„Одмориш се, нахране те и још ’зарадиш’ хиљадарку, а не мораш ништа да радиш”, каже прекршајно кажњени грађанин Србије, који је одлучио да своју новчану казну одлежи у затвору.
Много је већи број оних, који под теретом немаштине, једини излаз за враћање свог дуга држави виде у затворској ћелији. Само у главном граду је, прошле године, иза затворских решетака због прекршаја било две хиљаде грађана више у односу на 2011. годину. Међу такозваним прекршајцима има и припадница нежнијег пола, као и грађана старијих од 70 година.
Ипак, мало је оних који одмах изразе жељу да новчану казну замене затвором, већ се то углавном на крају догоди по сили закона. Углавном су то они грађани који у законском року не плате казну, што за последицу има судско преиначење новчане у затворску казну. Затворски дан кошта 1.000 динара по особи, а максимална казна која може да се одлежи у затвору је 60.000 динара, што је 60 дана затвора. Уколико новчани дуг прелази овај износ, остатак се наплаћује принудном пленидбом.
Прекршајно одговорне особе казну издржавају у окружним затворима, у посебном блоку предвиђеном за прекршајце, дакле не мешају се с починиоцима кривичних дела. Ипак, прекршајци немају никакав посебан третман у односу на друге затворенике, који се налазе у блоковима за осуђенике и притворенике.
Према подацима прекршајних судова, велики број прекршајаца замену новчане за затворску казну тражи због саобраћајних прекршаја од три и пет хиљада динара. Реч је о казнама за невезивање појаса, за разговор мобилним телефоном у току вожње, за нагло мењање правца кретања, за неукључивање мигавца приликом скретања.
Поред њих, иза затворских решетака су и они који су реметили јавни ред и мир, они које је казнила комунална или тржишна инспекција и људи без адресе. Углавном су то особе које нису осуђиване нити кривично гоњене. Тако се један Ваљевац одлучио да казну од 3.000 динара, због непрописно постављене канте за смеће, замени са три дана затвора. У затвор је на четири дана отишла и 78-годишња старица из Рашке, која није имала новца да плати казну за то што окупља псе луталице. Скоро десет година старији од ње, старац из Брезовице је у затвору провео пет дана, јер није имао новца да плати казну за непокошени травњак.
Статистика прекршајних судова показује да је у последње време у затворима приметан пораст броја оних који су починили озбиљније прекршаје за које новчана казна износи и до 50.000 динара. Ипак, ретко ко од њих у затвору остане до краја, односно свих 50 дана. Најчешће се дешава да је један део казне издрже иза решетака, а остатак ипак плате. Суд им често излази у сусрет и омогући плаћање преосталог износа на рате.
Правила нема, готово у свим градовима у Србији забележен је пораст броја прекршајаца. У Ваљеву је прошле године чак 381 особа изабрала затвор уместо да плати новчану казну. У новосадском Окружном затвору је прошле године било 106 прекршајно кажњених, који су изабрали решетке уместо новца, док је у Шапцу у истом периоду то учинила 171 особа. Прекршајни суд у Крагујевцу преиначио је 106 новчаних казни у затворске.
———————————————————-
Уместо новчане казне могућ и рад у јавном интересу
Према закону, суд има могућност да неплаћену новчану казну замени и радом у јавном интересу, тако што се за сваких започетих 1.000 динара одређује два дана рада у јавном интересу. Рад у јавном интересу не може да траје дуже од 120 дана. Међутим, домаћи судови су ретко у пракси изрицали ову врсту казне. За скоро шест година, од када се примењује ова алтернативна метода, судови су изрекли 1.146 казни.
Ове казне се издржавају за сада у седам градова, а у Управи за извршење кривичних санкција недавно су најавили отварање још седам канцеларија. На рад у јавном интересу не могу да рачунају осуђени за убиства и друга тешка кривична дела, већ само они који одговарају за дела за која је запрећена новчана казна или затвор до три године.
