Да ли је влада САД знала да се спрема убиство Оливера Ивановића, да ли је сан Александра Вучића о себи као “балканском лидеру” пао у воду након ове бруталне ликвидације, хоће ли ОВК судити себи самој и које службе оперишу информацијом да ће на Косову и Метохији кренути “талас” тероризма? Да ли су Срби са севера Косова и Метохије под окупацијом Вучићевог режима или под јурисдикцијом албанске мафије и међународних “мировних” институција”?
Три дана уочи убиства Оливера Ивановића (13. јануара 2018.), амерички Стејт департмент упозорио је све своје држављане који планирају да путују на Косово и оне који живе и раде на Косову, да буду додатно опрезни због могућег таласа тероризма. У даљем тексту поменутог упозорења грађанима САД који путују на Косово или живе и раде тамо, писало је и да се “политички мотивисано насиље јавља широм Косова” те да се никако не препоручује путовање “на север Косова због могућих грађанских немира”!
Информација је прослеђена преко америчке амбасаде у Приштини. Текст упозорења, пренели су и поједини београдски медији (истог дана, 13. јануара), али само као кратку и незапажену вест.
Да ли је то влада САД са својим обавештајним службама на Косову опет била корак испред конкретног догађаја (убиство Оливера Ивановића) и ако је тако, зашто о томе званично нико није обавештен осим америчких држављана? Рецимо, Влада Србије, администрација Еулеxа или власти самопроглашеног Косова у Приштини?
Занимљиво је такође, да текст упозорења америчким држављанима, који се појавио 13. јануара, а који је пренет преко амбасаде САД на Косову, имао је у једном делу и тон и садржај који упућује на могући талас тероризма са позиција екстремног ислама у коме пише: “…Терористичке групе настављају да планирају могуће нападе у региону Балкана, укључујући и Косово. Терористи могу да нападну са мало или без икаквог упозорења, циљајући на туристичке локације, транспортне центре, пијаце, тржне центре, објекте локалне управе, хотеле, клубове, ресторане, богослужна места, паркове, главне спортске и културне догађаје, образовне установе, аеродроме и друге јавне површине…”
Да ли су некадашње вође ОВК постале превише нервозне? Година им није почела како треба јер је већ 3. јануара 2018., у експлозији бомбе у шведском граду Хелсингборгу, повређена је ћерка бившег команданта ОВК Насима Харадинаја, Аријана Харадинај, која ради као медицинска сестра и припрема се за студије у Шведској. Насим Харадинај је брат од стрица актуелног косовског премијера Рамуша Харадинаја и потпредседник Организације ветерана бивше ОВК. Шеф полиције Хелсингборга, Свен Холгершон, рекао је да је у последњих шест месеци било више експлозија у том граду, као и да су ти напади повезани са наркотицима и са албанском мафијом.
Почеле су да се “отварају” и неке непријатне истине, мрачна прошлост наводних хероја ОВК и њихове злочиначке акције са циљем затирања Срба на Косову.
Непуних десетак дана пре него што се десило убиство Оливера Ивановића, Шкумбин Мехмети, сведок Специјалног тужилаштва Косова, тврдио је да је насиље над Србима, српском имовином и црквама СПЦ у марту 2004. године, организовала једна криминална група, уз подршку такозваних ратних странака, тајне службе и великих породица, те да је садашњи председник Скупштине Косова, Кадри Весељи био главни идеолог масовног насиља. Такође, неколико дана пред убиство Оливера Ивановића, Весељи је био најгласнији међу бившим вођама ОВК, па је претио преко свих косовских медија, да ће “Косово бити до Ниша”, ако се на оптуженичкој клупи суда за ратне злочине ОВК нађе он и његови саборци.
Мехмети је детаљније описао како је крајем 2001. године на Косову формирана једна јача криминална група која је починила многа послератна убиства, укључујући и она политичка. За формирање и активности ове групе знале су све бивше вође ОВК које су сада на власти. Мисија исте групе била је да организује мартовско насиље 2004. године, а подршку за то имала је од “свих ратних странака”, тајне службе и “великих породица”. За успешну “мисију” обећана им је амнестија. Мехмети тврди да је поменута криминална група “уништена” крајем 2004. године, те да се она више није помињала међу њеним оснивачима и инспираторима.
Али, Шкумбин Мехмети је отишао још даље, па је признао да је и он био члан те групе те објаснио за која је све убиства он одговорна! Међу њима, било је и убиство Тахира Земаја, за којега се знало да је спреман да сведочи против такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), чак и пред српским тужилаштвом за ратне злочине!
Група је, како тврди Мехмети, одговорна и за убиство Џемајла Мустафе, председавајућег странке Демократске лиге Косова Ибрахима Ругове, те члана ОВК, Рамиза Мурићија, који је требало да сведочи у једном од неодржаних судских процеса. Криминална група о којој говори Шкумбин Мехмети, сведок Специјалног тужилаштва Косова, обавила је и ликвидацију посланика ЛДК-а, Смајл Хадараја, те припаднице Косовске полиције, Сабахате Тољај, која је истраживала убиство Тахира Земаја. За ово убиство Мехмети је тврдио да није крив онај ко је осуђен, већ “неко ко никада није осуђен” и ко је за убиство платио 25.000 евра! Како даље тврди овај заштићени сведок, на мети групе био је и Џавид Хаљити. Мехмети даље тврди да су постојала лица задужена за скривање свих трагова злочина које су починили припадници групе, а један од њих је и данас, 2018. гопдине, још увек припадник Косовске полиције (КП).
Сви злочини које је починила ова група уз логистику нелегалне тајне организације “Сигуримин е Атдхеут” и уз сазнања званичне тајне службом (ШИК) за коју Мехмети тврди да не стоји иза поменутих убистава.
Треба напоменути да је и овај сведок Специјалног тужилаштва Косова осуђен на 30 година затвора за убиства УНМИК-ових полицајаца 2004. године код Подујева, за шта је окривљена већ поменута група “извођача радова” у погрому над Србима 17. марта 2004. године. Мехмети је припадао групи Фљорима Ејупија, Агрона Сулејманија (убијен), Бајрам Кићмарија, Аљбана Диздарија, Руждија Шаћирија (убијен), Ћерима Кељмендија, Ибрахима Кељмедина, Џавита Косумија и других. Мехмети је ових дана спреман да сведочи пред српским судовима против вође групе, Фљорима Ејупија, кога означава као извршитеља злочина у случају “Ниш ескпрес” (убиство 11 Срба у аутобусу “Ниш експреса”) и једном догађају који је имао директну подршку Кадрија Весељија, актуелног председника Скупштине Косова. Мало је вероватно да ће српски судови икада саслушати Шкумбина Мехметија у вези са убиством 11 људи у аутобусу “Ниш експреса”. Наиме, америчка ЦИА, британски МИ6 и Немачка БНД су својевремено обучавали на десетине младих Албанаца (међу њима су понајбољи “ђаци” управо из групе којој је и Мехмети припадао!) за терористичка дејства према војсци и полицији Милошевићевог режима. Узгред, треба напоменути да је у вези поменутог злочина Фљорим Ејупи већ био ухапшен од стране официра КФОР-а и уз доказе предат команди америчке базе Бондстил. Ејупи је одатле са чудноватом лакоћом наводно побегао.
И бивши припадник Обавештајне службе Косова Назим Блаца признао је да је био члан тајне групе егзекутора те службе, која је блиско сарађивала са странком Хашима Тачија и која је убила око 450 људи за које се веровало да су сарађивали са властима у Београду или су виђени као политички непријатељи. Већина ликвидираних су били Албанци.
Назим Блаца је по доласку из швајцарског кампа за обуку ОВК бораца, у своје село Велико Рибаре у општини Липљан, лично ликвидирао око 20 Албанаца из околних села, због сарадње са српским властима. Учествовао је у масакру 14 српских жетелаца у Старом Грацку, где је био одевен у униформу британског официра. Убио је и све преостале, углавном старе и немоћне Србе подно планине Голеш, као и Албанце и Србе из суседне општине Штимље. Како бих себе заштитио од могуће одмазде британске обавештајне службе (јер им се отео и почео да убија без налога!), решио је да сведочи против себе и против његових налогодаваца, чији је списак прилично дугачак, долази до самог врха неких државника и високих функционера европских држава. Наводно, Блаца се недавно жалио неком свом блиском пријатељу да би најбоље било да га неко убије, јер са таквим ужасним теретом не множе да живи.
Да ли је Оливер Ивановић могао да рачуна на неког савезника (међу албанским интелектуалцима) у идеји стварања “грађанског” друштва на Косову и Метохији, у околностима кад је ова покрајина стављена под међународни протекторат а формална власт предата бившим вођама ОВК и њиховим криминалним фракцијама? Било је покушаја да он и Ветон Сурои (публициста и политичар, син некадашњег југословенског амбасадора Реџе Суроиа) нешто у том смислу направе. Али, све се то завршавало на маргинама јалових састанака.
Да ли је Оливер Ивановић након пада Демократске странке имао савезника у Београду и како су Вучићеви напредњаци гледали на њега? Шта је значила изјава Вучићевог “кадра” у Косовској Митровици, Горана Ракића који “са радошћу” обавештава јавност да су готово сви чланови СДП Оливера Ивановића, у Косовској Митровици и Звечану, добровољно напустили ту странку и прешли у СНС (мада се знало да их је Вучићева група “активиста” на терену корумпирала)?
Да ли је Вучић у јануару 2014. године знао да ће Оливер Ивановић бити ухапшен на Косову на основу лажиране оптужнице? И, коначно, ко је заправо руководио судбином Оливера Ивановића, ако знамо за догађај из Еулеx-ове суднице у Косовској Митровици, кад му је прочитана пресуда о казни од девет година затвора коју треба да одслужи и када је из суднице у хол нервозно изашао Дејан Павићевић, официр за везу између Београда и Приштине, након чега је телефоном позвао некога (врло релевантан сведок догађаја тврди да је разгор вођен на еглеском) и рекао му: “…Драги амбасадоре, ово није био договор!”
Јесу су политичке игре између владе у Београду, такозване косовске (албанске) владе у Приштини и окупационих власти на Косову и Метохији, довеле до његове ликвидације?
Истина, албанска мафија данас има неке друге задатке, а пре свега да заштити “проток робе и капитала”. А, то неће ићи уколико падне целокупна владајућа структура која директно или индиректно учествује у “партиципацији” и очувању тешко стечене власти на породично подељеним територијама. Да ли је Ивановић био бачен у чељусти Еулеx-овог суда прећутним договором више интересних група којима је сметао и да ли је убијен вољом тих истих група? Једно је сигурно: Вучићева стратегија скорог признавања самопроглашеног Косова, пројекат ауто пута од Ниша до албанске обале у Драчу, ширење Албанаца даље у дубину југа Србије, па чак и (не)могућа размена територија (Бујановац и Прешево за Косовску Митровицу, Звечан, Лепосавић…), све је то за сада пало у воду.
Немачки дневник Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг (ФАЗ) након убиства Оливера Ивановића пише под насловом “Смрт у бастиону балканске мафије” да је за Косово, Србију и Србе у Митровици изузетно важно да се убиство разјасни, али да “шансе не стоје добро”, те да је Косовска Митровица са аспекта правне државе црна рупа, која је сада прогутала нову жртву.
Треба се овде присетити да је крајем септембра прошле године Оливер Ивановић причао за неке београдске медије о томе како се ситуација на Косову и Метохији много променила за три и по године колико је он био у затвору:
“…Од стотинак људи са којима сам разговарао током првих пар недеља на слободи, нема ниједног који у првих пар реченица није поставио питање безбедности. Да се одмах разумемо: ти људи се не боје Албанаца него Срба, локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица. Дрога се продаје на сваком ћошку, сваки родитељ стрепи због тога. Било је тога и раније, али не у оволикој мери и нису се ти људи понашали бахато као сада. Полиција све то гледа и не реагује, па се грађани осећају незаштићено, иако су у косовској полицији на северу све наши људи, Срби. Неки од њих су искусни полицајци који су раније радили за МУП Србије, али ни они не раде ништа….Илустрације ради, у последњих пар година у Митровици смо имали преко педесет случајева паљења аутомобила, бацања ручних бомби и два неразјашњена убиства. Све се то дешава на територији од два и по квадратна километра, која је потпуно покривена сигурносним камерама. Очигледно је да се полиција боји да се не замери починиоцима, или су починиоци увезани са безбедносним структурама. Неки кажу да је полиција просто неспособна, али тешко ми је да поверујем у то. Мислим, јесу они неспособни, али не баш толико…”
Занимљиво, баш у тих три и по године, Александар Вучић (некада огорчени противник ЕУ) све је учинио како би 24 сата дневно, преко свих медија, пропагирао идеју уласка у Европску унију, те идеју “историјског помирења са Албанцима”. И све то са групом опаких типова (“кабадахија” које је покојни О. Ивановић описао), којима је омогућио да се издигну изнад свих и свакога, да постану мултимилионери, да имају своје мале војске, да приватизују сваку институцију, да постану паралелна власт којој нико ништа не сме. Направио је Вучић на Косову клан “својих Срба” и спроводи терор над “стварним Србима”, онима који не припадају политичкој мафији него покушавају да преживе у немогућим околностима.
Са друге стране, након невероватне, немуште коалиције Вучићеве “Српске листе” са партијом Рамуша Харадинаја, у Медвеђи се појавио албански председник Иљир Мета (28. новембра 2017.), који је, између осталог, јавно тражио подизање више споменика борцима ОВК. По повратку у Албанију, Мета је медијима у Тирани тврдио да му је председник Србије, наводно у телефонском разговору, пренео да широм југа Србије већ постоје споменици посвећени погинулим борцима ОВК, али да би најбоље било да сви они буду на једном месту, као нека врста меморијалног центра, те да “…тај потез Александра Вучића јасно говори да је Србија спремна да заборави прошлост и да се окрене будућности”
Чињеница је да Вучић води троструку политику, једну за јавност, другу за оне којима полаже рачуне, а трећу за себе и свој клан. Заробљен у том троуглу, у тренутку кад је убијен Оливер Ивановић, нашао се у позицији која му никако не одговара. Прекид преговора са албанском надри – државом на Косову, прекид планиране изградње трасе великоалбанског аутопута, већу улазак међународних институција на терен који је до сада био “ничији”, тачније припадао је мрачном мафијашком братству завађених народа, што значи и прекид криминалних послова у региону Албаније, Косова и Македоније…Ништа од свега тога није добро за њега. Али, са друге стране, има и нечег доброг: ту је Поглавље 23 (правосуђе и борба против корупције, хапшење, истраге…) које он жели да опструише на сваки начин, јер ће његов клан бити први на “радару” овдашњих судова, уколико се они икада ослободе политичког диктата.
Минули терор криминалних фракција некадашње ОВК, отишао је у други план. Албанци су сада суочени са собом и својом мафијом. Срби их много и не интересују. Имају међународне гаранције да рата неће и не може бити. Србија има исто такве гаранције. Европска унија је остала при идеји о међусобном признању. Али, шта о свему томе мисле САД и Русија? Ниједна ни друга страна не посматрају на Косово и Метохију као стварну него као вештачку државу. Истина, САД је признала самопроглашено Косово али не жели да сервисира нарко – државу и њене мафијашке испоставе у ЕУ и широм света. Новац који САД дају за базу Бондстил је издатак “стратешке природе” али неће бити исплаћиван вечно.
На Косову су послови подељени по регионима. Та правила се строго поштују, а најпознатији кланови су Кељменди, Лука и Селими. Најпрометнији је део у региону Пећи па су тако сви “послови” и концентрисани углавном у овом делу Косова. Овде, поред поменутих, сарађује “братски” још фамилија, међу којима су и клан Ељшани, Хаљити. Сви њихови послови су углавном усмерени ка Црној Гори.
Породица Китај контролише област између Клине и Истока. Везују се за шверц крадених возила и продају оружја. Најозлоглашенији клан је клан Сума, који делује на подручју Качаника. Баве се рекетирањем и уценама, шверцом оружја и дроге из Македоније на Косово и даље. Осим ових, на Косову оперишу и мање познати кланови Суља, Агуши, Геци, Бабаљија, задужени за Приштину Митровицу и Ђаковицу. Треба рећи да је територија Косова, када се прича о организованом криминалу, подељена на три интересне зоне: Дреница, Дукађини и Лаб.
Област Дренице кроз Призрен, Клину и Исток повезује Црну Гору с Македонијом, а контролише је дреничка група која профитира на трговини оружјем, краденим возилима, људима, цигаретама и горивом. Ова група повезана је с брациом из Албаније, црногорском, македонском, бугарском и чешком мафијом. На територији општина Пећ, Дечани и Ђаковица, у области Дукађин, делује метохијска група усмерена на илегалну трговину оружјем, дрогом, акцизном робом, краденим возилима и на рекетирање. Кријумчарена роба се дистрибуира у Македонију, на југ Србије, у Рашку област и у Црну Гору, коришћењем правца Пећ-Кула-Рожаје. Метохијска група контролише и подручје Лаба, преко којег се кријумчари дрога. Чак и да неки од припадника породице буде ухапшен, клан се не распада, јер је организован у више нивоа. Ипак, сви путеви и послови се завршавају на северу Албаније.
Али, из сваког од ових праваца, “роба” иде ка Србији или из Србије. Главни канал контролишу управо Вучићеви “безбедњаци” окупљени око корумпираних креатура из “Српске листе” и неколико “самосталних” шефова криминалних кланова за сада лојалних владајућој странци у Србији.
Оливер Ивановић их је, кажу, све одреда познавао. Свакога појединачно. И знао је за све њихове послове. Народ у Косовској Митровици се често иронично односио према чињеници да Ивановић “ништа за себе није урадио”, па су му многи саветовали да напусти Косово и иде за Београд. Изгледа да је међу онима који су га “саветовали” било и припадника разних служби, због чега је он једном изјавио: “…Престаћу да се бавим политиком кад ја будем хтео а не кад они кажу!”
Што се тиче Вучићеве пропаганде о “срећи и слози на Балкану” (иза које стоји срећа и слога криминалних кланова под контролом владајућих олигархија) треба се позвати на сто пута доказану истину, да је Европска унија предуго имала филозофију да су такозавни “јаки лидери”, попут Александра Вучића у Србији, чувари стабилности у региону. Истина је на другој страни: Вучић својом суманутом политиком, перманентно дестабилизују и Србију и све земље у њеном суседству.
Познати политиколог са Универзитета у Лилу (Француска) Луик Трегор (Лоиц Трегоурес), и изврсни познавалац Балкана, у интервјуу за Радио Слободна Европа каже и да у Бриселу нико није довољно поштен да призна да је процес проширења већ годинама заустављен и тврди да ће “игра бити готова” уколико се примање нових чланица у ЕУ не настави у мандату следеће Европске комисије. Требало би онда да је јасно о чему се ради! Убиство Оливера Ивановића може да заустави овај процес и да доведе до убрзане “федерализације” ЕУ и њеног коначног затварања. Јер, коме треба Балкан препун мафије, убистава и свакаквог зла? ЕУ се и до сада хранила “свежом крвљу” источних земаља које су скупо платиле своје романтичне представе о животу у овој заједници. Али, ако је такозвани Западни Балкан био “последњи залогај”, онда је он некоме у Бриселу стао у грлу.
Шта је амерички Стејт департмент хтео да каже упозорењем својим грађанима “који путују на Косово” или су већ тамо? Уколико се очекује некаква побуна Срба на северу Косова, онда она може бити усмерена само против Вучићевих батинаша на терену, евентуално против незаинтересованости међународних институција за успостављање истинске правне државе у овом региону. Уколико је влада САД издала такво упозорење јер има информације да ће нека полудела албанска филијала такозване Исламске државе кренути у напад, онда је и ту све јасно. САД могу да спрече невоље ако хоће. Ако им требају жртве, а ни то није искључено, једна је већ пала. Од чије руке, чуће се.
Никола Влаховић, Таблоид
