Зашто двострука икона последње ромејске царице Јелене још чами у Бугарској

ЦАРИЦА Јелена Палеолог, кћи “господара Константина Дејановића Драгаша и госпође Јелене”, била је последња царица Византије која никад није заборавила да је Српкиња. Њена једина сачувана задужбина, манастир Светог Јована Богослова, налази се на скровитом проширењу живописне клисуре Јерме крај села Поганово, на 25 километара од Пирота.

Нажалост, до овог споменика културе важног не само за Србију, већ за цео православни свет, нема путоказа с магистралног пута Ниш – Димитровград. Само упорни откривају да се до задужбине деспота Константина и његове кћери Јелене стиже кад се скрене крај зарђалог искривљеног путоказа за село Суково. Затим се излоканим путем, који је опасно узак, кроз кањон између литица Гребана и Влашке планине стиже до задужбинског манастира Дејановића-Драгаша. Његову градњу на темељу српске цркве из 12. века започео је отац Константин, а окончала кћи Јелена, унука севастократора Дејана и Теодоре, сестре цара Душана.

О ОДНОСУ византијске царице према српском идентитету сведочи натпис на предивном златном крсту који је даровала светогорском манастиру Дионисијат: “Поклон Јелене владарке Ромеја, Палеологине, жене цара Манојла Палеолога, ћерке Драгаша господара српског”.

Српска владарка Ромеје, хришћанског Римског царства, традицију даривања преузела је од оца, познатог по ктиторству. До данас је сачувана његова ктиторска повеља манастиру Кутлумуш у Кареји, престоници Свете Горе. Манастир Поганово у клисури Јерме Константин је направио као цркву за монахе испоснике синаите, који су бежећи из светогорске пустиње Атоса од Османлија уточиште налазили у Србији.

Неприступачна клисура Јерме с бројним пећинама у којима су тиховали и подвизавали се постала је једна од првих српских светих гора. После Константинове погибије у бици на Ровинама његова кћи Јелена, ромејска Августа Хелена, наставила је зидање задужбине манастира и даровала му чувену “двоструку икону”. С једне њене стране била је представа чуда у Латомском манастиру, с друге потресна представа Светог Јована Богослова и Богородице у дубокој жалости, којом је приказала и свој жал за оцем.

Ово ремек-дело средњовековне уметности још 1915. су заједно са иконостасом велике уметничке вредности из 1622. опљачкали бугарски окупатори. Ова драгоцена српска баштина и данас је у Софији, иако је по међународном праву морала да буде враћена. Изгледа да ниједну југословенску власт, ни под Карађорђевићима, ни под Брозом нису занимали српско наслеђе и традиција.

САСВИМ другачији однос према баштини показују фреске манастира Поганово из 1499. године. На њима су упркос турској окупацији одважно приказани Свети Симеон, односно Стефан Немања и Свети Сава, симболи српске државности као подстрек потомцима да не клону и верују у препород.

ТРАСА ЗА СРЕДЊИ ВЕК

ЖИВОПИС погановског манастира остао је очуван до данас јер Османлије нису радо залазиле у дивљи кањон Јерме, који је постао проходан тек 1927. године изградњом рудничке ускотрачне железнице. Данашњи пут је исте ширине као уска железничка траса “ћире”, а ни тунели нису проширени од времена кад је њима пролазила мала парњача.

Борис СУБАШИЋ, Новости

фото: Борис СУБАШИЋ