Сваке ноћи испод у најужег центра Београда пролазе возови који носе опасан отпад. Од 1. фебруара сав транспорт опасних материја одвија се кроз тунел “Врачар”, јер због затварања пруге Београд-Нови Сад више нема куда другде. Испоставиће се, то није једини разлог.
Пре две недеље, на прузи у атару нишког села Јасеновик воз који је носио амонијак исклизнуо је из шина. Због страха од тровања, свих 400 становника овог села је евакуисано.
Од 1. фебруара амонијак, али и све остале опасне материје, у теретним вагонима између поноћи и пет ујутру пролазе и кроз центар двомилионског Београда. Тунел “Врачар”, који се протеже од Ветеринарског факултета, преко Вуковог споменика до Панчевачког моста, постао је главно чвориште за отрове из целог света који се превозе српским пругама. За градске функционере опција коришћења те трасе досад је била искључена.
Пре две године, градски архитекта Милутин Фолић изјавио је како се најопаснији терети и отровне материје транспортују трасом око Kалемегдана, јер како је рекао, у тунел не смеју да уђу. Међутим, прошле јесени, шине на тој линији су уклоњене, а сав транспорт пребачен управо у тунел који пролази испод самог центра Београда.
Шта се десило па возови са опасним товаром више не иду околним путем? Испред њих се испречио државни пројекат број један. Због потреба изградње Београда на води, једини пут који им је преостао, био је врачарски тунел.
“Смемо ли да дозволимо да се уопште размишља о могућности да се у Београду догоди оно што се догодило у селу поред Ниша? Да бисмо удовољили становницима Београда на води, ми смо довели у опасност живот људи који станују у центру Београда”, каже новинар Миша Бркић.
Заменик градоначелника Горан Весић не бере бриге. Kаже, све је по закону, а уосталом, опасне материје су кроз тунел ишле и пре Београда на води.
“Тај превоз је ишао и раније, ићи ће и убудуће, по јасно утврђеној процедури”, каже Весић.
Н1: Осим што је раније постојала обилазница, која сад не постоји и све иде кроз тунел “Врачар”
Весић: И раније је ишло кроз тунел, ништа се ту није променило. То су приче које су, такође, нетачне. Нека вам само неко покаже да превоз није ишао кроз тунел, тај вас лаже. Једноставно, то није тачно.
То јесте тачно, поручују у “Железницама”. Опасан отпад никад досад није пролазио испод центра града. Чекајући трајно решење, ово је, кажу, било једино могуће. Међутим, уверавају грађане да су процедуре преноса отпада ригорозне и да је опасност сведена на минимум.
“Саобраћај опасних материја железницом се одвија безбедно, нема разлога за бригу, све мере предострожности и заштите су предузете и на највишем нивоу су”, наводи Ненад Станисављевић из Железница Србије.
“Железнице” су у јулу прошле године наручиле и студију која би требало да дефинише услове превоза опасних материја кроз центар Београда. Студија, међутим, још није завршена, а саобраћај композиција са опасним отпадом свеједно је дозвољен.
“Рађени су планови заштите и планови безбедности”, каже Станисављевић.
Н1: Али студија није завршена?
Станисављевић: Студија је у овом тренутку и даље у току израде.
Н1: Ви кажете да је све урађено, а студија није завршена.
Станисављевић: Студија треба да да нека дугорочнија решења, неке техничке детаље, али то никако не утиче на безбедан саобраћај и безбедан превоз на овом правцу.
Kроз београдски железнички чвор сваког дана прође седам до осам композиција које превозе опасан отпад. Возови са токсичним материјама се пре уласка прегледају, а на деоници су и камере које прате промене температуре, које би могле да указују на хемијску реакцију.
Н1
