Продајом земље постаћемо најамна снага Арапа. Оваквим одлукама изазивају гнев код људи који се баве пољопривредом и поручују им да они не знају како се то ради, каже Ђорђе Бугарин
ПКБ корпорација, некадашњи Пољопривредни комбинат Београд, после уништавања и распарчавања последњих деценија, у најновијим плановима министра финансија и привреде Млађана Динкића – требало би да постане произвођач хране за становнике далеких Уједињених арапских емирата (УАЕ).
Након првобитног плана да се арапској фирми “Ал Дахри” из Абу Дабија прода већински удео у новоснованој компанији коју би чинило 10 пољопривредних комбината чија је приватизација раскинута и који поседују 9.000 хектара, као и давања у закуп још 16.000 хектара државне земље, Динкић је под притиском удружења пољопривредника одустао од ове продаје државне земље. Треба напоменути да у Агенцији за приватизацију која управља са тих 10 комбината који се налазе у “зеленом пулу” не знају о којим компанијама се ради.
Против тотално незаконите идеје да се пољопривредно земљиште даје у закуп мимо тендера устала је и бивша министарка пољопривреде Ивана Дулић Марковић. Она је поручила Динкићу да се врати надлежностима Министартва финансија и привреде “што би била највећа помоћ пољопривреди”.
Уместо тога, Динкић је смислио још бољу понуду за шеике, а то је, поред 10 комбината и већинско власништво у ПКБ корпорацији која располаже са преко 20.000 хектара земље и 27.000 сточних грла. Држава би дуг ПКБ за порез – скоро четири милијарде динара – конвертовала у капитал и заједно са градом Београдом постала сувласник компаније.
Продаја земље до јануара?
Заузврат, према меморандуму о разумевању који је министар финансија и привреде потписао приликом посете Абу Дабију, заједно са подпредседником владе Александром Вучићем, Арапи би платили 100 милиона евра за већинско власништво у овом предузећу, а требало је да обезбеде и зајам за изградњу иригационих система који би Србија после отплаћивала у храни. Такође, држава би им пружила подршку за преузимање једне луке на Дунаву. Ова идеја требало би да се спроведе у дело до јануара следеће године.
Према речима министра Динкића, он је о овоме већ разговарао са градоначелником Београда Драганом Ђиласом и овај је спреман за даље разговоре на ту тему. Иначе, град Београд је крајем 2010. године преузео ПКБ чиме је то постала државна фирма. Том приликом је отписано и око милијарду динара потраживања од стране града, а у медијима су се могле чути изјаве градоначелника како очекује да ће “за неколико година ПКБ бити нови српски Фиат” и како је “спасен лоше приватизације”.
Изгледа да су се мишљења променила, а рупе у буџету треба попунити по сваку цену.
”Земљу која се налази на шест километара од Теразија и одакле је идеално свакодневно допремати свеже поврће и млеко у Београд – продавати Арапима да одатле производе млеко за УАЕ, а ми да увозимо из Холандије? Имам ја питање за Динкића, шта ћемо када распродамо све што имамо, а останемо у дуговима до гуше. Имам и предлог, нека Динкић прода свој стан, па се онда у њега усели под кирију”, поручује Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Београду.
Он истиче да се ради о државној земљи и да је држава дужна прво да спроведе реституцију.
“Нису смели да продају ни друштвену земљу пре реституције, али требало је намирити финансијере”, огорчен је Шеварлић.
Осим шро је нерационално, продаја пољопривредног земљишта странцима је и незаконита. Секретар удружења за пољопривреду у Привредној комори Војводине Ђорђе Бугарин објашњава да Закон о приватизацији не дозвољава продају природних богатстава, а према Закону о пољопривредном земљишту, обрадива земља јесте природно богатство.
Мишљење јаче од закона
“Све мимо тога је кршење закона. Међутим, до сада је земља продавана на основу једног мишљења Александра Влаховића које је издао док је био министар за приватизацију, према коме се земља сматрала имовином друштвених предузећа па је као таква могла да се продаје. У ПКБ је сва земља државна, а према Закону о пољопривредном земљишту државна земља не улази у капитал предузећа и не може се продавати. Тако је једно мишљење министра, у приватизацији поштовано испред закона ове земље. Тако је много задружне земље продато под изговором да је то капитал друштвеног предузећа. Наши министри у иностранству представљају земљу, а не знају њене законе”, каже Бугарин.
Земљишна политика је основ за пољопривредну политику, а код нас се још не зна ни шта је чија земља. Бугарин напомиње и да реституција није завршена, а држава покушава да избегне обавезу да врати отету имовину власницима, док с друге стране продаје земљу чији власнички односи нису рашчишћени.
“Оваквим одлукама изазивају гнев код људи који се баве пољопривредом и поручују им да они не знају како се то ради. Продајом земље постаћемо најамна снага Арапа. Они ће донети нове технологије због чега ће људи остати без посла. С једне стране у буџет ће ући неке паре, а с друге имаћемо више људи којима треба социјална помоћ”, упозорава Бугарин.
Наши пољопривредници знају како се обрађује земља, али немају обезбеђене услове да то раде као у другим европским земљама. На пример, немају приступ дугорочним јефтиним кредитима, као њихове колеге у иностранству.
“Динкић је креатор и реформе банкарског система чији је циљ да нема домаћих банака, а стране банке продају капитал по најмање три пута већој камати него на својим матичним тржиштима. Какав је амбијент за бављење пољопривредом, таква је и пољопривреда. Министар само гледа како ће да закрпи рупе у буџету и не гледа шта ће бити са привредом и пољопривредом”, истиче Бугарин уз опаску да га не би чудило ако прича са Арапима пропадне, а да је ово само пробни балон за продају земље нашим тајкунима.
Обрадива земља и странци
Пре неколико дана појавила се вест да је мађарски премијер Виктор Орбан најавио да ће ступити на снагу нови закон којим се жели спречити продаја пољопривредног земљишта у Мађарској странцима. Орбан је рекао да ће закон штитити обрадиво земљиште од шпекуланата и банкара и да ће се код продаје давати предност малим и средњим, а не великим пољопривредним произвођачима. Закон ће такође омогућити повраћај земљишта отуђеног сумњивим купопродајним уговорима.
Ово је изјава премијера земље чланице Европске уније. С друге стране у Србији, странци ће стећи право да постану власници пољопривредне земље четири године након ступања на снагу Прелазног споразума (ССП) који чека ратификацију још само једне земље. На пример, Хрватска је испреговарала да странци неће моћи купити пољопривредну земљу 15 година од када постану кандидати за улазак у ЕУ.
“Све друге земље добиле су рок од најмање 10 година од ступања у пуноправно чланство, а ми само четири године од потписивања ССП, а нисмо ни датум преговора добили. То је тотална неспретност и незнање људи који су водили преговоре”, оцењује Бугарин.
Балкан Магазин
