Због најављене уредбе Европске комисије да државама чланицама убудуће наметне обавезу да у пољопривредној производњи користе искључиво стандардизована семена поврћа и воћа, и Хрватска се нашла у великом проблему. Јер овај обавезујући пропис довео би их у ситуацију да забораве на узгајање аутохтоних врста за комерцијалну продају. Уколико се ова одлука у наредном периоду усвоји и Србија би се после уласка у ЕУ нашла у истој ситуацији. Дакле, воће и поврће које смо вековима гајили на свом тлу убудуће би могло да се производи само у приватним баштама и мањим срединама.

Иначе, од 2000. године, када се наше тржиште отворило за увоз семена, традиционалних врста је све мање у повртњацима и воћњацима, а купци су у непрекидној потрази за давно заборављеним укусима и квалитетом који хибриди не могу да обезбеде.

Иако се често говори да је воденасто, безукусно, тврдо поврће и воће такво због неконтролисаног и претераног третирања пестицидима, стручњаци све чешће упозоравају да укус пољопривредних производа не зависи од тога чиме је третиран, него искључиво од сорте. Нереално је, наравно, очекивати да велики произвођачи испред профита стављају сорте које доносе мање приноса и нису тако отпорне и дуготрајне, међутим неприхватљиво је да неке врсте које су овде годинама гајене потпуно нестану под притисцима мултинационалних компанија и њихових интереса.

Према подацима из хрватских медија и еколошких удружења која су врло бурно реаговала на притисак из Европске уније, тренутно три највеће корпорације – „Монсанто”, „Дупон” и „Сингента” контролишу 53 одсто тржишта семења на свету, тако што су покуповале националне, али и мале породичне семенаре и остале без конкуренције.

Главни профит, оцењују тамошњи стручњаци, доносе препарати за заштиту биљака гајених из ових хибридних семена.

У Институту за ратарство „Смедеревска Паланка” нису изненађени оваквим најавама из Европске уније. Аутохтоне сорте су, тврде, изгубиле битку на светском нивоу и гаје се сада искључиво у малим срединама и за локалне потребе.

– Овакви прописи су резултат економских интереса, али то не значи да свака земља па и наша не треба да сачува аутентичне и традиционалне врсте које због деценија коришћења сигурно имају значајну вредност – каже др Јасмина Здравковић, стручњак из овог института и напомиње да држава мора још више да уложи напор да се домаће семена заштите.

На питање да ли је на нашим пијацама уопште могуће купити воће и поврће које је укусно и мирише као некада, наша саговорница одговара да је то могуће евентуално у мањим срединама где произвођачи продају вишкове из својих башта.

– Али у Београду и другим великим центрима мала је вероватноћа. Продају се или увозно хибридно поврће или домаће селекционисане врсте, рецимо као паприке за ајвар које су без мириса и укуса – каже др Здравковић.

У прилог аутентичним сортама које успевају у одређеном поднебљу и које имају традицију гајења иде то што су прилагођене локалним приликама, имају богатији укус и храњиве вредности, али и то што захтевају мање воде и вештачког ђубрива. Самим тим, није га потребно ни штитити толиким количинама хемикалија јер су отпорније на болести.

—————————————————

Како одабрати парадајз

Последњих година на нашим пијацама готово да је било немогуће купити укусан парадајз.

Најбоље је бирати мекши, добро обојен. Међутим, то је поврће које се купује на око, а једе се код куће, па је шанса да будете сигурни шта сте купили мала, каже др Здравковић. На питање какав је то парадајз који у себи има бели корен, потпуно тврд и нејестив, она објашњава да је то последица уношења гена за одржавање чврстине плода.

– Такав парадајз никада не сазри, него само споља поцрвени – каже она.

————————————————————-

Европа није усамљена у протежирању ексклузивних права великих произвођача семена и хране. Како преносе хрватски медији, најдаље је отишао Нови Зеланд који је забранио гајење воћа и поврћа у баштама и употребу семена које није добило одобрење државе. Пошто се ово одобрење врло тешко добија, на место добављача врло брзо су се позиционирале мултинационалне компаније које се баве продајом семена и производњом хране. Поменути закон доноси и врло строгу контролу и казнене мере.

Политика