Извештај центара САД за надзор над болестима, показао је да су болести повезане са храном, порасле од два до 10 пута у периоду од 1994. године, када је почела комерцијализација Генетички модификованих организама (ГМО), до 1999.
Пошто истраживања дејства на људско здравље нису спровођена довољно дуго, не може са великом прецизношћу да се каже до ког степена ГМО храна може да буде опасна, али су се одређена штена дејства већ испољила.
Према речима америчког молекуларног биолога Џона Фагана, који је био један од учесника Међународне конференције о ГМО одржане у октобру у Београду, САД имају најдужу историју конзумирања ГМ хране, мада истаживања о њеном дејству на здравље нису рађена, “показало се да нешто са тим није у реду”.
Генетички модификовани организам је онај у чије је гене уметнут ДНК неке друге несродне врсте, које у природи не могу да се укрштају, а за биљке, то значи уметање гена неке животиње, како би биле отпорне на штеточине и коров.
Фаган је подсетио да је реч, пре свега, о фирмама које производе хемијска средства за заштиту биљака и којима је једини циљ стварање профита, па нису заинтересоване за последице. Тамо где расте ГМО, стварају се суперкорови, па су за њихово уништавање потребна све јача хемијска средства, што је изазвало болести код људи.
Он је навео пример посејаног ГМО кукуруза у Бразилу, поред кога је почео да ниче суперкоров, који није било могуће уништити обичним хербицидима, већ је било потребно додавати све веће и веће количине отрова. То је потпуно уништило земљиште, па се и ГМО кукуруз претворио у коров.
Слична ситуација је била у Мексику, па су судови забранили његово гајење. Фаган је навео да су САД некада извозиле велике количине пиринча у ЕУ и Јапан, али од кад су почеле да гаје ГМО пиринач, на пољима поред Мисисипија, та су тржишта изгубиле, с обзиром на то да је у производу пронађена већа количина штетних материја по здравље.
Он је навео и да су становници Аргентине имали пробелема са здрављем, и да се није повећао само број оболелих од најтежих болести, већ и број сиромашних са 15 на 46 одсто пошто се смањио број других усева на рачун ГМО соје.
Фаган сматра да Србија апсолутно треба да заштити себе, као што су то већ учиниле Немачка, Италија и Француска.
Само 20 година пошто је 1953. године откривена тродимензионална структура ДНК, Херберт Бојер и Стенли Коен су створили први успешни рекомбинантни ДНК организам. Америчка агенција за храну и лекове одобрила је 1982. године први генетски лек – облик људског инсулина који производи бактерија.
Први тестови у области генетски модификованих биљака (дуван) су спроводени у Белгији 1986. године, а 1987. први тестови у области генетски модификованих усева (дуван и парадајз) у САД.
Деведесетих година, појавиле су се прве комерцијалне ГМ биљке – дуван, парадајз и паприка, али се од њиховог гајења одустало јер су били безукусни. Данас се гаје углавном ГМ индустријске и крмне биљке, а највише соја и кукуруз, а нешто мање памук и уљана репица.
У Европи је први генетски модификован усев- дуван, одобрен у Француској 1994. године. Године 2000. је 130 земаља одобрило Међународни протокол биолошке безбедности, који се залаже за обележавање генетски модификованих усева, али и даље треба да буде ратификован од стране 50 земаља, пре него што ступи на снагу.
Према подацима из 2012. године, ГМО производи се гаје у свету на 170 милиона хектара, највише у САД, Канади, Јужној Америци и Индији и Кини које имају више од два милиона хектара под ГМО засадима, навела је стручњак Института за кукуруз др Снежана Младеновић Дринић.
Она је додала да постоји ризик да може доћи до преноса гена са ГМО биљака на комерцијалне или органске усеве, или на корове, па да се створе суперкорови. Дринићева је прецизирала да ГМО гене могу да пренесу инсекти путем полена.
Све то је изазвало забринутост људи и у Србији, па су еколошке организације одржале протесте пред Скупштином, захтевајући да се не мења Закон о ГМО. Оне су тај свој захтев проследиле и председнику Републике.
Одбор за природну средину, јавно здравље и безбедност хране при Европском парламенту одлучио је почетком децембра, да и убудуће мора бити означен мед, који садржи полен генетски модификованих биљака.
Танјуг
