Зашто Путин неће дати Украјину

Москва — Колико год да ситуација у Украјини “измиче контроли”, тешко је замислити да руски лидер Владимир Путин тек тако “окрене леђа” од те земље, пише Блумберг.

Први разлог за то, како пише Блумберг, је понос.

“Путин је 2005. године рекао да је пад Совјетског Савеза “највећа геополитичка катастрофа” 20. века. Са те тачке гледишта, дозволити Украјини да изадје из руске орбите значила би да Путин није ништа бољи од Михаила Горбачова, који је био председник у време распада совјетске империје 1991. године”, наводи Блумберг у интернет издању. 

Други разлог је трговина. Путин жели да се Украјина придружи царинској унији Русије, Белорусије, Казахстана и ускоро Јерменије која је “одговор на много већи трговински блок ЕУ”, истиче та агенција и подсећа да су протести пре три месеца и почели кад се Путинов савезник Виктор Јанукович окренуо од европске интеграције и изабрао Русију. 

Путин не може да “пусти” Украјину ни због историје. Дубоке историјске везе сежу у времена Кијевске Русије, чије је златно доба било још у 11. и 12. веку. Кијевску Русију сматрају “почетком руске државности” и “претком Белорусије и Украјине”. 

Године 2008, руски дневник “Комерсант” цитирао је извор из делегације у НАТО који је тврдио да је Путин тадашњем америчком председнику Џорџу Бушу рекао: “Разумеш, Џорџе, да Украјина чак није ни држава.” 

Већину своје историје, до стицања независности 1991. године, Украјина заиста и није била држава, већ су њени делови били делови неке друге државе. Године 2009. Путин је наводно рекао и да је Украјина “Мала Русија”. 

Малорусија је, наиме, историјски појам – тако су се својевремено, у руској империји звале територије с леве обале реке Дњепар. 

Блумберг подсећа и да је полуострво Крим, јужни део Украјине, био део Русије до 1954. године, кад је Врховни совјет – да би наводно ојачао братске везе – Крим “доделио” совјетској републици Украјини, иако је имао већинско руско становништво. 

“Историчари ни данас нису сигурни зашто је Русија дала Крим, али мало је вероватно да ће Путин дозволити да тај поклон оде предалеко”, констатује Блумберг. 

На Криму је и седиште руске Црноморске флоте, у Севастопољу. Ако би “непријатељска” украјинска влада отказала закуп Севастопоља, Русија би била принуђена да тај штаб пресели на исток, у Новоросијск. 

У децембру, Русија је понудила јефтинији природни гас Украјини измедју осталог и у замену за повољније услове закупа Севастопоља. 

Последњи, али не најмање важан разлог због којег Путин не може да “дигне руке” од Украјине је енергија.

Гас који Русија продаје Европи великим делом пролази кроз Украјину, а Путин жели да гасовог остане у “рукама пријатеља”. Отуд и потез руског “Газпрома” који гради гасовод Јужни ток, који пролази кроз Црно море до Бугарске, мимоилазећи Украјину, примећује Блумберг. 

“Стаљин је брутално покорио Украјину тридесетих година 20. века, ликвидирајући богате пољопривреднике, кулаке. Путин није Стаљин, али тешко је замислити да ће пустити Украјину да оде без борбе”, закључује Блумберг.

Танјуг