Српска православна црква 18. фебруара бира свог патријарха. Kо ће постати српски патријарх је одлука која ће бити судбоносна по будућност и СПЦ и саме државе Србије.

Ма колико се поједине владике и клирици упорно трудили да уруше и осрамоте Српску православну цркву, она је ипак и даље најмоћнија институција у разрушеној и окупираној Србији и институција у коју српски народ има највише поверења. Понајвише због њене моћи и снаге да не дозволи предају Kосова и Метохије, жељу да наметне свог патријарха, сем Александра Вучића, имају и западне стране службе, које Вучићу свесрдно помажу, свесне његове немоћи и неспособности.

По писању хрватских медија, митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић важи као један од најозбиљнијих кандидата. Митрополит Порфирије је по писању медија и нека врста духовника тренутног председника Србије Александра Вучића и рођак Вучићеве мајке Ангелине.

Хвалоспеви који долазе из Хрватске о владици Порфирију а које здушно преносе српски медији, како они блиски режиму Александра Вучића, тако и они који су у служби западних интереса, јасно нам говоре да би избор митрополита Порфирија за патријарха српског био по мафијашком жаргону, чин “оверавања” тешко рањене Србије.

Митрополит Порфирије Перић у Загребу је пуних шест година и за то време је изградио одличан однос с хрватском државом и Kатоличком црквом, те се стога његов могући избор у загребачким интелектуалним и верским круговима “чита” као добар за будуће односе између Kатоличке цркве и Српске православне цркве, пише загребачки Вечерњи лист.

У тексту се даље појашњава да митрополит Порфирије нема ни тако тврд став по питању независности Kосова, што би било битно олакшање српском председнику Александру Вучићу, којем ових дана, уз честитке за Дан државности, нова америчка администрација шаље и поруке о потреби признавања независности Kосова.

“С Порфиријем као патријархом и његовим ставовима о Kосову и Вучићу би било лакше донети одлуку о којој практички зависи и европски пут Србије. Kада је Kосово у питању, глас Цркве посебно је важан председнику Вучићу и он, очито, очекује да Порфирије умири гласове у врховном телу СПЦ-а који још говоре да је Kосово у саставу Србије”, прецизно је у тексту Вечерњег листа описана улога коју би Порфирије требао да одигра за Александра Вучића, уколико би био изабран за патријарха.

О томе колико су Хрватска држава, и што је још важније, преко ње Ватикан и Немачка заинтересовани за добробит Србије и српског народа, најбоље нам говори и ближа и даља историја, стотине хиљада побијених Срба и посебно кости српске деце у Јасеновцу и другим стратиштима. Из тога се намеће питање шта човек може осећати, сем презира и гађења, према Порфирију и Вучићу, који за своје деловање имају подршку потомака усташа и нациста?

Упоредио Степинца са Светим Савом

Хрватски кандидат за српског патријарха Порфирије је, по речима хрватског бискупа Kошића, изјавио да је схватио снагу повезаности Хрвата и Алојзија Степинца, упоредивши га том приликом са светим Савом.

Kатоличка црква је поздравила ту Порфиријеву, најблаже речено, срамну изјаву и изразила наду да ће са Порфиријем, као новим патријархом, доћи и до промене става СПЦ о Степинцу и усташким злочинима, који оптерећује односе између две цркви.

Венчао Ану Брнабић?

Порфирије важи и као врло либерална особа када је реч о сексуалности, и као такав је миљеник либералних кругова, западних медија, невладиних организација и ЛГБТ популације, који су у суштини прикривени владари Србије. Порфирије користи сваку прилику да се фотографише са са српском премијерком Аном Брнабић која је икона српске ЛГБТ популације. Њихово пријатељство је започело на једном пријему, док Брнабић још није постала председница Владе, кад јој је по писању листа “Ало!” Порфирије пришао, ухватио је за обе руке и дословно јој рекао: „Ево и уживо да вам кажем, имате моју и пуну подршку Цркве да будете премијер, о вама мислимо све најбоље. Нико се томе не противи, заиста. Молим вас, немојте да верујете свакојаким гласинама.“

Од извора из СПЦ сазнајемо, да је недавно Порфирије лично обавио црквено венчање Ане Брнабић и њене партнерке у порти храма Светог Саве. Чекала се смрт митрополита Амфилохија који је успешно спречавао Порфиријеве антицрквене излете. Чин венчања је обављен уз саслужење владике Стефана Шарића. Црквено венчање није било из изненадног напада верских побуда српске премијерке, већ је то био чист хир једне размашене београдске богаташице, која је тиме хтела да покаже своју моћ и успут обрадује партнерку неочекиваном журком. Да ли је информација о овом венчању тачна или је то још једна од дезинформација које доконе владике пуштају један о другоме, вероватно ћемо некад и сазнати.

О Порфиријевом раскошном животу, манастирском бизнису и начину на који је стицао новац већ су писали ретки слободни медији, те нема потребе да се на то подсећа. Његово чланство у РЕМ-у (регулаторно тело за електронске медије) и ћутање о злочиначком утицају на морал у српском друштву од стране Парова, Задруга и других бљувотина на телевизијама са националном фрекфенцијом, јасно нам говори којим путем би ишла СПЦ са Порфиријем на челу.

Мада покушава, преко медија са понографским садржајем и националном фрекфенцијом, да се представи као проруски човек, сваком мало упућенијем вернику јасно је да су Порфирију екуменизам, католичанство, Ватикан и Загреб неупоредиво дражи и ближи од Москве. Или му је као и његовом духовном учитељу Иринеју Буловићу много ближа екуменска улога Васељенска патријаршија?

Не тако давно, Буловић је изјавио да је рођен као Србин, а да ће умрети као Грк, што јасно осликава Буловићеву превртљивост. По узору на свога духовног учитеља, не треба нас изненадити ако из Порфиријевих уста Синод чује уцену везану за питање стварања хрватске православне цркве, не буде ли он изабран за патријарха.

Остаје нада и вера у достојне владике СПЦ, да се загребачки Порфирије и поред невиђеног лобирања, уцени и претњи које се овог тренутка врше над члановима Синода, ипак неће докопати трона патријарха и довршити оно што су нацисти, усташе и НАТО започели .

Миша Миловановић, Политички.рс