Пољопривредници су очито узалуд упозоравали да ће у случају забране на добитку бити само велике компаније које су уговориле терминске уговоре за извоз по знатно нижим ценама од садашњих, што им сада не паше
Влада је донела уредбу о забрани извоза, шећерне репе, соје и сунцокрета, као и одлуку о размени вештачког ђубрива за меркантилну пшеницу и кукуруз за Робне резерве. Како је образложено, те одлуке влада је донела са циљем да обезбеди снабдевеност тржишта јестивим уљем и шећером и приступачност цена прехрамбених производа за све потрошаче.
Овим је стављена тачка на захтеве пољопривредних удружења да се не ни у ком случају не спушта рампа за паорску робу из Србије. Пољопривредници су очито узалуд упозоравали да ће у случају забране на добитку бити само велике компаније које су уговориле терминске уговоре за извоз по знатно нижим ценама од садашњих, што им сада не паше. Како наводе у паорским удружењима, од забране извоза имају вајде само извозници које је јучерашњом одлуком држава заправо ослободила уговора о продаји сунцокрета и соје иностраним купцима по условима који им сада не одговарају. Паори, али не само они, се питају зашто се забрањује извоз индустријског биља ако је циљ заштита стандарда грађана. Осиромашени грађани не једу ни шећерну репу, ни соју, ни сунцокрет …
Власник „Компаније Матијевић” Петар Матијевић у разговору за „Дневник” оштро критикује одлуку Владе Србије да забрани извоз шећерне репе, соје и сунцокрета уз оцену да користи од ове мере неће имати ни ратари ни грађани, у чијем би интересу држава требало да ради.
– А што не забране извоз шећера? Шећер је у дућанима све скупљи и иде навише. Отићи ће ускоро и 110 динара килограм, а забрањује се извоз шећерне репе којој неће дизати откупну цену. То је чиста зарада прерађивача. Колика – не улазим у то, и то је тржиште, али у сваком случају не треба једне ограничавати а другима давати у тој утакмици. А у њој су угрожени произвођачи шећерне репе, све иде по њиховим леђима. Па нека буде тржиште, пустите да они што репу производе продају и овде и у Мађарској, где год – каже Матијевић.
Он подсећа да наша држава не даје субвенције на репу, као земље у окружењу.
– Када би дала субвенцију, онда би имала право да нам забрани извоз. Овако, ништа не даје, а забрањује. Тиме се само наноси штета произвођачу који је осакаћен за 70 одсто приноса у овој тешкој години. Код шећерне репе принос је свега 25 тона по хектару, а цена коју шећеране нуде је највише 40 евра по тони. То је 1.000 евра по хектару који не покривају ни оно што је уложено у производњу слатког корена. Шта произвођачи имају – па ништа, и како засновати следећу производњу – па никако – наглашава Матијевић.
Шећеране у Србији, поменимо, понудиле су ратарима цену од 36 до 40 евра по тони, зависно од уговорених услова, односно рокова исплате, паритета и референтног квалитета. Компанија Петра Матијевића уговорила је почетком лета с шећераном у Осијеку продају шећерне репе са око 1.500 хектара по цени од 50 евра по тони. Уговорено је са Хрватима још око 3.500 хектара, што је укупно око 5.000 хектара.
– То је јако мало. Ако се има у виду да је укупна површина коју обрађују Војвођани два милиона хектра, Војводина би имала капацитет 150.000 репе. А зашто сеје 50.000 до 60.000 хектара? Управо зато што су увек ниске цене, а то што се дешава и ове године. У сваком случају, економија би говорила своје и да има интереса људи би сејали више – указује Матијевић. – По садашњим ценама, мислим да нагодину нико неће ни сејати репу јер боље се исплати кукуруз код којег је улагање двоструко мање.
Наш саговорник пита и зашто држава не би надокнадила то што су игубили они који су уговорили репу по 50 евра, ако већ уводи забрану.
Судећи по свему, рачуница оних за које је писана уредба је више него добра.
– Шећер је у Мађарској је достигао 1.000 евра, а и код нас ће доћи до тог нивоа. Од засејаних 60.000 хектара шећерном репом биће сигурно 150.000 тона шећера за извоз. А шећеране ће га продати дупло скупље. С друге стране, репу од сељака купиће јефтино. Па је ли то у реду – пита се Матијевић.
С. Глушчевић
Размена ђубрива за жито
Влада је дала сагласност да Републичка дирекција за робне резерве обави робну размену 9,1 милиона тона минералног ђубрива за меркантилну пшеницу и меркантилни кукуруз. Републичка дирекција за робне резерве размену ће уговарати са физичким лицима-носиоцима пољопривредних газдинстава, земљорадничким задругама и овлашћеним складиштарима.
Те одлуке влада доноси са циљем да обезбеди снабдевеност тржишта јестивим уљу и шћером и приступачност цена прехрамебних производа за све потрошаче, рекао је министар унутрашње и спољне трговине Расим Љајић и додао да су те мере усмерене ка стабилности цена млека, меса, шећера, уља и брашна.
– Интервенисаћемо са меркатилмон кукурузом из Робних резерви, а за узврат ће тражити да ту за количину кукуруза врате испоруком меса, како би се стабилозоавла понуда и цена меса, најавио је он додајући да Влада размишља и о интервентном увозу основних животних намирница, при чему ће тај увоз бити ослобођен плаћања царине, али ће та мера бити донета касније и зависиће од ситуације на тржишту.
Мере парцијалне
Саветник председника Привредне коморе Србије Војислав Станковић оценио је међутим, да су „мере парцијалне, нису свеобухватне и неће значајније утицати на стабилност тржишта, посебно што је суша направила много веће проблеме него што се претпоставља у овом тренутку”.
Ако је то рађено због сојине и сунцокретове сачме, то је у реду, али неће значајније допринети стабилности цена меса, јер протеинска хранива учествује са свега два до три одсто у структури цене коштања меса, нагласио је он додајући да ПКС даје подршку свим мерама, али је скептична да било каква забрана и рестрикција може да донесе неке солидније резултате.
Дневник
