ИЗЛИВАЊЕ мазута из фабрике ПКБ у Гроцкој, прошле недеље, само је један у низу сличних инцидената претходних година. Нажалост, број оних који су пред законом одговарали више је него симболичан.
Према подацима Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, у току последње четири године, десило се 55 акцидената. Према подацима Управе за ванредне ситуације МУП Србије, само у последње две године десило се 178 хемијских удеса и 2.114 пожара у шумама, који се такође рачунају у еколошке катастрофе.
Око 40 одсто несрећа десило у току транспорта опасних материја. Бранислав Божовић, бивши београдски секретар за заштиту животне средине – каже да је махом реч о цурењу горива, мазута, течног гаса, пропан-бутана и амонијака.
– Ситуација је драматична, јер закони не прецизирају одговорност за превоз опасних материја. Запаљива и експлозивна средства увек имају пратњу полиције. Међутим, када се превозе хемикалије чије цурење има одложено, а не моментално дејство, прописи су нејасни – каже Божовић.
ОСАМ НАЈВЕЋИХ УДЕСА ОД 2009. Министарство је забележило осам великих или већих акцидената, међу којима у јануару 2009, у БИП, у Београду, изливања из надземног резервоара око 25 тона хлороводоничне киселине. У фебруару исте године, током саобраћајног удеса на аутопуту од Шида ка Београду, преврнула се ауто-цистерна и излио мазут. И у мају 2010, на путу Београд – Обреновац, код Мале Моштанице, преврнуо се камион-цистерна и истекло је 5.820 литара дизел горива. У августу те године, у „Имлеку“, у Падинској Скели, испуштен је амонијак на вентилу сепаратора. У априлу 2011. букнуо је велики пожар на депонији отпадне пластике и гума у Јагодини, а гашење је трајало скоро три дана. У августу прошле године десила се серија експлозија касетних бомби у Националном парку Копаоник, а два пожара су захватила 120 хектара растиња.
Није разрешено ни питање складиштења опасног отпада. У Србији постоји неколико фирми које се баве његовим извозом ради разлагања, међутим, то је све недовољно.
– Само у Београду, после 2000. забележили смо на десетине инцидената са превртањем цистерни са пропан-бутаном и амонијаком.
Осим тога, бурад са опасним материјама се масовно, тајно просипају у реке.
Инспектора нема довољно. Крађе вентила са постројења су свакодневица, па мазут и амонијак немилосрдно цуре. Све је сведено на ентузијазам малог броја „Дон Кихота“.
Министарство заштите животне средине потписало је уговоре са градским заводима за јавно здравље Београд и „Поморавље“ из Ћуприје, о приправности мобилних екотоксиколошких јединица које излазе не терен чим се нешто деси.
Начелник Јединице за реаговање у хемијским удесима ГЗЈЗ Београд, др Милан Милутиновић процењује да годишње региструју 20-40 акцидената, што је само половина од стварног броја:
– Они су везани за друмски и железнички транспорт, рад индустријских комплекса, а у последње време све чешће су резултат неправилног баратања опасним отпадом, који завршава на депонијама.
Екипе београдског завода покривају већи део територије Србије. Јединице на месту еко-удеса, по налогу инспекције, детектују ниво загађености, а некада мерења трају месецима.
У Министарству помињу и сталне инспекцијске контроле постројења која имају веће количине опасних материја (севесо постројења). Али проблеми настају када малобројне ухваћене виновнике треба процесуирати.
Према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику, у 2011. поднето је 1.789 пријава због кривичног дела против животне средине. Исте године осуђено је само 449 људи, али врло мали број због хемијског загађења.
Већина је кажњена (најчешће новчано или условно), због шумске крађе и илегалног лова и риболова. За загађење животне средине, у шта би могли да спадају хемијски удеси, пријављено је само 12 људи и те године ниједан није осуђен!
Новости
