Зашто је поскупело месо и има ли изгледа да појефтини (видео)

Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије рекао је за РТС да су три главна фактора допринела поскупљењу меса и да није реално очекивати да цена падне.

За килограм меса у Србији потребно је издвојити око 100 динара више него пре недељу дана.

Разговор Бојане Марковић са Ненадом Будимовићем

Трговци имају своје аргументе док, с друге стране, произвођачи сматрају да су прошли најлошије.

Ненад Будимовић из ПКС је рекао, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да има више фактора због чега је дошло до поскупљења меса – повећана је потрошња, потражња с обзиром на туристички део године, мали број товљеника који је ушао у циклус због лоших услова на почетку године, поскупела је хране за животиње.

Упућени кажу да је за производњу килограма свињског меса потребно 8 килограма кукуруза. То значи да би килограм живе ваге требало да кошта око 200 динара, а он је тренутно око 140 динара.

“У сталним контактима смо са удружењима фармера и цена живих животиња – товљеника се креће од 135 до 170 динара живе ваге, у зависности од региона Србије. Паритет један према 8 је јак, иде обично 1 према 7 када је цена кукуруза нормална. Дошло је до повећања на светским берзама”, каже Будимовић.

Увоз меса, који је резултат великог броја споразума о слободној трговини, посебно са Европском унијом, још један је проблем за наше произвођаче.

Будимовић каже да је Србија једна од ретких држава која има врло повољне спољнотрговинске уговоре са ЕУ, Русијом, Кином, Турском, али то не можемо да искористимо.

Смањен увоз меса, трговање оптерећено свињском кугом
“Наше баријере су пале. За првих шест месеци ове године, у односу на исти период 2020, смањен је увоз меса за 35 одсто али је повећан увоз готових производа од меса за 14 одсто. Ту доста утицаја има афричка куга свиња која је захватила цео свет”, рекао је Будимовић.

Објашњава да је болест “економског” типа, није заразна за људе, за животиње је неизлечива и не постоји вакцина, болест се услед климатских промена проширила из Африке на север Европе, на Русију и Кину.

За ову болест је потребан вектор, крпељ који преноси болест, загревањем планете дошло је до промене у биодиверзитету, тако да је то опака болест економски погубна за свињарство.

“Што се тиче Србије, држи се под контролом, то што је било појаве на неколико места је регулисано, трговина свињским месом је оптерећена овим проблемом”, каже он.

Поскупело је сирово месо и прерађевине. Наводи пример да чајна кобасица може да се купи за 350 и 500 динара, битно је одредити колико добија фармер, кланичар и трговац.

Цена свињског бута у радњама је, како је навео, од 500 до 550 динара за килограм.

Оно што би могло да регулише је доношење правилника о оцени квалитета трупова на линији клања, тако да не би било разлике да ли је животиња произведена на југу или северу Србије, параметри су исти, рекао је Будимовић.

Пад цене меса није реално очекивати

“Пад цена меса није реално очекивати. Било би добро за потрошаче да буде тако, али после смањене потрошње меса дошло је до повећања потрошње свињског меса, што није карактеристика за летњи период, с обзиром на понуду воћа и поврћа, али оно што је чињеница, пилеће месо заузело је један део потрошње свињског меса, као до сада мало јефтиније и лакше за припрему и конзумирање”, истакао је Будимовић.

Пилећи филе се креће од 520 до 700 динара у трговачким објектима.

Које месо је највише поскупело

Свињско месо је највише поскупело јер се највише и троши, по ресторанима и туристичким објектима повећана је потрошња.

Будимовић каже да иде период када ћемо сводити биланс производње кукуруза и сојине сачме, као главних компоненти хране за животиње. Суша је узела данак, али биће врло специфично за производњу у сточарству.

Суша  и принос

Велики је утицај јер је директно везано за род по хектару, то су главне компоненте хране у говедарству, живинарству,

Не можемо да очекујемо смиривање, то су берзанске робе, па ћемо видети како ће се кретати цене.

Према његовим речима, треба урадити неку врсту стратегије, да не буде сувише протоколарно – прилагодити се новим условима узгоја животиња, ценама, репродукцији, селекцији – све су то параметри који утичу на исплативост.

Почетком године пала је цена товљеника, а сада је порасла, наводи Будимовић. “То фармерима даје несигурност да ли да се одлуче да уђу у тов или не. Недостатак прасади које треба да уђу у тов, може да се одрази количином сировог меса у производњи.”

Најавио је да ће седница одбора Удружења бити одржана за десет дана, и да ће сви релевантни учесници у тој области бити присутни – предложиће се шта је добро чинити да се очува сточарска производња.

Шта мучи сточаре

Указује на то да се највише прича о исплативости производње. Када се уђе у тов свиња који траје 130 дана, постоје озбиљне осцилације: на почетку това цена је једна, на крају друга, што може проузроковати губитке.

“Фармери се одлучују да одустају од производње, не чувају крмаче и супрасне назимице, немамо довољно товљеника и сировине. Треба да останемо независни, у смислу да не зависимо од увоза”, рекао је Будимовић.

Будимовић каже да је висок проценат потрошача који се одлучују за јефтинији производ.

Сматра да обележавање производа да су српског порекла може да допринесе другачијем размишљању потрошача – да дâ 50 динара више, али зато зна да је квалитет на првом месту.

“Купујемо домаће колико год је могуће, а порука сточарима да кроз ПКС изнедримо прави пут у смислу исплативости производње”, поручио је Будимовић.

РТС.рс