Избор председничког кандидата владајуће Српске напредне странке отегао се као јужноамеричка серија. На крају, после много пренемагања, неприкосновени лидер СНС-а Александар Вучић изабрао је кандидата – самог себе. Наравно, формално га је предложило председништво странке, али ко иоле прати политичка збивања у Србији, зна да је то било само испуњавање форме. Вучић је одлучио да “пусти низ воду” свог “политичког оца” Томислава Николића. Знамо га, није му први пут…
Томо, подели још мало ордења, па се полако пакуј…
Николић, који је за непуних 5 година колико “столује” на Андрићевом венцу, пречесто изгледао као неко ко је залутао на тако важну функцију, желео је још један мандат. Тако је крајем прошле године најавио да ће на Божић 7. јануара објавити своју кандидатуру за пролећне председничке изборе.
Међутим, напрасно је променио мишљење и одложио је одлуку за Сретење, 15. фебруара, које се у Србији слави као Дан државности. Тада је већ познаваоцима прилика било јасно да се нешто крупно спрема. А онда су се, као по команди, лојални министри “растрчали” по медијима, све апелујући на Вучића да се кандидује, јер, ето, нема бољег кандидата од њега.
О чему се ту у ствари радило? Вучић је схватио, након објаве кандидатура Саше Јанковића и Вука Јеремића да Николић више није “сигурна карта” за победу на изборима. Он је познат као човек који фанатично прати истраживања јавног мњења (упућени кажу да их јако често наручује) и схватио је да се многи изборни апстиненти и остали разочарани гласачи “буде” и да ће овај пут изаћи на гласање. И не само то, него да ће гласати против Вучића и његовог режима.
Вучићеве “успехе” све је теже покривати, чак и у оваквим медијима у Србији. Афере се нижу, заташкавају, криминал цвета, народ уопште не осећа бољи живот који му се стално обећава са телевизије. Премијерови сарадници све чешће бивају хватани у лажи (као што је најновији случај са оптужбама против Синише Малог за незаконито рушење у Савамали) и он је морао да преломи.
Укључивање у трку Јанковића и Јеремића, људи који одлично познају систем изнутра, само је учврстило Вучићеву одлуку. Зато је Николић морао да прогута “горку пилулу”. Не сумњам да ће му то на други начин бити надокнађено (спомиње се амбасадорско место у Москви), али сигурно му није лако. Ко се једном дочепа фотеље…
А шта остаје нама, гласачима? Да изађемо на изборе у што већем броју и да одлучимо да ли желимо наставак досадашње политике у Србији, или да омогућимо “ветрове промена” и дигнемо глас против лажи и лоповлука. Румуни су се побунили на улицама, ми можемо бар гласачким листићима…
П. Вранешевић – Вестионлине
фото: Марина Лопичић
Zato se i kandidovao za Predsednika jer se boji parlamentarnih izbora i zna da ce izgubiti zbog svojih opstinskih namesnika i odbora koje vode babojebci koji su tetosili babe po inostranstvu za pare, narkomani i dileri koji su lezali po zatvorima, lopovcine koje su pokrale sve i jos kradu a tek njegov DOSmanlijski zuti kadar koji mu je preuzeo sve odbore i rasterao staro clanstvo i one koji su mu osnovali stranku.
Vucic je tipicni Minhauzen, vise nije uvreda reci lazes ko Minhauzen, vec lazes ko Vucic.
On je zajebo i Minhauzena.
idemo DVERI, idemo DJB! ali ako radulovic podrzi jankovica, svakako necu glasati za zute, jer mi muka od njih i glasam za BOSKA BARJAKTARA. ali ako u drugom krugu budu zuti i crni, mozda cu izaci i glasati protiv crnih naprednjaka!
Izgubiće izbore samo ako ga njegovi mentori iz američke ambasade puste niz vodu. Ko još veruje da mi nešto biramo , jako je naivan. Samo u slučaju izlaska 90% populacije , što se neće dogoditi.