Зашто половина грађана Србије не излази на изборе?

Чак 45 одсто бирача у Србији одлучило је да 2. априла од 11 председничких кандидата свој глас не повери ником. Иако су поједини кандидати оптимистично најављивали већу излазност, она је чак и опала у односу на парламентарне изборе одржане прошле године.

Више је узрока и последица слабог одзива бирача у Србији, а поједини редовни гласачи на друштвеним мрежама управо криве апстиненте за исход избора уз ону добро познату – ако вам је добро, онда ништа.

Ипак, уколико се осврнемо на земље у којима људи заиста живе добро видећемо да је њихова излазност на изборе нама за сада недостижна бројка.

Њима је добро, а опет гласају

Најсвежији пример је Холандија, у којој је на недавно одржане парламентарне изборе изашло невероватних 82 одсто бирача. И која је онда њихова тајна?

Управо такво питање “Блиц” је поставио Робин Паско, уредници холандског листа “Дутцх неwс”, која каже да је висока излазност у њеној земљи уобичајена ствар.

– У нашој земљи постоји неки осећај грађанске дужности, да се на изборима сачува холандско друштво и наш начин живота. Сматрам да је на мартовским парламентарним изборима тај осећај био још јачи, пре свега због Герта Вилдерса и његове екстремне политике – каже Паскова.

С њом се слаже и Зоран Стојиљковић, професор са ФПН, који потврђује да је излазност увек већа када је у питању “већи улог”.

– У Холандији живе у идеолошком простору где су доста различита уверења око којих се ви страствено опредељујете: миграције за и против, за концепт социјалне солидарности унутар нације или за шири концепт, за ову или ону визију Европе. Овде имате бескрајну жељу да будете у мејнстриму и немате никаквих нарочитих подела – каже он.

Излазност

Професор Стојиљковић Вучићеве успехе последњих година дели на две основе.

– Једна је јефтинија, о томе како је он разорио институције и увео све елементе контроле избора и медијских слобода, али кључна и основна ствар је што се он годинама налази у политичком мејнстриму који одговара просечном српском гласачу: мало Путин, мало Меркелова, мало Косово, мало Европа. Када би се радило о врло различитим политикама, онда би и излазност била другачија – каже Стојиљковић.

Једна од највећих излазности у Србији забележена је 1990. године, на самом почетку вишестраначја у Србији, када је на биралишта изашло 71,48 посто гласача. Тада је СПС почистио опозицију. Следећи рекорд био је забележен управо “судбоносне” 2000. године, када је излазност достигла бројку од 71,55 одсто.

Данас, сматрају аналитичари, Србија се не налази на сличним политичким прекретницама, те је стога и логичнија мања излазност.

– Осим тога, људи су убијени у појам. Тешко је очекивати од некога ко једва преживљава да се много занима политиком. Друга ствар је велика разочараност значајног дела грађана политичком понудом. Људи мисле да немају за кога да гласају, иако се овог пута, барем по мом мишљењу, понуда знатно побољшала у односу на неки просек – каже за социолог Јово Бакић.

“Апстиненти” одлучују изборе

Уврежено је мишљење, поготово након ових избора, да су апстиненти највише криви за Вучићеву победу. Ипак, не значи да је сваки бели листић по аутоматизму глас за опозицију.

Свакако да је бирачко тело владајуће партије организованије и верује се да умногоме излазе на биралишта, али засигурно међу апстинентима има и оних који би, да се одлуче да изађу на изборе, глас дали Александру Вучићу. Дакле, опозиција би свакако добила већу подршку већом излазношћу, али проценат би отишао и у корист владајуће партије, а Оов су неки од разлога због којих би опозицији била ускраћена подршка.

Овде је гласање обавезно

У Србији излазак на изборе је право и воља сваког грађанина, али не и обавеза коју прописује закон. У Грчкој, Луксембургу, Данској, Белгији, Финској, Бразилу, Чилеу, Аргентини, Аустралији и на Кипру гласање је обавезно, а оне који не испуне своју законску обавезу очекују различите казне, а као најпознатији пример најчешће се наводи Грчка. Законски прописане казне у Грчкој су најригорозније и подразумевају чак и забрану изласка из земље, али према доступним подацима, таква мера још ником од “непослушних” грађана није изречена. У Белгији бирачи су такође обавезни да изађу на изборе, а предвиђене казне су од новчаних па до губитка права гласа на 10 година. Слично као и у Грчкој, и у Турској, где казна за оне који не гласају износи 22 лире, санкције се ретко примењују.

Блиц