Зашто ова власт мора да оде

Знам: Није време избора да бисмо причали да ли ова или она власт треба (мора) да буде промењена. Али, верујем да многи од вас не могу више да ћуте. Верујем да многи од вас не виде излаз из тунела. Уверен сам да је летаргија ухватила већи део политички способне популације. Због тога сам решио да данас напишем овај текст. Можете га протумачити као манифест. Можете га протумачити и као лупетање. Као памфлет. Као небулозу. Како год. Равно ми је. Зато што ја знам да ова власт мора да оде. 

Зато што у Србији и даље патимо од мегаломанских пројеката у корист власти, а децу и данас лечимо слањем СМС порука, и поред тога што је најављено формирање посебног Фонда за лечење деце оболеле од ретких болести.

Зато што у Србији и даље градимо елитне објекте, а нисмо у стању да саградимо станове за обичног радника или решимо једном заувек лечење оболелих од рака посебним апаратима за хемиотерапију.

Зато што причамо како је плаћање пореза важно да би се изградиле боље здравствене установе, а у пола општина у Србији немамо хирурге јер закон не дозвољава да се упосли хирург у малим срединама, док болнице остају без лекара специјалиста, па ће нам ускоро и обична прехлада представљати озбиљан здравствени проблем.

Зато што је ова власт довела до тога да млади и образовани људи беже из земље већим интензитетом него у време владавине Слободана Милошевића, мегаинфлације и ратова.

Зато што ова власт представља дуално образовање као потпуно нови концепт, иако је у питању враћање такозване Шуварице у средње школе Србије (старији се сећају средњег усмереног образовања као прилично пропалог концепта).

Зато што је овој власти (баш као и многим претходним) култура најбоља праоница пара, а медији служе да би се извршио притисак или формирало јавно мњење које је на нивоу овећег аустралијског стада оваца.

Зато што је ова власт својим законима и квази-инвеститорима према којима има однос као према полубоговима свог радника сваке врсте, на сваком нивоу, претворила у робу, у роба, у ствар која може да се изнајми и при том плати. Мало или нимало. 

Зато што је ова власт доказала да не уме да помогне српском произвођачу да ради.

Зато што је ова власт продала све што је могла да прода, од територије, преко земље, људи, до ресурса само да би се додворила (и напунила своје џепове) неким интересним круговима из Европске уније, Сједињених Држава, Руске Федерације, Емирата…

Зато што је ова власт довела до тога да чак и чистачица може да добије посао у државном систему само под условом да има чланску карту. Она која нема, изгубиће посао.

Зато што је до те мере угушила слободну реч и трунку слободног размишљања у медијима, да новинар који ради на некој националној телевизији или у дневним новинама не сме ни да помисли, а камоли да пита зашто ће, рецимо, следеће године да поскупи струја, када се зна да је владајућа гарнитура дошла у фотеље обећањима да ће замрзнути цене енергената и направити социјално одговорну државу.

Зато што је ова власт направила нову касту богаташа (до пре четири године крали су они, а сад је ред на ове) која се иживљава над обичним радником или стручњаком.

Зато што је ова власт довела до тога да је вреднији лажни докторат са приватног факултета који поседују многи страначки прваци, него докторска дисертација коју је муком, годинама, правио озбиљан научни радник ког политика на српски начин не интересује.

Зато што ова власт, једноставно речено, лаже: Сваки дан, свакога, на свим нивоима.

Е, зато ова власт – једноставно речено – мора да оде. Баш као што мора да оде и главнина постојеће опозиције. 

Са вама, даме и господо – нема више приче. Време је да се макнете.

ПИШЕ: Александар Бећић, Колумниста