Зашто НЕ на референдуму о Уставу?

Постоје три основна разлога због којих сваки пристојан човек мора гласати НЕ на референдуму за промене устава.

Први разлог је тај што правосуђе није очишћено од криминала, корупције и партијског одлучивања, што значи да је његово претварање у недодирљив део власти исто као када бисте клану Вељка Беливука доделили недодирљивост и аутономију.

Хајде да илуструјемо ову тезу.

У раду судија, част изузецима, постоје оргомни проблеми са етиком. У Етичком одбору Високог савета судства, који је тек формиран, са великим закашњењем, нема ни једног етичара. Дакле, о етичким питањима ће одлучивати људи који немају никакво етичко образовање.

Недостатак етике види се у понашању струковног одружења судија, невладине организације под именом “Друштво судија”, које је прешло на страну Вучићевог режима и подржава ове измене устава. Председница Друштва судија, у разговору са судијом Миодрагом Мајићем на Нова телевизији, показује да уопште не зна ни значење појма “легитимитет”. Она показује да јој уопште није важно да ли су судијама привилегије дате на легитиман и моралан начин или не, већ само да су им привилегије дате. Овакво понашање, вредности и однос према легитимитету показују колико је погрешно то што СНС у сарадњи са овим удружењем покушава да зацементира актуелно стање.

Прво се мора извршити детаљна лустрација, морају се процесуирати бројне судије и тужиоци који су радили нечасно, противно судијској етици и по налогу политичког режима, мора се извршити нови генерални реизбор свих носилаца правосудних функција, па се тек онда може говорити о томе да се неким новим, поштеним, часним, компетентним људима да независност.

Kриминалној структури се не даје независност.

Она се хапси.

Наравно, постоје изузеци и те изузетке међу часним судијама треба сачувати. Они су ти који треба да суде онима који су тешко злупотребљавали своју функцију и своју друштвену улогу.

Други разлог је чињеница да се измене устава не могу доносити тако што ће за њих гласати мањина грађана, јер то укида сам појам референдума. По значењу, референдум је изјашњавање народа, што подразумева да не може бити валидан референдум на који изађе мањина народа, а управо то је сада учињено прљавим договором власти са опозицијом, којим је омогућено да се фактички без отпора усвоји Закон о референдуму, уз помоћ тројанца који је водио протесте па их онда зауставио, пре него што је тај закон заустављен.

Законом о референдуму је укинут цензус, а то значи да је омогућено управо то да група СНС ботова изгласа најважније измене устава чак и ако нико од пристојних грађана не изађе на референдум.

Трећи разлог је тај што се најављеним изменама устава оставља једно СНС језгро у правосуђу након смене власти које неће бити лако сменити, чак и када се криминалци на власти смене и процесуирају. Биће потребно да се доносе нове измене устава, нови закони, да се даје време које ће омогућити некима да се извуку и побегну, било физички, било правно.

Све наведено је управо разлог због кога смо мој уважени колега и ја месецима указивали на то да опозиција не треба да излази на ове изборе, да режим треба сменити само грађанском непослушношћу, а потом суспендовати устав, увести опробани систем транзиционе правде, и у сарадњи са САД и Великом Британијом ефикасно осудити велики број корумпираних колаборациониста режима, којих је изразито велика пропорција у правосуђу.

Чињеница да је опозиција одлучила да изађе на беливуковске изборе у складу је са чињеницом да ћути о референдуму, да је пристала на Закон о референдуму којим је укинут цензус, да ћути на измене устава.

Све наведено јасно указује на чињеницу да ће страни фактор бити пресудан за промене, и да је то, као и увек, изгледа неизбежно у Србији, јер домаће снаге су просто сувише корумпиране и неквалитетне.

У земљи у којој је Апелациони суд у Београду актер безбројних скандала, суд који у једном дану пушта из притвора Дарка Шарића и укида осуђујућу пресуду СНС паликући који је наложио да се запали кућа новинара, у коме се незаконито ослобађа Станко Суботић, застаревају предмети и ослобађа се Јоца Амстердам, у коме је председник човек са просеком 6,7 на студијама и без додатних квалификација, што се може видети на сајту KРИK “Просуди ко суди”, у таквој земљи говорити о независности правосуђа без претходне лустрације и чишћења истог тог правосуђа је у најмању руку перверзно.

александарфатиц.нет