Једино што НАТО може да ради јесте да плаче.
Двоструки напад — рат око цене нафте и препад на рубљу, како би се руска економија уништила и постала вазал Запада као извор природних ресурса је пропао, пише за „Раша тудеј“ аналитичар и дописник „Ејша тајмса“ и „Томдиспача“ Пепе Ескобар.
Природни ресурси такође су основни разлог довођење Ирана под вазалски однос са Западом. То никада није имало никакве везе са развојем нуклеарног оружја, које је забрањено од оба лидера Исламске револуције, ајатолаха Хомеинија и Врховног вође ајатолаха Хамнеија.
„Нова Велика игра“ у Евроазији увек се водила око контроле евроазијске копнене масе. Мањи застоји не значе да је пројекат америчке елите сведен на „рат исцрпљивања“. Напротив.
Све о систему Брзог глобалног удара
Кремљ је био више него јасан када је дефинисао две црвене линије у Украјини. Украјина се неће прикључити НАТО пакту и Москва неће дозволи слом Доњецке и Луганске народне републике.
Приближавамо се потенцијално опасном року — истеку ЕУ санкција Русији у јулу. ЕУ у превирању, али још увек потчињена НАТО пакту — погледајмо само патетични конвој НАТО снага кроз Источну Европу или вежбу „Атлантску одлучност“ — може одлучити да их продужи или чак да искључи Русију из СВИФТ-а (Светска удружена међубанкарска финансијска телекомуникација).
Само будале могу да верују да ће Американци ризиковати животе због Украјине, или чак Пољске. Али хајде да идемо неколико корака унапред. Уколико икада дође до незамисливог — рата између НАТО пакта и Русије око Украјине — руски одбрамбени кругови сигурни су у конвенционалну и нуклеарну супериорност на мору и копну. И Пентагон је тога свестан. Русија би могла да разбије снаге НАТО у парампарчад за неколико сати. Тада би Вашингтон био стављен пред тежак избор: прихватити срамотан пораз или ескалирати сукоб до тактичког нуклеарног оружја.
Пентагон зна да Русија поседује ваздушне и ракетне капацитете да се супротстави свему што је уграђено у амерички систем Брзог глобалног удара (ПГС). Москва, са друге стране говори како радије не би користила те капацитете.
Генерал мајор Кирил Макаров, заменик команданта руских Ваздушносвемирских одбрамбених снага, био је веома јасан у погледу претње ПГС. Нова руска војна доктрина из децембра 2014, квалификује ПГС као највећу претњу руској безбедности, уз нагомилавање НАТО трупа на границама Русије.
За разлику од Пентагона и НАТО, оно што руски одбрамбени кругови не морају да раде јесте да рекламирају како су за пар генерација испред америчког напредног оружја.
Суштина је у томе да је Пентагон у потпуности пропустио руски технолошки скок напред, док је био заглибљен у Ираку и Авганистану. Иста је ситуација и са кинеском способношћу да гађа америчке сателите и у прах претвори амерички систем за сателитско навођење (ИЦБМ).
Тренутни сценарио је да Русија игра на време, док потпуно не затвори свој ваздушни простор за амерички ИЦБМ, стелт бомбардере и крстареће ракете — путем С-500 система.
Ово није промакло пажњи британском Здруженом обавештајном комитету (ЈИЦ) — када је изгледало да би Америка могла да покрене први удар на Русију.
Према ЈИЦ, Вашингтон би могао да постане несташан уколико: а) екстремна влада преуме власт у САД; б) дође до недостатка поверења између САД и неких или свих западних савезника због политичких прилика у њиховим земљама; в) уколико у САД дође до напретка у сфери наоружања итд, што би дало предност нестрпљивцима.
Мишљење америчких стручњака који сматрају да би руски војни планери могли да стекну предност предузимајући први нуклеарни удар је лажно. Руска доктрина изузетно је дефанзивна.
Ипак, то не искључује могућност да Вашингтон учини незамисливо следећи пут када Пентагон помисли да се налази у ситуацији у којој је Русија данас.
Промене у СВИФТ-у
Цела игра је у томе ко влада таласима — геополитичко завештање Америци од Британије. Контрола над морима значи да су САД наследнице пет империја: јапанске, немачке, британске, француске и холандске. Сви ти моћни носачи авиона патролирају океанима како би гарантовали „слободну трговину“ — како то хегемонистичка пропагандна машинерија каже — могла би да буде окренута против Кине у секунди. То је механизам сличан пажљиво спреманом „вођству из позадине“, финансијске операције усмерене на симултано уништење рубље и покретања нафтног рата како би се Русија потчинила.
Мастер план Вашингтона остао је варљиво једноставан: „неутрализовати“ Кину Јапаном, а Русију Немачком, уз америчку потпору за ова два сидраша. Русија је де факто била једина земља БРИКС која блокира овај мастер план.
То је тако било све док Пекинг није лансирао Нови пут свиле, што у основи значи повезивање целокупне Евроазије у трговинску бонанцу у којој сви добијају путем брзе пруге којом ће терети бити превожени копном уместо морем.
Дакле, стално демонизовање Русије од стране НАТО, у ствари је необично. Размислимо о борби НАТО против стално растућег, комплексног руско–кинеског стратешког партнерства. И у не тако далекој будућности, Немачка, Русија и Кина имају све што је потребно да постану основни стубови потпуно интегрисане Евроазије.
Као што испада, кључна игра у сенци одвија се између Москве и Пекинга, који у тишини спремају сопствени СВИФТ, док се Русије спрема да запечати свој ваздушни простор помоћу С–500. Западна Украјина је уклета — треба је оставити штедњом опустошеној ЕУ — која је, успут, ни не жели. И све то док та иста ЕУ покушава да комерцијално науди САД евром и док јој још није омогућено да се прошири на тржиште САД.
А неважни НАТО једино што може је да плаче, плаче, плаче…
Пепе Ескобар, Спутник
фото: AP Photo/ Stefan Pusks
