Сваки дан гледамо сцене које нам стижу из Украјине а које нас неодољиво подсећају на оно што смо гледали и проживљали са распадом СФРЈ. Чини се међутим да је бестијалност кијевског режима према сопственом народу много већа него она коју су баштинили актери распада СФРЈ.
Иза сваког рата увек стоје нечији и некакви интереси. У Украјини смо сведоци поклапања геополитичких интереса САД који би да од Украјине направе пермаментно нестабилно подручје и регион како би стално извозили нестабилност у Русију. Русија је чврсто затворила кавакаске прилазне правце после екскурзије руске педесет осме армије у Грузију током 2008. године. Русију је баш као и Србију било потребно искључити из развоја или тај развој толико и тако умањити да га просто и нема. Хушкањем кијевске хунте на Русе Новорусије САД покушавају да увуку Русију у рат како би онда могли да примене још већи спектар економских и политичких санкција надајући се да би временом то довело до социјалних немира и инсталирања по запад прихватљивог режима у Кремљу. А много је оних у самој Русији који би се такквог посла радо прихватили баш као што су га се прихватили и украјински олиграси и то из једног простог разлога а то је да би сачували богатство које је опљачкано од Руског народа од времена распада СССР-а до данас.
Било је за очекивати отварање новог фронта и исти је отворен ове године у Украјини. Поред интереса САД ту су и интереси ЕУ или барем једног његовог дела. Освајање животног простора или онај чувени германски поход на исток никада није престао. У овом или оном облику наставио је да живи до данашњих дана. Сведоци тога су данашњи баштеници национал социјализма са запада Украјине који су пажљиво гајени, промовисани и финансирани у задњих 20 година. Немачка у Украјини игра веома лукаву игру где се са једне стране представља некаквим наводним савезником и партнером Русије док на другој страни све чини да поткопа и уништи руски интерес широм Украјине користећи за то полуге које су јој доступне кроз ЕУ и НАТО.
Данас у Украјини имамо покушај стварања Нове Европе о којој је говорио амерички министар одбране Рамсфлед а која би се састојала од Пољске, Украјине, Мађарске и Румуније. Ту је наравно и Бугарска и Србија коју треба сломити како би се јужно крило НАТО пакта осигурало од нежељених евентуалности. НАТО није успео војно да сломије Србију па је зато прешао на план Б што је подразумевало експресно примање Румуније и Бугарске у НАТО и ЕУ како би се Србија окружила и изоловала у позадини. НАТО је инсталацијом свих режима после пето-октобарског преврата ишао на економско и војно уништавање Србије што је добрим делом и успео да уради. НАТО и даље нема директну везу између свог централног и јужног крила јер и даље у потпуности не контролише централни део балканског полуострва и Србију.
Веза коју је НАТО остварио од центра до југа преко Румуније и Бугарске је изузетно неповољна и готово неодбрањива јер нема довољну стратешку дубину, нарочито после присаједињења Крима Русији где се одједанпут јужно крило НАТО пакта у Европи налази на неких пар стотина километара од руске границе на Криму. Небрањено и голо. Пут у централне и јужне делове Европе је широм отворен. Уместо да се Русија нађе у фокусу у Украјини у том истом фокусу са десне белоруске и са леве стране Крима налази се кијевска хунта и читава Украјина до њеног западног дела.
Када погледате карту у наслову овог текста видећете како се поклапају интереси олигарха кијевске еу-наци хунте са тренутним ратним дејствима. На западу Украјине нема ништа осим празне ледине и празних глава док је руски исток пун свега. Олигарси који већ више од две деценије пљачкају народе који живе у Украјини мисле да ће ратним дејствима и финансирањем нацистичких свиња успети да обезбеде своје економске интересе. Ништа није даље од тога. Не само да неће те интересе успети да обезбеде већ их их изгубити и то све до једнога.
Србија данас
