Од када је пре три месеца именована за нову министарку енергетикe, Дубравка Ђедовић је у непрекидним преговорима са потенцијалним партнерима из целог света спремних да саветују и улажу у српску електроенергетику. Колико ће сви њихови предлози, препоруке и могућа улагања помоћи да имамо још већу енергетску сигурност остаје тек да се види.
– Оно што је нама веома важно, то је да будемо енергетски независни – каже у разговору за „Политику” ресорна министарка Дубравка Ђедовић и признаје да је забринутa за начин рада на коповима у Колубари. Нисам задовољна јер је производња угља мања него што би требало да буде. Суштина и најважније је то да снабдевање струјом није угрожено. Када причамо о новим инвестицијама оне морају брзо да се припремају и да ЕПС буде много ефикаснији у њиховој реализацији.
Последњих дана добијамо информације да смо енергетски интересантни готово целом свету од Јапана, преко Норвешке, Емирата до Русијe. Шта конкретно нуде и колико су ти пројекти реални? Шта вам се после свих тих састанака чини најреалнијим?
Да бисмо нашим грађанима обезбедили чисту енергију у наредних 25 година потребна су нам улагања од 32 милијарде евра, нови капацитети из обновљивих извора енергије и ревитализација постојећих енергетских капацитета. У претходна три месеца одржала сам десетине састанака са истим циљем – тражење најбољих партнера за пројекте зелене транзиције. Сарадња са Норвешком је, пре свега, саветодавна, јер је то држава која је власник својих енергетских предузећа и ресурса, којима се ефикасно управља у корист грађана и државе. То је идеал којем и ми тежимо и зато је за нас искуство Норвешке драгоцено. Са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) сарадња у области енергетике је на узлазној путањи. Најзначајнији резултат те сарадње до сада је ветропарк Чибук 1, а током ове године у плану је почетак градње и Чибука 2. Али ту се сарадња неће зауставити, јер су компаније из УАЕ веома заинтересоване за пројекте из области соларне енергије у којој имају огромно искуство. Такође, наредни корак је размена искуства, стручног и техничког знања у области коришћења водоника, као енергента будућности.
Да ли је амбасадор Русије нудећи недавно помоћ споменуо наставак проширења подземног складишта Банатски Двор на 800 до милијарду кубика гаса, будући да се на то чека скоро осам година од када је завршена прва фаза градње?
На састанку са амбасадором Александром Боцан-Харченком било је речи о гасу, нафти и свим заједничким пројектима са Руском Федерацијом, као и могућностима проширења сарадње у области енергетике. Што се тиче складишта гаса, енергетска криза нас је још једном упозорила да нам је неопходно проширење капацитета складиштења. Потреба за додатним капацитетима складиштења природног гаса биће још израженија када завршимо интерконекцију са Бугарском, због чега интензивно радимо и на том пољу. Такође, веома нам је важно да будемо енергетски независни.
Где Јапанци себе виде у Србији? Да ли је то најновија технологија за производњу зелене енергију? Са колико процената чиста енергија ове године учествује у енергетском миксу земље?
Постоји добра сарадња са јапанским компанијама у области енергетике још од 2011. године, на пројектима изградње постројења за одсумпоравање у Термоелектрани „Никола Тесла” ТЕНТ А и ТЕНТ Б. Међутим, веома је битно имати ефикасну имплементацију ових пројеката која не зависи само од наших јапанских партнера већ и самих предузећа, у овом случају „Електропривреде Србије” ЕПС-а.
Јапанске компаније заиста имају драгоцено искуство када је реч о градњи технолошки савремених хидроелектрана. Нама су на путу зелене транзиције потребне велике хидроелектране и наш стратешки пројекат је изградња реверзибилне хидроелектране „Бистрица”. Она неће само повећати удео обновљивих извора енергије у нашем енергетском миксу већ ће нам омогућити складиштење вишка електричне енергије и балансирање производње. Тај пројекат је поново враћен у центар пажње и заиста се надам и верујем да ћемо наћи најбољи начин да изградимо тако значајан хидрокапацитет и добро ћемо размотрити све могуће партнере.
Када се очекује поскупљење струје и гаса? Шта може да се учини да „Србијагас” поново буде ликвидно предузеће. Која би то реална цена гаса за широку потрошњу и привреду требало да буде да „Србијагас” позитивно настави да послује?
Суштина је да и „Србијагас” и ЕПС и друга јавна предузећа послују успешно и продуктивно. Разумем како део јавности доживљава поједине директоре јавних предузећа. Суштина није да некоме „одрубимо главу”, већ да имамо јаке управљачке тимове, извршне, надзорне одборе, које ће чинити стручни људи и којима ће, што је врло важно, директори јавних предузећа одговарати. Потребно је да постоји систем и јасна правила доношења одлука. Да се разумемо, јавна предузећа нису реформисана деценијама, храбро смо ушли у овај процес и имаћемо прве резултате већ током ове године.
Где смо тренутно са ценом струје за домаћинства да би она могла да покрије трошкове производње ЕПС и колико би још реално требало да поскупи?
У Србији је цена електричне енергије, упркос повећању од осам одсто у јануару, и даље међу најнижима у Европи, што је случај и са ценом гаса за домаћинства. Ситуација на тржишту, међутим, свакодневно се мења. У региону су цене значајно више него код нас. Ако за поређење узмемо Северну Македонију, подаци кажу да је гас тамо четири пута скупљи него код нас, струја скоро 20 одсто скупља, док је у исто време просечна плата у нашој земљи већа за 130 евра. Такође, у суседству је укинута дневна јефтина тарифа. Наша држава субвенционише, то вам је јасно, али ми немамо златни ћуп. Заиста ћемо се борити да, чак, ако буде поскупљења, она буду минимална, као што је случај сада. Примера ради, пре само годину и по дана, у мају 2021, ЕПС је формирао цене за електричну енергију за индустрију на основу цене на мађарској берзи, која је била око 60 евра за мегават-сат. У јулу 2022. електрична енергија на берзи куповала се и продавала по цени од 372 евра за мегават-сат, док је у Србији, по препоруци владе, ЕПС продавао електричну енергију привреди по пет пута нижој цени од 75 евра за мегават-сат. То је тешко одрживо, али боримо се и борићемо се.
Шта је приоритет приоритета у ЕПС што се тиче улагања? Где имамо још додатних количина угља који би могао да се искористи и да ли сте генерално забринути за начин рада на коповима, приметили сте да је смањена производња за 30 одсто у Колубари?
Јесам забринута и зато сам прошле недеље хитно у поноћ отишла у Колубару да из прве руке видим колика је штета и дам подршку радницима. Једно је кад нешто добијете на папиру, а друго када се сами уверите. Нисам била задовољна јер је производња угља мања него што би требало да буде. Такође, догодила се хаварија, али моје је да реагујем. Суштина и најважније је то да снабдевање струјом није угрожено. Када причамо о новим инвестицијама оне морају брзо да се припремају и да ЕПС буде много ефикаснији у њиховој реализацији.
