Министарка пољопривреде и заштите животне средине, Снежана Богосављевић Бошковић, током свог досадашњег мандата, упорно је избегавала да Кину, као доказаног српског економског партнера, прихвати као инвеститора у српску пољопривреду, иако су поједини кинески стручњаци предлагали да у српски аграр уложе више од десет милијарди евра! Разлог није тешко претпоставити: интереси тајкунског и криминалног капитала, удружени са интересима Вучићевог режима, никако не смеју бити угрожени!
Најмање десет пута се Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић није појавила на заказаним састаницима са званичним делегацијама Народне Републике Кине, а одбијала је чак и да се види са кинеским амбасадором! Узалуд су кинеске дипломате протекле године покушавале да направе састанак са Богосављевићевом, узалуд су се жалили код министра спољних послова Ивице Дачића на понашање његове страначке колегинице, за коју се испоставило да рачун не полаже шефу странке, ни шефу државе, већ се о аграрној политици договара искључиво са тајкунима и, наравно, Вољеним Вођом, Александром Вучићем! Покушавајући да некако спаси овакву ситуацију, потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић је пре неколико месеци, на хитан састанак позвала министарку пољопривреде Снежану Богосављевић Бошковић. Богосављевићевој није речено шта ће бити тема састанка и ко су учесници.
Добро расположена, ушла је у кабинет, али јој се расположење нагло покварило када је схватила да је дошао тренутак да пред кинеским званичницима и потпредседницом Владе, треба да објасни своје дотадашње понашање. Богосављевићева се извињавала, и објашњавала да је у питању неспоразум, објашњавала је да су сви други криви али не и она и да се наравно радује кинеским инвестицијама.
После овог састанка министарка пољопривреде је медије обавестила да је кинеска Хен Чанг Група заинтересована за приватизацију пољопривредних комбината у Србији, а пре свега за Пољопривредну корпорацију Београд (ПКБ). Осим ПКБ-а, Кинези су спремни да купе, ПИК Бечеј и ПИК Земун, али и да узму и државно пољопривредно земљиште у закуп, заинтересовани су и за гринфилд инвестиције, а интересантно је да су спремни да узму у закуп и земљу из најнижих категорија, који наши тајкуни избегавају да закупе. Све је то саопштено Богосављевићевој која је после овог састанка наставила да се понаша на једнако скандалозан начин као и пре састанка у кабинету потпредседнице Владе. На овај начин је Србију ускратила за више милијарди кинеских инвестиција!
Истовремено нашим аграром наставили су да царују бивши шибицари који су се толико обогатили да неки имају редовну позицију и на Форбсовој листи…
Истовремено, кинеска држава је издвојила више од стотину милијарди долара, које наредних година треба да буду инвестиране у пољопривреду других држава. План који је израдио комитет комунистичке партије Кине је мотивисан чињеницом да ова земља може доћи у ситуацију да у једном тренутку не може да прехрани своје становништво, односно да попут Велике Британије у време другог светског рата зависи од увоза хране.
Реалности оваквог сценарија доприноси више чињеница. Кинеска економија наставља незаустављиво да расте, просечним темпом од 10 одсто годишње. Најмногољуднија су земља на свету. Недавно је укинут закон по коме је било дозвољено имати само једно дете. Због чега ће економски раст пратити и раст броја становника у овој земљи. Ова једначина ће у крајњем резултату имати велики број људи који имају новца да купе храну, али ће истовремено у једном тренутку развој кинеског аграра дотакнути плафон. Кинеска пољопривреда у укупној кинеској економији сада износи тек 10,9 одсто али је то и област која не може расти брзином којом расту услуге и индустрија. Истовремено земља која се може обрађивати и животиње које се могу прерадити у храну, такође су омеђене природним границама. Такве границе не постоје у областима као што су Телекомуникације, али се импулси не могу намазати на хлеб.
Кина као озбиљна земља схвата би прекомерним увозом хране могла да изазове глад услед несташице животних намирница у мање развијеним земљама, као ида тренд раста увоза хране дугорочно значи и више цене хране. То опет може довести до тога да и становници Кине у једном тренутку посегну за мање квалитетном храном.
Мање квалитетна храна значи и слабије здравље нације, а то опет значи веће издатке из буџета за лечење становништва. Све ове негативне последице Кина би желела да предупреди на време. У потпуности су свесни да не палнирање и препуштању тржишта да само регулише ову област, значи чак и да глад не би заобишла неке становнике у Кини. У циљу превазилажења ових проблема њихова држава одобрила је средства већа од неколико стотина милијарди долара за инвестицеје у пољопривреду земаља које имају неискоришћене капацитете. Дакле Кинези би инвестирали, а потом би и откупљивали све вишкове који би се на њховом многољудном тржишту, са великим економским растом продавали без проблема. Све ово је више пута предочено надлежним државним функционерима из Министарства пољопривреде на челу са Снежаном Богосављевић Бошковић. Вучић је, по навици, избегавао да се изјашњава јер су му лажне арапске инвестиције у српску пољопривреду потребније као параван иза кога се крије криминал његовог режима (случај насилне продаје ПКБ-а који је у току).
Тек што је програм одобрен од стране Комунистичке партије Кине, десетине представника различитих земаља заинтересованих за њега, почели су да чекају у ходницима кинеских комитета и да моле да средства буду усмерена у њихове земље. Нико од службеника наше владе није био међу њима! Ипак Кина је Србију одредила као приоритетну земљу и дала налог својим службеницима и дипломатама да се што више средстава усмери баш у Србију.
Према званичним подацима наша пољопривреда је компатибилна са овим плановима из више разлога. Наиме, у Србији се уопште не користи око 500.000 хектара, односно више од 10 одсто укупних обрадивих површина.
Стручњаци као разлоге за то наводе старење сеоског становништва, лошу инфраструктуру, економску неисплативост.
Трећи фактор односно економска неисплативост и најгоре земље у овом кинеском плану не постоји, пошто би се и из земље најгорег квалитета извлачио максимум најновијим технологијама, а ма колико да буде скупа таква производња, производи би се продали на кинеском тржишту спремном да све прогута.
Осим тога у нашем Закону је одавно предвиђено да пољопривредна земља у приватном поседу коју власник не обради, може обрађивати задруга или држава. Истина нашим законом државну земљу у закуп не могу узимати странци нити је странци могу куповати, али би први део који се односи на давање у закуп свакако требало променити. Док се одредбе које које се односе на продају земље странцима требало унети у Устава, на начин како су то и Мађари чланови Европске уније одавно урадили.
Ипак, у Србији постоји групација људи којој не одговара да се овде појаве стране инвестиције у српски аграр, а ту групацију чине домаћи тајкуни из региона међу којима су најјачи Миодраг Костић, краљ шећера и Ивица Тодорић бивши трговац цвећем, данас један од најбогатијих Хрвата на свету.
Слична је ситуација и неким земљама ЕУ где постоји знатна површина земље која се не обрађује, то су пре свега северне земље Летонија, Литванија, Естонија, али и медитеранске чланице Португал и Шпанија. У већини других земаља ЕУ проблем је под контролом.
Ипак, проблем са напуштеним земљиштем у ЕУ нема само пет земаља, док су се све остале званично већ обратиле Кини како би се направио пројекат који наша министарка упорно избегава. Земље ЕУ тренутно траже и модус по коме би вишкове хране која је раније експортована у Русију са сада тамо не може да иде због санкција преусмерили у Кину. За овакво решење проблема Кинези су мање заинтересовани, јер они желе да направе партнерства са земљама из који би увозили храну, како у будућности не би били уцењивани.
О томе колико су заинтересовани баш за наш аграр најбоље говоре изјаве представника Кинеске развојне банке у Србији Ванг Јашенга
Он је у више наврат рекао новинарима да је та финансијска институција веома заинтересована за улагање у пољопривредно земљиште и инфраструктуру у Србији, па је између осталог нагласио “…Наша банка ће обезбедити средства за средње и велике пројекте…”. Јашенг је додао да ће активности те банке бити усмерене на успостављање боље сарадње две земље и остваривање заједничких интереса. У више наврата, Јашенг је указивао кинеским инвеститорима на предности улагања у Србију. Али, понашање српске министарке пољопривреде сигурно није могао никоме да објасни!
Треба подсетити и да је председник кинеске Хен Чанг Групе Веи Јушан изјавио да је та компанија веома заинтересована за улагања у пољопривредну и органску производњу у Србији и да сматра да наша земља има велике потенцијале у агробизнису. Треба се надати да се Веи Јушан није у међувремену предомислио, јер Шпанци и Литванци неуморно лобирају да се новац усмери у њихову пољопривреду.
А 1. Пољопривредно земљиште бесплатно дајемо домаћим и хрватским тајкунима и Арапима
Према проценама радне групе Владе Србије, више од десет хиљада хектара државног земљишта склоњено је из евиденције и дато је тајкунима да је бесплатно користе. Истовремено док богати српски и хрватски латифундисти и недавно пристигли Арапи џаве арче најбољу српску земљу, врата министарства пољопривреде остала су затворена за кинеске инвеститоре који би у закуп узели и земљу треће и четврте категорије.
Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић изјавио је за Магазин Таблоид да укупна површина коришћеног пољопривредног земљишта у Србији износи 3,43 милиона хектара.
Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић и нестраначки народни посланик коалиције на листи Двери ДСС, изјавио је за Таблоид да укупна површина коришћеног пољопривредног земљишта у Србији износи 3,437 милиона хектара.
– Необрађено је 424.000 хектара или 11 одсто. Што значи да је у Србији необрађен сваки девети хектар расположивог пољопривредног земљишта, прецизирао је Шеварлић. Разлози за то су, по оцени Шеварлића, неодговарајућа аграрна политика, која није у функцији подршке малих пољопривредних газдинстава, старосна структура пољопривредног становништва и демографско пражњење села – све мање радне снаге у пољопривреди и одсуство комасације и других мера уређења земљишне површине.
– Наше парцеле су уситњене, међусобно разбацане, неправилног облика, и најчешће тешко приступачне, што све отежава рационално коришћење механизације и организовање пољопривредне производње на тим површинама, рекао је Шеварлић.
Најбитније је да се уреде земљишне површине, путем већ заборављених комасација, и да се поспеши тржиште земљишта, како би се економски мотивисали власници суседних парцела да откупљују необрађене парцеле, припајају својим парцелама и повећавају поседе, додао је Шеварлић.
Разлоге за појаву угара, односно необрађених површина у појединим срединама, према мишљењу експерта Привредне коморе Србије Војислава Станковића, треба тражити у постојећем степену привредног развоја и одсуству адекватне тржишне инфраструктуре.
Пољопривредно-прехрамбена предузећа, девастирана процесом приватизације, нису у стању да откупе већи део понуде примарне пољопривреде и губе примат на тржишту, објаснио је Станковић за Тањуг.
Истовремено, присутан је скроман број прерађивачких капацитета у односу на расположиве капацитете примарне производње, рекао је Станковић.
А 2. Министарка на субверзивном задатку
“Кинези стигли у Србију, улажу у месо, млеко, воће…”, освануо је 4. априла ове године сензационалан наслов у дневној штампи. Наравно, ништа од тога није било тачно. Наиме, министарка пољопривреде Снежана Богосављевић-Бошковић је први пут разговарала са представницима кинеске компаније ЦЕФЦ која је изразила заинтересованост за инвестирање у секторе меса, млека, млечних производа, воћа и поврћа, узимајући у обзир све већу потражњу за овим производима на кинеском тржишту. Не знајући како да ову делегацију што пре испрати и да их некако усмери на неке периферне делове Србије, да тамо потраже места за своје инвестиције, предложила им је да иду на крајњи исток Србије, да тамо “испитају потенцијале” за производњу јагњећег, говеђег, козјег и свињског меса. Што даље од Војводине, Београда и централне Србије, где је Вучић већ све поклонио компромитованом немачком кланичару Клеменсу Тенису и разним постојећим и непостојећим “арапским инвеститорима”.
Мада се кинеска компанија ЦЕФЦ налази на листи од 500 највећих светских компанија, са приходом од 220 милијарди јуана, оствареним у 2015. години, министарка Богосављевић-Бошковић је добила задатак да кинеску делегацију обесхрабри или одбије. Учинила је и једно и друго.
А 3. Гламочићев “туризам”
“Шетњу” кинеских инвеститора почео је још у фебруару 2014. године, бивши министар пољопривреде, Драган Гламочић. Он је, наиме, том приликом госте из Кине упознао су се с капацитетима једног од некада водећих српских произвођача мармелада, џемова, сокова, “Будимком” из Пожеге. Кинески инвеститори заинтересовани су за улагање у српско воћарство, изјавио је Гламочић у фабрици „Будимка” у Пожеги, коју је тада посетио заједно са инвеститорима из Кине. Али, све је остало на том “туристичком” обиласку.
Глоса
У више наврата, представника Кинеске развојне банке у Србији Ванг Јашенг је указивао кинеским инвеститорима на предности улагања у Србију. Али, понашање српске министарке пољопривреде сигурно није могао никоме да објасни!
Вук Станић, Таблоид
