Сведоци смо жестоке жестоке пропаганде владајућег режима о потреби економских реформи како Србија не би банкротирала. У то име на жртвеном камену неизбежних економских реформи треба утући раднике и српску средњу класу или бар оно шта је од ње остало.

О чему се ту заиста ради и о каквим економским реформама је реч.

Као и свака пропаганда тако је и ова режимска ништа друго до лаж и превара која има за циљ да сакрије праве разлоге тзв. економских реформи, реформи владе, политику штедње, етц.

Права суштина тих њихових економских реформи није бољитак Србије и њених грађана и спречавање банкрота српске државе већ стварање услова на основу захтева које је поставио међународни монетарни фонд како би наставио даље финансирање садашњег режима и његов опстанак на власти. О томе се ради. О опстанку режима на власти а све што чујете о новом закону о раду, штедњи, економским мерама и осталим небулозама није ништа друго до најобичнија огољена пропаганда, лаж и превара.

Економске реформе у Србији данас апсолутно нису могуће. Бар не онако како их то режимски телали представљају. Србија је из распада СФР Југославије изашла са економским системом који никада није прилагођен новим економским околностима и условима у којима се Србија као независна држава нашла, већ је вођење економске политике у земљи настављено по комунистичко југословенском моделу и рецепту.

Српски режим и његови експоненти у јавности једноставно обмањују српски народ лажима јер веома добро знају да је циљ свих тих тзв. економских реформи испуњавање услова ММФ-а како би исти наставио финансирање пропале српске државе и оних који данас себе представљају носиоцима власти у истој.

Да би садашњи режим опстао он мора обезбедити јефтин извор кредита и зајмова а једини начин да то уради је да настави да се енормно задужује. Новац који долази са тим кредитима у Србију неће бити коришћен за развој економије или не дај Боже производње већ ће као и до сада завршавати у џеповима веома уског круга људи.

Оних који већ деценијама народном имовином и новцем финансирају сопствено богаћење и политичке странке које су постале ништа друго до добро организоване криминалне групе које су огрезле у тешке облике криминала и корупције.

Србија веће деценијама нема развојни буџет ни економију нити ће га ускоро имати и то из више разлога.

Први и основни је тај што владајући режим у Србији апсолутно нема благе везе како треба да изгледа економски систем једне земље у другој и трећој декади 21. века.

Други разлог је што Србија тренутно нема обртних средстава и капитала којима би могла да покрене економски живот чак и под условом да у Србији постоје краткорочни, средњерочни и дугорочни планови економског развоја.

Трећи разлог због којег Србија не може економски да се развија је системска корупција и спрега локалних тајкуна, политичких странака, организованог криминала и оних из иностранства, углавном са запада, којима безнађе и економска руина Србије итекако одговора јер је то предуслов за испуњавање њихових геополитичких циљева.

Сви инсталирани режими у Србији у периоду после петоктобарског преврата 2000. године ималу су једноставан задатак. Економски и политички уништити Србију што су поприлично успешно и одрадили. Србија је данас једна од најсиромашнијих земаља у Европи, раме уз раме са Албанијом. Крајем ове и почетком наредне године Србије ће бити најсиромашнија, најбеднија и најгладнија земља Европе. У Србији данас преко 50% младих је без посла и без икакве перспективе. Општи ниво незапослености одавно прелази 30 одсто а владајући режим се и даље рефелксно служи песмицом “статистика наша дика, што пожелиш то наслика”.

Економска руина у којој се Србија данас налази неће бити замењена за благостање земље дембелије јер за то једноставно не постоји нити један, једини услов.

Небулозне економске приче и планови ППВ-а Александра Вучића су ништа друго до најобичније глупости које немају апсолутно никакву употребну вредност већ им је једини циљ и основа, огољена пропаганда и лаж.

Ниво инвестиција арапских пријатеља ППВ-а је апсолутно занемарљив када је величина и дубина економске руине у којој се Србија данас налази у питању. Док половина земље буквално гладује наш врли економски стручњак Александар Вучић трабуња о некаквом граду на води у који ће страни инвеститор да скрља преко три милијарде евра што је небулоза у који ни телетабиси не могу да поверују.

Смешно је више слушати приче о страним инвестицијама које су већ годинама на нивоу на којем би Србији позавидела рецимо једна Буркина Фасо. Још је смешније гледати и слушати представнике владајућег режима како су постали портпароли страних трговинских ланаца чак се не либећи да од простог отварања продавница направе телевизијски спектал и економски догађај године. Они једноставно не схватају да сви ти страни трговински ланци и банке из Србије износе профит и новац а да у Србији остане нешто мало цркавице која се наплати кроз порез и мизерне плате радника који раде у тим трговинским ланцима.

Постоји још једна економска небулоза владајућег режима која се зове капитална инвестиција. Ту мисле на изградњу путева, мостова, коридора и сл. Оно што они не схватају у њиховој глупости је чињеница да капиталне пројекте себи могу да приуште само земље која имају велике новчане резерве које се активирају у време еконосмке кризе како би се ојачао економски живот дотичне земље. Такве земље су рецимо Норвешка, Кина, Русија, етц. Капиталне инвестиције у једној земљи која је економски руинирана као Србија су најобичнија небулоза и невиђења глупост. Било би добро да рецимо видимо економску оправданост пројекта Коридора 11. Узимати веома скупе кредите и задуживати се да би тај новац био скрљан у асфалт и бетон је још једно сведочанство економског идиотизма српских владајућих режима.

Масовна и бестијална пљачка грађана Србије наставља се несмањеном жестином. Кроз разне пропале државне банке и фондове режимски лопови исисали су на десетине милијарди евра. Није ли довољан пример Агробанке, Војвођанске банке, Привредне банке, Фонда за развој Војводине, Тесла банке у Загребу, Фонда за развој Србије, етц.

Организоване криминалне групе у самом врху власти у спрези са локалним тајкунима УКРАЛИ су и ОТЕЛИ од грађана Србије на милијарде евра. За те крађе до данас нико никада није одговорао нити ће одговарати како данас ствари стоје. Хапсе се ситне рибе па чак и код њих је видљиво пружање заштите из самог врха власти.

Од земље која је богата свим могућим природним ресурсима, која се налази на раскрсници путева и која представља врата Оријента направљена је највећа могућа беда и сиротиња. Земља која лежи на рекама, са плодном земљом какве можда има на два, три места у Европи данас гладује. Не само да гладује већ је и жедна.

Гладна, жедна, гола и боса. А ви размислите зашто.

Србија данас