Бугарска је у допису генералног тужиоца Врховном касационом суду Србије изразила нестрпљење због тога што Србија пет година кочи одговор на њен захтев за изручењем Цветана Василева, бугарског банкара оптуженог за изазивање банкрота четврте по величини банке у тој земљи.
“Такво кашњење у одговору представља случај без преседана у нашој пракси”, написао је бугарски генерални тужилац Иван Гешев у допису Врховном касационом суду, а преноси данас Франс прес.
Српски правосудни органи разматрали су послати захтев одмах након затварања бугарске банке 2014. али се нису изјаснили.
Гешев у писму Врховном суду изражава збуњеност због одлагања одлуке о изручењу банкара Цветана Василева и напомиње да су оптужбе против Василева у случају Kорпоративне комерцијалне банке (ЦЦБ) “без преседана у историји правде у Бугарској и носе огроман значај за економију и финансијску стабилност земље”.
Гешев је такође упутио писмо европским институцијама, генералном секретару Савета Европе и Европском комитету за кривична питања, као и председницима Европског парламента и Европске комисије, Давиду Сасолију и Урсули фон дер Лајен, пошто је Србија кандидат за чланство у ЕУ.
Процес банкрота Kорпоративне комерцијалне банке (ЦЦБ) траје од фебруара 2018. у Софији.
Василев, бивши већински акционар банке који је избегао у Србију оптужен је за умешаност у 144 случаја проневере средстава и прети му казна од 10 до 20 година затвора.
Осамнаест оптужених у том процесу описани су у оптужници од 11.000 страна као криминална група одговорна за проневеру која се односи на 2,6 милијарди лева (1,3 милијарди евра) и чије малверзације су “угрозиле стабилност бугарског банкарског система и њене финансијске сигурности”.
Од суда до суда већ шест година
Министарство правде Бугарске је још у септембру 2014. упутило српском Министарству правде захтев за изручење Василева. Тај поступак до данас није окончан, а необично је и то што му није одређен екстрадициони притвор, већ му је само одузет пасош уз забрану напуштања Србије. На поступак није утицало ни то што се бугарски тужилац почетком године жалио Савету Европе због недостатка повратних информација из Србије у вези с поступком изручења.
У Министарству правде су још у августу 2018. за Инсајдер рекли да „нису испуњене претпоставке“ да Министарство правде одлучује о захтеву за екстрадицију Цветана Василева, с обзиром на то да „надлежни суд није одлучио да ли су испуњени услови за изручење или не“.
Василев је на Форбсовој листи био рангиран као други најмоћнији Бугарин, а имовину је, према наводима бугарских медија, стекао захваљујући блиским везама с владајућим структурама у Бугарској у дужем периоду.
Kорпбанка, чији је Василев власник, је због малверзација упала у кризу, а у јуну 2014. контролу над њом преузела је Народна банка Бугарске. Блокирани су рачуни с више од 3,7 милијарди долара, а Василев је оптужен за проневеру у износу већем од сто милиона евра.
„Тек након пријема обавештења надлежног суда, министар правде може да одлучи и одговори на захтев бугарског Министарства правде“, речено је тада Инсајдеру.
Виши суд је још крајем 2014. године донео решење о изручењу Василева, процењујући да држава Србија не треба да га штити, међутим, ту одлуку је Апелациони суд укинуо по жалби Василева. Kако је тада Апелациони суд навео у свом образложењу, Виши суд је решење донео „уз битне повреде одредаба кривичног поступка и на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања“.
Након тога, Виши суд је у поновном одлучивању опет донео решење да Василев буде изручен, али га је Апелациони суд у априлу 2017. године опет укинуо, са идентичним образложењем – да у решењу Вишег суда постоје „битне повреде одредби кривичног поступка, јер о одлучним чињеницама недостају јасни разлози“.
Политичке везе
Разлози због којих се Василев крије у Србији многи виде у његовим пословним и политичким везама. Цветан Василев је 2012. године, пре него што је за њим расписана потерница, купио Српску фабрику стакла у Параћину. Иако је у Србији најављиван као велики инвеститор и спас за Стаклару, од његовог преузимања фабрике дугови овог предузећа су увећани 70 пута. Ова фабрика је од прошле године у стечају, а против Василева је поднета и кривична пријава због наводног намерног гурања фабрике у стечај.
Бугарски банкар и бизнисмен је 2014. уплатио фондацији Драгице Николић, супруге тадашњег председника Србије, донацију од 1,2 милиона динара. Истовремено је Српска фабрика стакла бележила све већа дуговања, пре свега према Јавном предузећу Србијагас за неплаћен гас.
Бивши председник Србије Томислав Николић је потврдио, одговарајући на питање Инсајдера, да је Василев уплатио донацију фондацији његове супруге Драгице Николић. Међутим, како је тада рекао, донација је уплаћена пре него што је за Василевим расписана потерница. Николић је негирао “личне контакте” с бугарским бизнисменом.
Сам Василев негира да су политичке везе разлог његовог бекства у Србију. За разлику од већине грађана Србије Василев, како каже, има поверења у српски правосудни систем.
„Моја породица и ја нисмо криминалци који се крију у Србији. Овде смо јер више верујемо српском правосудном систему него бугарском суду“, истакао је Василев својевремено у интервјуу за Kурир.
Извор: Бета, Инсајдер
