У Немачкој је откривена тајна мрежа педофила у којој је учествовало 400.000 људи. Размислите о томе: 400.000 људи…
У савременом свету, дакле, дечје сузе забрињавају мало људи, јер се на њима много зарађује
Закључак је да је матрица изграђена за употребу деце у сваком смислу. Шта да се ради? Што се мене тиче, за почетак можете пооштрити кривичну казну за педофиле (до смртне казне)

ПИШЕ: Платон Беседин

Постојао је један тако сјајан режисер –Стенли Кјубрик. Управо тако– генијалац, без претеривања. Готово сви његови филмови су ремек-дела: „Бојеви метак“, „Исијавање“ и „Доктор Стрејнџлав“ и „Паклена поморанџа“, наравно.

Међутим, постоји мит да Стенли није снимио свој најзначајнији филм са тежњом ка високом уметничком домету. Према једном од тумачења његовог стваралаштва, за њега је најважнији снимак читавог његовог редитељског опуса онај на којем се имитирало слетање америчких астронаута на Месец. За то је Кјубрик касније кажњен.

Постоји, међутим, још једна верзија. Према овој верзији Кјубрик је уништен – да, управо, уништен – због приказивања завере педофила у бриљантном филму „Широм затворених очију“ (Eyes Wide Shut). Ово ми је у принципу један од најдражих филмова – дефинитивно је близак генијалности, иако у њему игра прилично досадни сајентолог Том Круз.

Овако или онако, закључимо: према једној верзији, Стенли Кјубрик је направио сјајан филм наговештавајући заверу педофила. Због чега је касније и ликвидиран. Веровати или неверовати– нека свако одлучи сам. Додаћу да је Кјубрик 37 година пре „Широм затворених очију“ снимио „Лолиту“.

Проблем је у следећем: у свету постоји шизофренија у погледу завера. Истовремено их обожавају и траже у свему, а с друге стране, на сваки могући начин их негирају. Кажу, веровање у њих је заправо неваспитање. Па, ова подвојеност добра и зла, да се тако изразим, приказана је у књизи Умберта Ека „Фукоово клатно“. Међутим, ово не пориче чињеницу да завере заиста постоје и да делују. Чак и ако у почетку нису постојале. Зато јер је наметање и одобравање трендова на неки начин такође прилично завереничка прича.

И сада најважније– зашто сам се сетио Кјубрика и његовог сјајног филма –у Немачкој је откривена тајна мрежа педофила у којој је учествовало 400.000 људи. Размислите о томе: 400.000 људи– становништво великог града –центар је био у Даркнету одакле се ширила дечија порнографија. Дистрибурала, куповала, продавала. На овом месту се присећам још једне књиге – „Покорност“ Велбека и епизоде са педофилом-посматрачем птица у њој.

У Немачкој су до сада приведене само четири особе. Међутим, јасно је да је реч о најзлонамернијим, најактивнијим – онима који су, отворено речено, производили педофилску робу. Најважније је– и да вас поново подсетим –да је било укључено 400.000 људи.

Сећате се тезе о дечјој сузи? Теза Достојевског. У савременом свету, дакле, дечје сузе забрињавају мало људи, јер се на њима много зарађује. Ако се пробијете кроз камуфлажу, биће јасна једна једноставна и непријатна ствар: сви ови сексуални феномени, који су се донедавно сматрали изопаченостима и одступањима, промовишу се не зато што се неко изненада сетио да се побрине за хомосексуалце.

Не, за то постоје два разлога. Прво, ЛГБТ лоби је јак и учешће у њему пружа прилично лепе и симпатичне користи. Друго, Овертонов прозор треба да се отвара постепено, центиметар по центиметар. А крајњи циљ приступања сексуалним девијацијама / ексцесима (назовите то како желите) је легализација педофилије. Све се креће ка томе.

Проблем није ни у томе што је секс практикују све млађи (у сваком смислу). Посматрајте савремену моду (моду у најширем смислу). Она је у много чему педофилна. Од ласерског уклањања длака на одговарајућим местима до дечијих такмичења у лепоти на којима се девојчице не понашају као деца. Већ ништа да не говорим о видео садржајима за децу, козметици и моди, када је у питању одећа. Потом делују медији који преносе младе распуснице. Лолита у овом контексту стоји по страни – сувише је скромна.

Савремени људи – и на томе инсистирам – у постојећој матрици су научени да децу доживљавају пре свега као сексуалне објекте. Бескрајне приче о педофилима који тероришу децу како у Русији тако и у свету само су најмањи део лудила које се дешава. Колико је тога сакривено? Колико је деце одведено у ропство? Колико деце је изложено сексуалном злостављању код куће?

Рећи ћете да се то већ догодило – у Древној Грчкој– и да не треба претеривати. Било је, али тада грех није био тако визуализован и није био наметан тако ревносно. Видеоодром –поздрав Кроненбергу– још није приказан у свим домовима.

Рећи ћете да у принципу претјерујем. У праву сте, али помислите на 400.000 потрошача дечије порнографије. Ти људи су имали ближње, породице. Имали су децу. Ово је само једна мрежа која постоји од лета 2019. године. А колико таквих има у стварности?

Завера педофила или не – зовите је како желите. Суштина је да је матрица усмерена на потрошњу деце у сваком смислу– и због тога ова матрица и њени робови раде даноноћно. Страшна времена. Последња, рекао бих.

Ово је била дијагноза проблема. Шта да се ради? Одговорите сами. Што се мене тиче, за почетак можете пооштрити казнене казне за педофиле (до смртне казне), размислити о хемијској кастрацији и, да, кључна ствар је промена позиција, промена моде. Међутим, сећамо се судбине Стенлија Кјубрика, додуше само сагласно једној од верзија.

Превео Цветин Глоговчанин

ИЗВОР: Регнум.ру