Након шест месеци упорног инсистирања Истиномер је успео да добије званично потписане примерке Оквирног споразума о инвестирању између Србије и кинеских партнера.
Порески обвезници Србије са најмање 21 милион евра финансираће изградњу погона кинеске компаније „Меита Еуропе доо“ у Баричу код Обреновца. Заузврат, кинески инвеститор запослиће до 2021. године 770 радника што значи да ћемо за једно радно место платити нешто мање од 28 хиљада евра!
Након шест месеци упорног инсистирања и уз помоћ канцеларије Повереника за информације од јавног значаја, Истиномер је успео да добије званично потписане примерке Оквирног споразума о инвестирању између Србије и кинеских партнера. У уговору о додели средстава у сврху реализације Пројекта новог постројења у Баричу стоји да ће за инвестицију вредну 60 милиона евра, поред подстицаја за новозапослене Србија дати између осталог и 14 хектара власништва на земљишту, утврђен насип на Сави, трогодишње ослобађање од плаћања комуналних трошкова и друге олакшице.
По мишљењу др Милана Ковачевића, саветника за страна улагања уговор који је Србија потписала са кинеским партнерима је штетан јер домаћа страна даје много, а тешко је утврдити шта и колико добија за узврат.
„Ја се бавим овако крупним уговорима барем 50 година, али овакав уговор и овакви документи, то стварно чини ми се да још нисам видео“, рекао је Ковачевић за Истиномер.
Док су градски функционери говорили да ће у Обреновцу та кинеска компанија запослити чак 1400 радника, према документима које је Истиномер добио од Министарства привреде, реч је о само 770 нових радних места. У Оквирном споразуму о инвестирању стоји да ће „Меи Та Еуропе“ доо „уложити напор“ да запосли додатних 600 радника, али то није прецизирано као уговорна обавеза.
Динамика запошљавања предвиђена уговором је таква да ће у овој години у новом постројењу бити запослено 40 нових радника, у 2017. додатних 110 радника, у 2018. и 2019. по 200 нових радника, а у 2021. преосталих 120 нових радника. По истој динамици држава Србија уплаћиваће по 3,5 милиона евра, односно 7 милиона евра у последњој години. О „напорима запошљавања додатних 600 радника“ у Уговору о додели средстава није било речи.
„Инвестиција“ кипарске офшор компаније може проћи и без икаквог улагања сопствених средстава и целокупно страно финансирање може бити кредит са високом каматом. Пословање није дефинисано и извозом може бити одношен сав профит, а запошљава се мало људи са нижим зарадама. Изостала је рачуница шта се добија и колика је вредност добитка, док је истовремено остало много простора за могућу корупцију. На једном месту је утешно уговорено да сва „помоћ“ укључујући и неновчану, неће прећи 50% укупне инвестиције током 6 година, док је на другом месту потпуно другачија одредба, да ће најмање 25% од 60 милиона евра бити без помоћи државе и из сопствених средстава поклонопримаца. Дакле могуће је да поклон досегне 30 милиона евра, али и читавих 45 милиона евра, а запослиће се само 770 људи, у пословање које није одређено“, каже Ковачевић за Истиномер и додаје да би држава морала да има обавезу да уради студију изводљивости код овако крупних пројеката што се у овом случају није догодило.
Саговорници са којима смо разговарали као посебно проблематично истичу стицање власништва над земљиштем у Слободној зони Београд. Наиме, 14 хектара земљишта држава Србије поклања инвеститору, док ће им преосталих 16 хектара продати по цени која неће прелазити 1,9 милиона евра. У Споразуму стоји да ће се накнадно преговарати о стицању власништва над преосталих 10 хектара чиме би „Меи Та Еуропе“ доо постала власник целокопуног земљишта у Слободној зони. Поред тога, држава се обавезала да ће о свом трошку у потпуности инфраструктурно опремити земљиште (електрична енергија, вода, гас), док ће “Меи Та Еуропе” доо сносити једино трошкове таксе за прикључење на инфраструктуру.
„Не само што је држава себи везала руке одредбом о „висини буџета за накнаду“, већ је створила себи готово немогуће услове да се било ко други надмеће за исто то земљиште. Знајући да ће бити једини, будући инвеститор свакако нема разлога да понуди високу накнаду за то земљиште. Одредба о ‘пуној дискрецији’ Инвеститора при одобрењу земљишта је поред тога и нејасна,” каже Немања Ненадић из Транспарентности Србија.
Уз сва давања предвиђена поментуим уговорима наша држава неће имати власничког удела у Новом постројењу што значи да неће имати ни право на учешће у добити. С друге стране, с обзиром да ново постројење послује у слободној зони, „Меи Та Еуропе“ д.о.о. Обреновац је ослобођена плаћања ПДВ-а, царине, такси, као и ПДВ-а на утрошене енергенте у складу са Законом о слободним зонама.
„Околност да држава даје тако велике подстицаје предузећима у којима нема власнички удео нити право на остваривање користи отвара питање елементарне логике. Можда је и истина да без подршке државе многи инвеститори не би били спремни да дођу. Међутим, новац који им се даје не пада с неба, као што ни друга средства која им се уступају без накнаде нису без вредности. Држава нема свој новац, већ само оно што је од некога већ узела или ће од некога узети. Дакле, питање које би морало да буде предмет озбиљних расправа и анализа јесте да ли би домаћи привредници, од чијих пореза се финансирају субвенције за нове инвеститоре, и сами могли да запосле више радника, када би били растерећени финансијских обавеза према држави за износ датих субвенција,“ закључује Ненадић.
Јасмина Продановић, Истиномер.рс
