Запослени у Центру за стрна жита Крагујевац пре две и по године одлучили су се за несвакидашњи протест – спалили су своје дипломе и докторске дисертације, али проблем је сада још већи
Крагујевац– Центар за стрна жита Крагујевац броји последње дане. Уколико се рачун предузећа не одблокира до петог августа ове године, овој научној установи, која је за 113 година постојања произвела и у свет пласирала 90 признатих сорти семена – прети стечај, односно гашење. Дуг износи више од 10 милиона динара, а до сада није пронађен начин како да се прикупе средства за санирање катастрофалног стања у предузећу, чији су научни радници пре две и по године, у знак протеста, спалили своје дипломе и докторске дисертације.
Уочи и након тог протеста, представници локалне самоуправе и ресорних министарстава одржали су више састанака, али осим начелног договора „да установу треба сачувати“ ништа конкретно није урађено. Спорно је питање власништва над предузећем, које град жели да преузме, а држава да га задржи под својим окриљем.
Иза овог наоко административног спора крије се, заправо, сукоб око неколико десетина хектара у власништву Центра за стрна жита. Земљиште којим газдује ова установа налази се на изузетној локацији, на самом ободу града, а потенцијалне грађевинске парцеле су „запале за око“ градским властима. Но, тог „залогаја“ се, по свему судећи, ни држава не одриче лако.
– Исувише дуго трају ти преговори, лоптица се стално пребацује из једног у друго двориште, а ми полако пропадамо – каже у изјави за „Политику“ директор Центра за стрна жита Живомир Вучковић, који је сада само формално на челу ове установе, будући да оставку, коју је дао још прошле године, није имао ко да прими и потпише.
Због општег хаоса у предузећу, запослени у Центру за стрна жита упутили су пре три седмице „отворено писмо“ министарствима просвете и пољопривреде. Како ниједан од захтева до сада није испуњен, синдикат је решио да организује нове протесте, а прво окупљање заказано је за уторак, 28. јуна, испред Скупштине града.
– Ако држава каже да је наша установа значајна, нека нам помогне, а ако не жели, нека кључеве предузећа преда граду, који се труди да нам изађе у сусрет, иако су средства која нам даје недовољна – објашњава Благоје Ковачевић, председник синдиката радника.
Захтеви педесетак запослених, међу којима је више магистара и доктора наука, односе се, пре свега, на деблокаду рачуна. До деблокаде, кажу, може доћи ако надлежна министарства прихвате научне пројекте са којима је ова установа конкурисала за средства из државних фондова. Такође, тражи се да коначно буде решен и проблем у вези са статусом фирме, затим усвајање социјалног програма за вишак радника, а један од захтева се односи и на санкције према одговорнима који су, како се наводи у писму, предузеће довели до колапса.
– Држава инсистира на пољопривреди, науци и знању као темељима будућег развоја земље, а ми пропадамо – наводи у изјави за наш лист магистар Владимир Перишић, председник синдиката научних радника у Центру за стрна жита.
Преостали радници у овој некада реномираној научној установи кажу да „не желе скрштених руку да чекају пети август“, када ће Центар за стрна жита, уколико се до тада не одблокира рачун, отићи у стечај по законском аутоматизму.
