Радови на изградњи ауто-пута од Појата до Прељина, у дужини од око 110 километара, могли би да почну већ на пролеће.

Просечна цена по километру износи 4,7 милиона евра а кредит ће дати кинеска Ексим банка – изјавила је у децембру 2012. тадашња министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић.

Додала је да ће компанија Чајна роад анд бриџ корпорејшен, са којом је о том послу склопљен предуговор истовремено кад и за изградњу моста Земун-Борча, укључити домаће грађевинаре за око 45 одсто предвиђене инвестиције.

– Током идуће године почеће изградња ауто-пута од Појата до Прељине, којим се повезују коридори 10 и 11, и Влада Србије убрзано се припрема за отварање тих радова – изјавила је у јуну 2017. министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и објаснила да се разговори о реализацији тог пројекта воде са делегацијом америчке компаније Бехтел, а да је за израду планске документације расписан тендер.

У јулу ове године председник Србије Александар Вучић рекао је да се недељама и месецима разговара о градњи аутопута Појате – Прељина, назван још и Моравски коридор, који ће повезати Чачак, Краљево, Трстеник, Крушевац, Ћићевац.

– Ускоро крећемо и са тим радовима и брзо ћемо да завршимо, баш као што ће бити завршен аутопут Београд – Чачак, као и до краја године Коридор 10 од Ниша до Македоније и Бугарске пре краја ове године – рекао је Вучић.

Пре десетак дана са америчком компанијом Бехтел потписан је меморандум о сарадњи на пројекту Моравски коридор, када је и објављено да је цена инвестиције за ових шест година готово удвостручена – са почетних око 500 милиона евра, колико су проценили Кинези, достигла је, према потписаном меморандуму са Американцима, цифру од 800 милиона евра. Шта ју је тачно увећало цену за чак 300 милиона евра, нисмо сазнали ни од Министарства грађевинарства.

– Вредност пројекта наведена у меморандуму представља оквирну процену која је дата полазећи од постојеће техничке документације. Цена изградње биће прецизирана тек у преговорима који ће уследити након комплетирања пројектно-техничке документације за средњу деоницу Моравског коридора (Крушевац-Адрани) – наведено је у одговору Министарства Данасу на питање због чега је цена толико увећана у односу на прву калкулацију из 2012.

Прецизирано је да „меморандум, између осталог, предвиђа заједничке активности две стране на завршетку израде пројектно-техничке документације, након чега ће оквирна вредност пројекта бити додатно прецизирана, посебно имајући у виду да је после мајских поплава 2014. било неопходно изменити првобитну трасу и предвидети додатне мере заштите будуће саобраћајнице која пролази кроз плавно подручје Западне Мораве и њених притока“.

– Подсећамо да процењена оквирна вредност инвестиције у изградњу овог ауто-пута укључује и трошкове регулације река и постављање телекомуникационе опреме, што све утиче на вредност укупног улагања, али доприноси и одрживости инвестиције током периода експлоатације – наводи Министарство.

Нејасно у овој причи је и зашто коридор о коме се толико дуго говори, још нема пројектну документацију. Првобитно, тај посао био је поверен Саобраћајном институту ЦИП, али је у међувремену тендер поново расписан.

– Ми смо по уговору са тадашњим Министарством регионалног развоја, започели израду идејног решења, за то смо имали уговор, али смо, на реч министарке, радили паралелно и главни пројекат. Међутим, тај посао је убрзо прешао у надлежност министра Игора Мировића, па затим Веље Илића, а након поплава 2014. и хиљадугодишњих вода, одлучено је да се траса промени. Оно што смо већ урадили може да се баци. Сада би Путеви Србије требало да обаве надлетање подручја и дају нам нову трасу како бисмо могли да извршимо геолошка истраживања и развијемо пројекат до краја – каже директор ЦИП-а Милутин Игњатијевић и наглашава да тај Институт нема никаквих неизвршених обавеза у том пројекту.

Сви спремни, али…

Сви учесници вишегодишњих разговора о Моравском коридору слажу се да је реч о пројекту важном за централни део Србије, јер повезује више општина и градова, индустријских зона и туристичких дестинација смештених између коридора 10 и 11. Због тога је још 2012. одржан састанак са председницима свих локалних самоуправа на тој траси, и остало је забележено да је тадашњи градоначелник Крушевца, Братислав Гашић изјавио како је тај град спреман за почетак градње, да неће бити проблема са експропријацијом земљишта а остали учесници очекивали су да се у пројекат укључе домаћи каменоломи, шљункаре и грађевинари.

Данас.рс