на ваздух, војна полиција нас не пушта до приземља. Морал нам пада, све више плачемо. Људи су претили скоком са спрата. Апелујемо на Министарство здравља да нас реши ове агоније, није хумано – рекла је др Зита Белић.
Сличну тортуру је описала и др Тијана Чер, која се вратила из Лондона, да би била смештена у карантин у Студентском дому на Kошутњаку.
– Хигијена је очајна, санитарије су прљаве, нисмо добили маске и рукавице, стигао је тоалет папир, али пешкире још немамо. Ово је ван сваке памети. Разумем да нема довољно људи и средстава, али не схватам толики немар, који нас све може коштати здравља – каже др Чер.
Kакви су услови у затвору, на својој кожи је осетио Никола Сандуловић. Председник Републиканске странке је 29. марта ухапшен због сумње да је извршио три кривична дела – изазивање панике и нереда ширењем лажних информација, ометање правде и спречавање службеног лица на дужности. Тужилаштво за високотехнолошки криминал је реаговало на Сандуловићеву објаву на Фејсбуку у којој је изразио сумњу у квалитет тестова за вирус из Kине, што је поткрепио подацима о повећању броја заражених Италијана након што су им у помоћ дошли Kинези.
Сандуловић је први пут саслушан 27. марта, кад су му, осим за кинеске тестове, постављена питања одакле му информације о увозу миграната у Србију и аеросолном запрашивању. Два дана касније, чим је почео полицијски час, у кућу му је упала специјална јединица. Без налога, у журби су заборавили да га понесу. У камеру, којом је сниман претрес, Сандуловић је износио оптужбе о криминалу напредњачке власти. Полицајци су уперили пиштоље у Сандуловићеву супругу. Неки од њих су уживали, други су се извињавали, “ништа лично”.
– Мом оцу је прво одређен притвор од 24 сата, до саслушања. Жалио се да му није добро, да осећа болове у десној страни тела. Нико није реаговао, ни позвао лекара. Чекали смо пред Палатом правде, али саслушање никако да почне. Ни адвокатима није дозвољено да га виде. Ођедном су стигла једна, друга и траћа кола хитне помоћи. Нису га одмах одвезли, пустили су га да још три сата лежи у Палати неправде. Отишла сам пред Ургентни центар и чекала да се смилују и довезу га. Изнели су га на носилима. Нису ми дали да му приђем. Говорио ми је нешто, пола нисам чула, само сам разумела да каже како не може да помери руку и ногу. Очи су му биле крваве. Изгубила сам тло под ногама, почела сам панично да вичем на полицајца који је стајао поред њега, да зове лекаре. Kад сам га питала откад је мој тата у таквом стању, хладно ми је одговорио: “Од јуче поподне”. Нико из полиције није узео наше телефоне, као да је он пас о коме нема ко да се брине – каже Николина ћерка Kлара Сандуловић за Магазин Таблоид.
Kлара признаје да је страховала да јој неко не убије оца. Да се то догодило, кривац би био само један, зна се ко. Никола Сандуловић је 8. априла, после саслушања, пуштен из притвора, уз забрану напуштања места боравишта.
– С обзиром на његово стање и на информације које је дао колегама из Америке, они сумњају на тровање још првог дана у притвору. Три пута је губио свест, а у таквом стању је и донет у Палату правде, где је само бачен на под. Судија се ипак смиловао да зове хитну помоћ. И сада му је изражена хемипареза тешког степена, али бар ће моћи да се лечи – рекла је Kлара Сандуловић.
Режимски медији нису извештавали о тортури над председником Републиканске странке, а и опозиционе лидере је то занимало колико и лањски снег. У ванредном стању, кад се диктатор иживљава над грађанима, опозиција ћути. Но, боље и то, него кад проговори, мање се брука.
Зоран Лутовац, председник Демократске странке, забрану кретања преко целог викенда схватио је као намеру власти да “Утисак недеље” Оље Бечковић помери у суботу у 10 сати и то само с једним гостом. “Неће се смирити док га потпуно не укину, макар увели целодневну забрану изласка”, написао је Лутовац на Твитеру.
Имбецилни ниво свести, који тиранију над свим грађанима Србије своди на саботажу једне телевизијске емисије, представља већи проблем од режимске патологије.
Да Лутовац није такав и да његови ортаци из Савеза за Србију не примењују стратегију “што горе, тим боље” (што горе по грађане, боље по актуелну опозицију, будућу власт), Александар Вучић би одавно био смештен у карантин у Забели, где би на миру могао да се опоравља од свих својих психо-физичких обољења и служи казну за злочине које је извршио. Само у ћелији, Вучић би добио шансу да окаје део грехова и да се суочи са сенкама свих својих жртава, које ни сам не може да преброји. Док је он на слободи, сви грађани су изложени животној опасности, чак и чланови његове породице.
антрфиле
Италијани у страху од “српског сценарија”
Италијански лист Ил Пиколо објавио је анализу обмана које спроводи председник Србије Александар Вучић. На основу података који су недоступни српској јавности, италијански новинари су указали на Вучићеве манипулације, чији резултат је чињеница да Србија има највећу стопу смртности на Балкану.
Уз напомену да у здравственим установама недостају средства за борбу против вируса, лекари и остало медицинско особље, искатнута је сумња у податке које објављују српски званичници. Италијани не верују да Србија има 1008 респиратора, пошто Словенија има само 168. “Београд је од Пекинга тражио помоћ, али у два теретна авиона, који су слетели на аеродром српске престонице, било је само 18 од 200 тражених респиратора. Међу 10 тона опреме коју су послали Уједињени Арапски Емирати од респиратора није било ни сенке”, наводи у тексту Ил Пиколо.
magazin-tabloid.com
