Застава ИНПРО и даље ради – без воде и струје

Београд – Застава ИНПРО и даље је без воде, делимично и без струје, који су тој фабрици искључени још почетком године. Истовремено, запослени, од којих су половина инвалиди рада и особе са инвалидитетом, који нису примили плате за последња три прошлогодишња месеца, покушавају да у леденим халама како тако одрже континуитет производње аутомобилских, камионских и приколица друге намене, као и металне галантерије.

У томе, према речима директора ИНПРО-а Миленка Бетулића, некако и успевају, те наредних дана купцима треба да испоруче уговорене количине металне галантерије и одређени број прикључних возила. Бетулић тврди да ИНПРО, са једном скопском фирмом, управо преговара о извозу контингента камионских приколица у Македонију.

„Имамо незваничне информације да је француски Тригано, који је летос купио део наше опреме за производњу прикључних возила, од државе тражио монополску позицију у изради тих производа. Ми, међутим, упркос свим недаћама које нас прате, на намеравамо да одустанемо од тог програма. Напротив, планирамо да је наставимо не само за домаће тржиште, него и за извоз“, каже Бетулић.

Истиче, притом, да је, уз незавидну финансијску ситуацију у фабрици, велики проблем ИНПРО-а простор за организовање производње. Погон Заставе оружја „Сиви дом“ у којем је ИНПРО подстанар још од доласка Фијата у Заставу, 2008. године, дефинитивно је, по свему судећи, у договору са пословодством фабрике оружја, преузео Тригано. ИНПРО, којем су по налогу менаџмента француске компаније, и искључени вода и струја ће, сасвим извесно, морати да се сели, и то ускоро.

„Од надлежних у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику јуче смо затражили да нам држава обезбеди простор за наставак производње. Држава има ту обавезу према нама, јер нас је она, после доласка Фијата у Заставу, и иселила из наших погона у некадашњој фабрици аутомобила.

У замену, обезбедила нам је простор у оружарском погону „Сиви дом“, који су сад преузели Французи“, појашњава Бетулић, наглашавајући да је принуђен да се, због нехуманих и нехигијенских услова у којима тренутно раде запослени у ИНПРО-у, обрати Санитарној инспекцији и јавности.

Представник инвалида рада у Застави ИНПРО, Стеван Пушоња, за наш лист каже да су запослени у тој фабрици, који нису примили зараде за последња три месеца, у таквој беспарици и безнађу да ће до почетка наредне седмице морати да се обрате крагујевачком Центру за социјални рад и овдашњој организацији „Црвеног крста“, са молбом да им се омогући да храну за себе и своје породице обезбеђују у Народној кухињи.

„Многи од наших радника више немају ни огрев. Пре неколико дана смо једном колеги скупљали дрва у шумарку поред фабрике. Данас ће таква акција да буде организована за мене, наредне недеље за друге колеге“, истиче Пушоња, напомињући да је већина запослених у ИНПРО-у у међувремену престала да плаћа рачуне за струју, воду и остале комуналне услуге.

УППР пред повериоцима 25. априла

Уместо крајем јануара, како је раније најављивано, унапред припремљени план реорганизације (УППР) Заставе ИНПРО, пред повериоцима ће се, у крагујевачком Привредном суду, наћи 25. априла.

У пословодству ИНПРО-а кажу да верују да ће УППР, којим је поред осталог, предвиђено и смањење броја запослених за око 30 радника, добити подршку поверилаца.

„С извесношћу очекујемо да ће УППР, крајем априла да буде усвојен и да ћемо наставити да радимо и радом фабрику спасимо од стечаја“, каже директор Миленко Бетулић.

Будући социјални случајеви

У пословодству Заставе ИНПРО кажу да ће почетком наредног месеца држава свим запосленима у тој фабрици да понуди социјални програм, којим ће оним радницима који желе да оду из фирме бити исплаћене отпремнине од по 200 евра по години радног стажа, како је и предвиђено актуелним Законом о раду.

Стеван Пушоња каже да је за већину инвалида рада такав социјални програм неприхватљив. Он сматра да је готово извесно да ће инвалиди који прихвате најављени социјални програм, већ у догледно време, чим потроше оних шест до седам хиљада евра, на колико у просеку могу да рачунају, постати социјални случајеви.

„Нема тог послодавца у Шумадији и Србији који ће да запосли инвалида, старог између 50 и 60 година, и неретко оболелог од тежих болести“, истиче Пушоња.

Зоран Радовановић, Данас