Афера прислушкивања већег броја новинара, адвоката, активиста и опозиционих лидера у коју је умешана израелска компанија НСО група показује да је шпијунска технологија напредовала до застрашујућих размера. Афера открива да постоји сукоб између фракција унутар глобалне дубоке државе.
Откако је група међународних медија открила нову шпијунску аферу повезану за израелску компанију НСО група (кажемо нова јер ова компанија је већ била у жижи исте такве афере 2016.), страсти се не смирују и на видело испливавају нови и нови детаљи.
Поред тога што су медији открили листу од 50.000 телефонских бројева, потенцијалних мета шпијунаже уз помоћ софтверског система „Пегаз“, испоставило се да се међу прислушкиванима налази и четрнаест министара француске владе.
Потврђено је да је израелска влада одобрила продају „Пегаза“ Саудијској Арабији, што само још јаче подгрева сумње да је Ријад уз помоћ тог система пратио опозиционог новинара Џамала Кашогија, убијеног у саудијском конзулату у Истамбулу 2019.
Застрашујући начин функционисања „Пегаза“
Ако се упореде системи за сајбер шпијунажу од пре пет година са данашњим, слободно се може рећи да је шпијунска технологија напредовала до застрашујућих размера. Војислав Родић, ИТ консултант, наводи да би пре пет година било потребно да се одговори на смс поруку или имејл; или да се отвори атачмент, уколико неко жели да инсталира шпијунски софтвер на телефон.
„То је велики технолошки напредак у односу на ситуацију од пре пет година, када је НСО био у средишту пажње, али не као данас, због истих ствари. Тада је за инсталацију било потребно да кликнете на прилог уз имејл, или на линк који сте добили у поруци. Била је, значи, потребна нека акција са ваше стране. Сада више ни то није потребно“, наводи Родић.
Ради се о технички и технолошки новом приступу од кога, према речима нашег саговорника, нема никакве одбране. Инсталирањем софтвера „Пегаз“ добија се потпуни увид шта се дешава у неком мобилном телефону – надзирач има увид у све поруке које сте добили или примили, у све разговоре, фотографије и кретање. Штавише, што је према Родићевим речима највише узнемиравајуће, камера и микрофон телефона могу да се укључе без знања власника и он то не може да примети.
Године и напредак обарају цену
За сада је утешно што је цена коју треба платити да би се дошло у посед „Пегаза“ висока, каже Родић. Међутим, треба узети у обзир брзину развоја технологије, која за неколико година може да обори његову цену и да овај систем постане приступачнији.
„Оно што је данас врхунски софтвер за сајбер надзор или сајбер шпијунажу, за три, четири, пет година може да и финансијски, и технички постане сасвим приступачан и онима који имају и много мање средстава на располагању. Као што је у прошлости било са неким другим софтверима – сетимо се рансомвер напада, који све више добијају на интензитету и на бројности“, каже Родић.
Пре пет, шест година, рансомвер напади били су релативно ретки зато што је технологија била на почетку и само је мали број криминалних организација имало средстава да се бави том врстом криминала. Како се технологија развијала, данас се пакети за рансомвер нападе изнајмљују по приступачним ценама, додаје Родић.
„И сајбер оружје је исто што и класично оружје. Већ смо ушли у период у коме се многи сукоби одвијају у дигиталној сфери, од почетка до краја, а многи од њих имају утицај на свакодневни живот. Сетимо се ситуације од пре пар месеци када је у седам америчких држава на североистоку блокирана испорука горива због рансомвер напада на оператора који је управљао нафтоводом“, подсећа Родић.
Сукоб између фракција глобалне дубоке државе
Чињеница да је израелска влада одобрила продају „Пегаза“ саудијској Арабији може да звучи чудно, али ако се узме у обзир да је израелска обавештајна служба позната по томе да шпијунира чак и своје савезнике, као што су САД, ствари постају помало јасније. Шпијунске активности Мосада нису нове, ново је да је случај са НСО групом одједном постала афера, каже политиколог Александар Павић.
„То би могло да значи да се израелски естаблишмент некоме замерио и да неко жели да му „скреше крила“. За мене, главно питање је од кога је потекла првобитна информација. По мом мишљењу, то није могло да се уради без Американаца“, каже Павић.
Још је Едвард Сноуден открио ко прислушкује све електронске комуникације на свету – то је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) – и не бих се зачудио да је све потекло од њих, додаје наш саговорник.
Ако се у обзир узме и чињеница да је НСО група покушала да свој имиџ „опере“ преко агенције чија је сувласница и висока саветница у администрацији Џозефа Бајдена, Анита Дан, могло би се закључити да се ради о сукобу фракција унутар глобалне дубоке државе, у којој постоји преплитање разних интереса.
„Можда звучи помало конспиролошки, али, када човек погледа, обични медији, обични истраживачи, обичне НВО, никада не би могли да дођу до оваквих сазнања. То су борбе које се дешавају дубоко иза кулиса. Оне су везане и за високе обавештајне кругове и очигледно за неки геополитички сукоб. Јасно је да односи између Израела и Вашингтона нису исти сада, после Бајденовог избора за председника, тако да је могло да се очекује да ће избити неке варнице и ово може да буде знак тихог „хладног рата“ између Израела и САД“, сматра Павић.
Остали који се помињу су, каже Павић, колатерална штета, док ће најдебљи крај извући НСО група. Наш саговорник сада очекује да Израел узврати преко истих медија преко којих је нападнут.
Шта је откривено?
Заједничка истрага 17 медијских организација, укључујући британски Гардијан, амерички Вашингтон пост и француски Монд, открила је да су бројни активисти за људска права, опозициони политичари, адвокати и новинари били жртве хакерских кампања које су покренуле владе њихових земаља користећи систем Пегаз који производи НСО група.
Истрагу под називом „Пројекат Пегаз“водила је француска непрофитна медијска организација„Забрањене приче“ – коју финансијски помаже и Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша.
У извештају Гардијана наводи се да је група медија открила листу са више од 50.000 телефонских бројева потенцијалних жртава шпијунске кампање. Систем Пегаз, првобитно намењен за употребу против криминалаца и терориста, коришћен је за шпијунирање телефонских разговора и електронске поште политичких противника.
Група медија закључила је да је најмање десет влада, клијената НСО, користило систем за шпијунирање политичких противника, укључујући Азербејџан, Бахреин, Казахстан, Мексико, Мароко, Руанду, Саудијску Арабију, Мађарску, Индију и Уједињене Арапске Емирате. Највише бројева на анализираној листи, њих 15.000, долази из Мексика.
Спутник
