Истраживање на тржиштима ЕУ и Србије показало да су малишани изложени хемијским супстанцама у производима које користе – АПОС предлаже промену прописа и заштиту здравља најмлађих потрошача
До каквих сте сазнања дошли и има ли разлога за бригу?
Ако се штетне супстанце (у „граничним вредностима”) налазе и у цуцли и у пелени, па и у простирци – онда је то разлог за бригу. Чак и кад су производи на граници дозвољеног – то је токсично окружење. Брига је оправдана, и требало би да изазове заједничко реаговање према надлежним институцијама, а не панику у којој бисмо се међусобно оптуживали, изводили погрешне закључке и од очекивање од нас да „ловимо вештице”. Овде је фокус био на чињеници да не само код нас, већ и у развијеним земљама за штетна једињења постоје граничне вредности које су дозвољене, али да би то требало мењати.
На пример…
Узмимо рецимо бисфенол А, који ремети хормонску равнотежу и има посебно штетне последице на развој мозга. У неким земљама он је потпуно забрањен, а код нас има дозвољену границу. Тражили смо укидање „дозвољених граница” за производе за децу. Тражимо да деца живе и одрастају у потпуно нетоксичном окружењу. Зато смо захтевали да гранична вредност буде нулта.
Какав је став европских организација потрошача о овој теми и има ли решења када је реч о овим производима?
Кроз овакве кампање се доносе, односно поправљају закони и прописи. Ми као грађани на то нисмо навикли, јер последњих деценија само преписујемо директиве. Али ово је практичан приказ како се то ради у ЕУ. Организације које заступају потрошаче независно од бизниса и надлежних и на основу темељних истраживања алармирају надлежне да поправе или доносе прописе. Захтев да се минимални дозвољени нивои штетних једињења сведу на нулу кроз неколико месеци наћи ће се на столу надлежних у ЕУ. И бићемо сведоци да ће његово усвајање уследити врло брзо. АПОС намерава да кроз овакве кампање то учини и за наше потрошаче.
Да ли се тестирани производи могу купити и на нашем тржишту?
Одабрани су производи који су најпопуларнији на целом тржишту. Значи, и код нас. Међутим, мало је комично да се нека реаговања којим се умањује значај овог тестирања у медијима своде на оправдање „то није код нас, то је у ЕУ”. Па откад су то код нас прописи и њихово спровођење постали темељнији него у ЕУ?
Имамо ли довољно контрола и какви су нам прописи?
Наша примедба јесте да систем информисања и брзог алармирања од стране државних органа не функционише како би требало. Упоредите само „Рапекс” и наш „Непро” (портали за информисање о небезбедним производима у ЕУ и код нас). Присуство штетних једињења у, рецимо, играчкама није тајна. Верујемо надлежнима који кажу да спроводе редовну контролу, међутим, они проверавају да ли је све у складу са прописима, али држава мора константно да ради на унапређењу и начину информисања потрошача о присуству штетних хемијских супстанци у производима.
Потрошачи у Србији производе за децу често купују на сивом тржишту. Шта је ваша препорука?
Када је реч о храни и производима за децу и породицу – јефтиније значи скупље. Купујте само производе који имају детаљну декларацију и упутства. Сваку простирку коју купите оперите пре употребе. Боље купите и половну играчку, па је добро очистите него да узмете свеже офарбану. То су само неки од савета. Потрошачима поручујемо да се информишу о штетним материјама и пажљиво читају декларације и проверавају ниво вредности штетних једињења у производима које купују. А на нама је да јавно заговарамо доношење прописа који су у колективном интересу потрошача.
——————————————————————–
Сензационализам по сваку цену
Сваку анализу у Србији, било да је реч о храни, било о другим производима, поједини таблоиди искористе за сензационалистичко извештавање. То доводи до тога да организације пожеле да никад не објављују независна истраживања. Такав приступ није добар првенствено за потрошаче јер се ствара непотребна паника. Други опет нису задовољни јер сматрају да нисмо били јасни и конкретни. Ми смо упозорили да скуп свих ових производа – ствара токсично окружење за децу.