Због ЕУ Вучићев режим укида премије за млеко које све више увозимо, кромпир увозимо, поврће увозимо…

СРБИЈА мора да усклади своју аграрну политику са Европском унијом, а као резултат тога наша држава ће 2016. године морати да укине премије за млеко. Овакав сценарио „Новостима“ је потврђен у Министарству пољопривреде.

– Када је реч о предлогу да се 2016. године престане са давањем премија, то се разматра у оквиру процеса усклађивања аграрне политике Србије и јединствене аграрне политике ЕУ, у којој не постоје такве премије – кажу у ресорном министарству.

Ако дође до смањења или укидања премија за млеко, фармерима у Србији не смеши се лепа будућност. Како журимо да пољопривредну политику усклађујемо са ЕУ, која дотације даје по грлу, паре за млеко се неће издвајати. Све то може да доведе до несташице млека, али и његовог поскупљења.

Произвођачи млека сматрају да ће то уништити ионако „дотучено“ млекарство у Србији.

– Сигурно је да не би било више млека када би се премије укинуле – каже Сања Бугарски, председница Асоцијације произвођача млека. – Са таквом политиком не би могао да опстане ни мали, а ни велики произвођач. Нама млекаре, од кад су приватизоване, диктирају цену млека. Она је најнижа у односу на земље у окружењу, па и на ЕУ. Са том ценом, фармер не може ништа да уради. Чак ни премије не служе да би млекари инвестирали у производњу или да би се развили. Нама, фармерима, не би тренутно цветале руже ни да смо сад у ЕУ.

ПО ЛИТРУ СЕДАМ ДИНАРА

Како су нам рекли у „Имлеку“, премије државе су седам динара по литри млека и 20.000 динара за уматичено грло. Према њиховим сазнањима, најављује се смањење премија са седам на четири динара. То ће се на најгори могући начин одразити на фармере и саму производњу млека.
Како каже Бугарски, нове земље чланице ЕУ користе њихове фондове. Тако, кад се удружи неколико фармера, они имају право да им се врати 90 одсто од вредности инвестиције. То су бесповратна средства.

– То је све оно о чему Србија може само да машта – категорична је Бугарски. – Код нас би требало да штите производњу и да јачају произвођаче, а не да то угрожавају и да се труде да и ово мало људи који се бави тим послом, престане. Чак ни садашње премије нису на нивоу земаља у окружењу. Босна и Херцеговина тренутно даје 11 центи за екстракласу, и уз то има и независну лабораторију. А ми бисмо да ускладимо прописе са ЕУ, а немамо ни референтну лабораторију.

Наша саговорница каже да би добили премију, фармери морају да произведу за три месеца 3.500 литара млека:

– Тај новац нам се исплаћује преко млекара, које воде евиденцију колико је ко произвео млека, иако смо тражили да иде директно произвођачима.

ПАРЕ ПО ГРЛУ

Недавно је и сама министарка пољопривреде Снежана Бошковић Богосављевић изјавила да једино што није усклађено са ЕУ су премије за млеко, које ће од 2016. године морати да буду укинуте, и да се почне са субвениционисањем по грлу.

Директорка корпоративних и регулаторних послова „Денјуб фуд груп“ Светлана Глумац каже, за „Новости“, да „Имлек“ плаћа примарном произвођачу до 41,5 динара за најбољи европски квалитет млека:

– Смањењем премија произвођач се доводи у тежак положај, јер се њему не исплати да производи млеко. То може да доведе до несташице млека, као и до постепеног уситњавања фарми. Ми и даље држимо откупну цену и тиме стимулишемо фармере. Смањење премија може да изазове и поскупљење млека на полицама, јер колико је она подстицај фармерима, толико је, ланчано, и подстицај потрошачу. Сточни фонд у нашој земљи је преполовљен. Пре осам година у Србији је било 680.000 крава, што је и тада представљало суморну статистику. Прошле године, међутим, број грла је пао на 357.000.

Ј. Субин, Новости