Да би Јавно предузеће „Електропривреда Србије” (ЕПС) у наредном периоду несметано функционисало, мораће додатно да се задужи за чак милијарду евра, сазнаје „Демостат” у изворима блиским Влади Србије, преноси Бета. Разлог због ког ће ЕПС морати да аплицира за нове кредите је веома лоша финансијска ситуација у предузећу због катастрофалне пословне политике спровођене у време када је директор био Милорад Грчић, који је због тога 12. јануара ове године био принуђен да поднесе оставку.
„Због лошег квалитета угља, недовољно обезбеђених количина и недостатка мазута ЕПС је у прошлој зимској сезони произвео мање струје него што је било планирано”, објаснио је саговорник „Демостата”. План је, како је рекао, да се ЕПС код банака задужи у износу од 700 до 800 милиона евра. Размишља се да се остатак новца до износа од милијарду евра ЕПС-у обезбеди кроз неки вид државних субвенција, а постоји бојазан да до својинске трансформације ЕПС-а долази због тога како би за потребе добијања кредита могло да дође до залагања акција предузећа.
Извор „Демостата” близак „Електропривреди Србији” пак тврди да до те опције неће доћи, већ ће кредит бити обезбеђен државним гаранцијама и, ако буде потребе, доношењем одлуке о томе у Скупштини Србије. Оно што је потпуно извесно јесте да је један од разлога што ће ЕПС зарад несметаног функционисања морати да посегне за новим кредитима и тај што је то предузеће било принуђено да издвоји знатне суме новца за набавку угља из иностранства. Посебан проблем представља то што ЕПС поседује сопствене површинске копове из којих се снабдева јефтиним угљем. Међутим, и поред тога, увоз страног је, нажалост, сада постао насушна потреба, пише „Демостат”.
Када је „Политика” недавно питала Министарство рударства и енергетике зашто се уместо за ветар и сунце, за које је буџетом за ову годину планирано издвајање око 153,4 милијарде динара, нису пребацила средстава за помоћ ЕПС-у поводом скидања откривке како би дошли до још домаћег угља и тако евентуално смањили увоз скупог угља и струје, из МРЕ су рекли како је најбоље да одговор на ово питање потражимо у ЕПС-у.
– Овде се ради о вишегодишње ствараном проблему унутар предузећа. Новца је било довољно у самој компанији, а зашто није улагано, то је управо питање које смо им и ми постављали. Влада Србије је ЕПС-у одобрила увоз четири милиона тона угља, али нажалост, ни то неће санирати штету која је направљена. Последице ћемо трпети још неколико година јер ни овај проблем у вези с угљем, а ни проблем у вези с производњом струје неће бити решени ни до краја следеће године. То што је неопходно да ЕПС увози угаљ и да још за више од годину дана неће моћи да постигне потребан ниво производње јесте резултат рада и одговорност претходног менаџмента ЕПС-а. Оно што је нејасно то су мотиви да неко брани људе који су водили ЕПС тако да данас компанија од које зависи енергетска безбедност Србије буде у овако тешкој ситуацији.
– И ми се питамо због чега дајемо стотине и стотине милиона евра на увоз струје када смо за тај новац могли да саградимо своју производњу и будемо енергетски безбедни. Европски пут Србије јесте опредељење и политика Владе Србије, а министарства ту политику спроводе, свако у свом ресору. Нажалост, Србија није деценијама ништа радила кад је реч о енергетској транзицији. Нико и не помишља да се врати на угаљ, чак ни Кина, која већ 10 година смањује производњу из угља и која је затворила велики број рудника угља, истичу у МРЕ.
МРЕ је помогло ЕПС-у да опстаје и предложило и друге за сада у договорима прихваћене мере и пројекте за озбиљно унапређење стања и подизања нивоа енергетске безбедности. ЕПС мора да гради нове капацитете, како сам тако и кроз стратешка партнерства, и то што пре, и реверзибилне хидроелектране, и електране из ОИЕ, јер је то начин да имамо довољно енергије и у деценијама испред нас, закључују у МРЕ.
